Probleme u otplati kredita dužnici će morati da rešavaju kroz dogovor sa bankom

Rast kamatnih stopa i zaoštravanje monetarne politike gotovo svih centralnih banaka u svetu već mesecima unazad izazivaju strah kod dužnika jer su inflatorni pritisci prouzrokovali ne samo skuplje buduće zaduživanje, već i povećanje rata kredita kod onih koji svoje zajmove već otplaćuju.

Ipak, najveći pritisak osećaju oni bankarski klijenti koji imaju kredite sa varijabilnim kamatnim stopama, a kojih je, prema podacima Narodne banke Srbije, više od 70 odsto.

„Prema poslednjim raspoloživim podacima od 30. septembra, udeo kredita sa promenljivom kamatom u ukupnim zajmovima je oko 73 odsto, a udeo kredita sa fiksnom kamatnom stopom oko 27 odsto“, navode za Biznis.rs u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Kada je reč o udelu problematičnih zajmova u ukupnim kreditima bankarskog sektora, u centralnoj banci ističu da je on na najnižem istorijskom nivou – 3,19 odsto.

„Pri analizi uticaja promene referentnih kamatnih stopa na visinu rata kredita i cenu zaduživanja, bitno je znati da se promenljiva kamata predviđena ugovorima o kreditu sastoji iz referentne kamatne stope (na primer euribor) i fiksne marže banke. Dakle, promenljiva je samo referentna stopa budući da ona otprilike odslikava kamatu po kojoj banka pozajmljuje na međubankarskom tržištu novac koji zatim plasira svojim klijentima. Priroda promenljive kamatne stope na kredite upravo je takva da reflektuje promene na tržištu novca. To je takođe predočeno klijentima koji su pre zaključenja ugovora o kreditu bili informisani o mogućnostima rasta promenljive kamatne stope, pri čemu im se od 2018. daje poseban prikaz rasta rate kredita (sa različitim scenarijima) u slučaju rasta promenljive kamatne stope“, objašnjavaju u NBS.

U centralnoj baci napominju da će tempo prelivanja povećanja referentnih kamatnih stopa na postojeće kredite sa promenljivom kamatom u konkretnom slučaju zavisiti od dinamike usklađivanja kamatne stope predviđene ugovorom o kreditu.

„Dodatno, s obzirom na očuvanu makroekonomsku stabilnost i kreditni rejting Srbije, povećanje kamatnih stopa sa tržišta novca ne mora da se u potpunosti prelije na rast kamata na kredite, jer je u uslovima visoke konkurencije banaka na domaćem tržištu moguće očekivati da deo povećanja troškova izvora finansiranja banke kompenzuju sniženjem svojih marži„, ističu u NBS.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić u razgovoru za Biznis.rs kaže da rast referentnih kamatnih stopa centralnih banaka radi suzbijanja inflacije direktno poskupljuje uslove zaduživanja, a za kredite ugovorene sa fleksibilnim kamatnim stopama taj uticaj se reflektuje preko promene libor i euribor kamatnih stopa naviše.

„Ovo nije jedina moguća nepovoljna promena za dužnike u kreditima sa valutnom klauzulom. Naime, moguća je i promena deviznog kursa. Prvi rizik je kamatni rizik, drugi je valutni rizik. Sa oba rizika su bankari morali blagovremeno da upoznaju sve svoje potencijalne klijente„, ocenjuje naš sagovornik.

Šoškić smatra da postoji realna opasnost da se poveća broj onih koji ne mogu da otplaćuju kredite, jer je to prirodna posledica rasta mesečnih rata.

Moratorijum nije rešenje

Iako se u prethodnih mesec dana u javnosti govorilo o mogućem uvođenju moratorijuma na otplatu kredita, kako bi se smanjio pritisak na dužnike, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je na predstavljanju izveštaja o inflaciji da do toga neće doći.

„Odnosi klijenata i banaka su njihova ugovorna stvar. Klijenti koji imaju teškoće u otplati kredita treba da se obrate svojim bankama i da sa njima dogovaraju eventualne mogućnosti za olakšice, a jedino što bi Narodna banka Srbije mogla da uradi u tom slučaju jeste da – ukoliko se nađe neko kreativno rešenje – u svom delu regulatornih olakšica pomogne bankama da to učine, ali samo u onim slučajevima gde je zaista opravdano“, naglasila je Tabaković.

I profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ističe da je svaki kredit odobren na osnovu ugovora dve strane i da nije dobro da se bilo koji državni organ meša u ugovorne odnose koje su slobodno uspostavili učesnici na tržištu.

„Rast kamatnih stopa koji se odvija po svoj prilici neće biti kratkoročni fenomen. U tom smislu moratorijum na otplate kredita neće rešiti ništa. Mnogo bolje je da dužnici u razgovoru sa bankom pokušaju da uspostave model – prevremena otplata dela glavnice, produženje roka dospeća i slično, koji će omogućiti njihovo redovno izmirivanje obaveza u narednom periodu“, zaključuje naš sagovornik.