Problematične javne nabavke Kaspersky zaštite, potencijalno oštećeno 12 državnih institucija i preduzeća

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv Japi Com iz Novog Sada i beogradskih kompanija Singi Inženjering, Solvit Networks i Eviden.

U zaključku koji je objavila, KZK navodi da postupak pokreće na osnovu osnovane pretpostavke da su se te četiri kompanije direktno ili indirektno dogovarale koja od njih će učestvovati na javnim nabavkama za obezbeđivanje antivirusne zaštite Kaspersky, kao i da je prethodno analizirala više od 40 nabavki.

Komisija je obrazloženju odluke o pokretanju postupka ispitivanja povrede konkurencije pojasnila da je preko Portala javnih nabavki izvršila uvid u tendere na kojima su traženi Kaspersky proizvodi, kao i da je proveravala kakvi su bili kriterijumi za ponuđače.

Od kriterijuma postavljenih pred ponuđače, inače, zavisi koliko njih će ispuniti željeni „prag“ – što znači da je proveravala da li je moguće da samo jedan od njih ispunjava uslove predviđene tenderom.

U ovom slučaju, KZK je utvrdila, na osnovu javno dostupnih podataka, da najmanje 16 domaćih kompanija ima partnerski odnos sa Kaspersky za teritoriju Srbije, što znači da ispunjavaju uslov da mogu da obezbede proizvode te kompanije onako kako je traženo u tenderu.

Osim tri preduzeća obuhvaćenih postupkom ispitivanja, među partnerima su i daleko poznatiji Telekom Srbija, Comtrade System Integration i Prointer. Četvrta kompanija iz postupka KZK – Atos IT odnosno Eviden – nije bila navedena na zvaničnom portalu Kaspersky kao partner, ali jeste dostavljala potvrde o takvom statusu u postupcima nabavki koje su sprovodile JKP Beogradske elektrane.

Drugi korak KZK bio je da pregleda i analizira više od 40 postupaka javnih nabavki koji su za predmet nabavke imali rešenja za antivirusnu zaštitu kompanije Kaspersky.

„Utvrđeno je da se u postupcima javnih nabavki sa navedenim predmetom nabavke javlja samo po jedan ponuđač, bez obzira na činjenicu utvrđenu na osnovu javno dostupnih podataka da postoji više ovlašćenih distributera odnosno partnera koji su ovlašćeni da prodaju rešenja za antivirusnu zaštitu kompanije Kaspersky i koji su bili u mogućnosti da ponude predmet javne nabavke“, ukazala je KZK u obrazloženju.

Od pregledanih postupaka javnih nabavki, kao primer izdvojeni su postupci koje su sprovele državne institucije poput Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Kliničkog centra Vojvodine ili Direkcije za kontrolu leta, kao i Republički zavodi za statistku i hidrometeorologiju. KZK je kao primer navela i nabavke Pošte Srbije, SMATSA kao i JKP BEogradske elektrane.

Sve u svemu, na ukupno 12 prikazanih javnih nabavki javio se i bio izabran samo po jedan ponuđač – Japi Com, Singi Inženjering, Atos IT/Eviden ili Solvit Networks.

„To su postupci u kojima je uočen pomenuti obrazac ponašanja da se javlja samo po jedan ponuđač
koji nudi rešenja za antivirusnu zaštitu kompanije Kaspersky i čija je ponuđena cena skoro jednaka procenjenoj vrednosti, pri čemu se isti ponuđači uglavnom javljaju kod istih naručilaca“, istakla je KZK.

„Komisija je na osnovu prethodno utvrđenog osnovano pretpostavila da su se učesnici na tržištu Japi Com, Singi Inženjering, Solvit Networks i Eviden međusobno direktno ili indirektno dogovarali koji će od njih učestvovati u postupku javne nabavke, odnosno podnositi ponudu za svakog naručioca pojedinačno koji je raspisao javnu nabavku čiji je predmet rešenje za antivirusnu zaštitu kompanije Kaspersky“, istakli su u obrazloženju.

Osnovano pretpostavljeno je i da je između pomenutih učenika na tržištu postoji koordinacija koja je imala za cilj ili posledicu podelu naručilaca (kupaca) na teritoriji Srbije, što „može da bude oblik narušavanja ili sprečavanja konkurencije nameštanjem javnih nabavki u skladu sa odredbama člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije“, ukazala je KZK.

Naveli su da je osnovana i pretpostavka da su te četiri kompanije podelile tržište snabdevanja prema naručiocima (kupcima) tako što su direktno ili indirektno razmenjivali informacije o tome koji od njih će podneti ponudu kod kojeg naručioca (kupca) u postupcima javnih nabavki, ko će učestvovati u svakom pojedinačnom postupku javne nabavke, te je u skladu sa tim dogovorom i podnošena samo po jedna ponuda u konkretnom postupku javne nabavke.

KZK je zato pozvala sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu Savska 25, Beograd.

Na ovaj zaključak KZK, inače, nije moguće uložiti žalbu već se može osporavati u upravnom sporu pokrenutom tužbom protiv konačne odluke Komisije u ovoj upravnoj stvari, stoji u zaključku Komisije.

ISPRAVKA: Među primerima nabavki u kojima su učestovale kompanije obuhvaćene postupkom ispitivanja povrede konkurencije u vezi tendera za nabavke Kaspersky proizvoda prvobitno je naveden Republički PIO fond.

Na tom mestu treba da bude naveden Republički fond za zdravstveno osiguranje, kao što i piše u Zaključku Komisije za zaštitu konkurencije od 7. avgusta.

Izvinjavamo se Republičkom PIO fondu zbog previda autorke teksta.