Proizvodi kojima se deca raduju mogu da ugroze njihovo zdravlje

Kompanija Mattel stekla je planetarni uspeh zahvaljujući Barbie lutkama koje se nalaze u skoro svim porodicama gde odrastaju devojčice. Početkom nedelje, ova firma objavila je da će aktivno braniti okeane od najvećeg zagađivača vode – plastike. Firma je započela proizvodnju Barbika od reciklirane plastike, a sirovina za izradu lutaka izvađena je iz okeana.

Ne treba sumnjati u misiju kompanije koja izradom igračaka od recikliranih materijala želi podići ekološku svest, imajući u vidu činjenicu da se njihovi proizvodi svakodnevno prodaju širom sveta. Ipak, u izveštaju koji su preneli vodeći svetski mediji nije preciziran hemijski sastav reciklirane plastike od koje se lutke prave. Upravo je ovaj podatak jedan od najvažnijih kada je bezbednost i zdravlje dece u pitanju.

Povod za radost postaje rizik po zdravlje

Najveća opasnost sa kojom se suočavaju deca jesu opasne hemijske supstance. One se najčešće dodaju recikliranoj plastici kako bi je omekšale i učinile savitljivom, što zapravo i jesu svojstva većina dečijih igračaka. Bez aditiva plastika bi bila tvrda i lomljiva, a mekani PVC jedan je od glavnih zagađivača životne sredine.

„Reč je o igračkama koje u sebi sadrže polivinil hlorid. Reciklirana plastika prepoznaje se po trougliću sa brojem tri. Da bi materijal od kojeg se igračke prave bio mekan dodaju se omekšivači, jedinjenja iz grupe ftalata. Dokazano je da štetno utiču na reprodukciju, plodnost i razvoj ploda. Kada je reč o hemijskim supstancama koje se nalaze u igračkama, Srbija je u najvećem broju slučajeva usaglašena sa regulativom Evropske unije“, objašnjava za Biznis.rs programska direktorka Alternative za bezbednije hemikalije i magistarka biohemije Jasminka Ranđelović.

Naša sagovornica kaže da ftalati spadaju u grupu takozvanih remetilaca endokrinog sistema. Štetnim materijama naročito su izložena deca do pete godine starosti, jer se njihov organizam tek razvija neurološki i hormonski.

Odakle dolaze igračke?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je tokom poslednje tri godine najviše igračaka uvezla iz Kine. Samo tokom 2021. godine vrednost uvoza igračaka proizvedenih u ovoj azijskoj zemlji je 28,5 miliona evra. Kada je reč o zemljama Evropske unije, na rafovima srpskih prodavnica najčešće se nalaze igračke iz Češke, a vrednost uvoza u 2020. godini je nešto manja od dva miliona evra.

Analize hemijskog sastava igračaka rade se u laboratorijama koje imaju akreditovane metode za ispitivanje omekšivača. Najčešće je reč o Institutu za javno zdravlje Batut, a ispitivanja se vrše i u laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

„Zabrana prisustva ftalata u igračkama je na snazi i oni ne smeju biti u njima procentualno više od 0,1 odsto. Kontrolu vrši Ministarstvo zdravlja, odnosno sanitarna inspekcija. Posle svake analize proizvoda sa tržišta, kompletnu informaciju predajemo Sanitarnoj inspekciji i tražimo da se uradi vanredni inspekcijski nadzor. To je učinjeno i povodom ispitivanja koje smo radili za potrebe publikacije Igračka plačka. Sanitarna inspekcija je uradila još veći broj uzoraka od onog koji smo mi prijavili. Opasne igračke povučene su sa tržišta“, objašnjava Ranđelović.

Kako opasne igračke ugrožavaju zdravlje deteta?

ALHem je kampanjom pod nazivom Igračaka plačka želela da skrene pažnju na štetnost hemikalija u igračkama koje direktno ugrožavaju najmlađe. Deca su mnogo osetljivija tokom izlaganja opasnim hemikalijama od odraslih, jer imaju veću površinu kože u odnosu na svoju težinu, veći kapacitet pluća i brži metabolizam. Postoji rizik unošenja veće količine opasnih hemikalija i to u periodu kada je njihov imuni i neurološki sistem još uvek u razvoju.

„Sve opasne igračke koje je povukla sanitarna inspekcija nalaze se u bazi podataka o nebezbednim proizvodima koja se zove Neprobaza. Potrošač ima pravo na opoziv, ukoliko je kupio neku od igračaka upisanih u bazu. Kupac može da kontaktira radnju, vrati igračku i dobije novac natrag. Malo ljudi zna i koristi Neprobazu koja je napravljena po uzoru na evropsku bazu nebezbednih proizvoda u okviru informacionog sistema RAPEX“, objašnjava Ranđelović.

Aplikacije otkrivaju štetne proizvode

Pored baza podataka o nebezbednim proizvodima koje su potrošačima širom Evrope dostupne u digitalnom formatu postoje i aplikacije za mobilne uređaje. Napravljene su kako bi olakšale odabir i kupovinu proizvoda koje po svojim hemijskih svojstvima zadovoljavaju propisane standarde i bezbedni su za upotrebu.

Aplikacija Scan4Chem dostupna korisnicima Android i Apple uređaja. Kupci prilikom kupovine dobijaju informaciju da li predmeti za opštu upotrebu sadrže rizične supstance.

„Reč je o aplikaciji za pametne uređaje koja skenira bar kod proizvoda i automatski šalje zahtev proizvođaču igračke. Kompanija ima zakonsku obavezu da odgovori da li u tom proizvodu ima hemikalija. Ukoliko je proizvođač u bazu uneo informaciju o hemijskom sastavu proizvoda, kupac u prodavnici može proveriti bezbednost igračke“, objašnjava Ranđelović.