Proizvodi od mesa bi trebalo da pojeftinjuju, a ne da poskupljuju, nestašica tek u maju

Vlada Srbije ukinula je ograničenje cene određenih vrsta svinjskog i pilećeg mesa, koje je bilo na snazi prethodnih meseci. Iako mnogi strahuju da bi sada moglo da dođe do poskupljenja, nakon najava po domaćim medijima i procenama da bi moglo da dođe do velikog rasta cena, predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco za Biznis.rs ističe da to nije realno očekivanje.

„Mi nemamo ni jedan razlog za divljanje cena, niti bojazan da će biti nestašica, u tome se slažem sa ministrom trgovine Tomislavom Momirovićem. Do nestašice može da dođe tek u maju, pa može da se javi ozbiljan problem kod tovljenika, svinja, i da nemamo dovoljno junadi za izvoz. Međutim, za domaće potrebe će biti svega. Takođe, živinarstvo ima stabilnu energiju na koju može da računa, da kalkuliše cenama“, ocenio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, trgovci već odavno cene svinjskog mesa drže kao da je otkupna živa mera od 200 do 220 dinara.

„Odavno su formirali cene i imaju solidnu zaradu na toj ulaznoj ceni. U pogledu žive mere svinja nema razloga za poskupljenje. Čak neki prerađivački proizvodi, koji su sa minimalnom količinom mesa, bi trebalo da budu još i jeftiniji. To su razni miksevi, gde oni najviše zarađuju, gde se stavljaju soja, emulgatori, itd. To su proizvodi na kojima se zarađuje“, naglasio je Keco.

Kada je reč o junećem mesu, otkupljivači junadi, prerađivači, kako kaže, odavno svoje prodajne cene drže kao da je otkupna cena junadi od 3,2 do 3,5 evra. Poljoprivrednici, ističe on, sada priželjukuju da bude od 3,1 do 3,2. Dakle, ne bi trebalo da se menja cena junećeg mesa.

„Kod živinarstva treba uzeti u obzir, ako se želi ekspesan tov u živinarstvu, onda mora da se vidi kolika je potrošnja hrane za jedan kilogram pilećeg mesa. Ako je 1,8, ili dva evra, na bazi toga se mogu izračunati rizici i cene energije, ali nema ni tu razloga da se poveća cena piletine, i to neki mali proizvođači koji drže svoja tržišta uvažavaju. Znači, nema razloga za sada za poskupljenjem ni živinskog mesa“, ocenio je naš sagovornik.

Dodao je i da je u živinarstvu dozvoljeno da se pripreman živina za pijace u malim klanicama, pa se legitimno, uz veterinarski pregled, i na ozbiljnom nivou živina tovi.

„Dosta su se tu stvari iskristalisale, svi imaju gde nose i prodaju živinu, imaju svoje kupce. Ključno je da nema stimulatora rasta kod pilića, i da nema kukuruza koji je eventualno toksičan. Takđe, cene soje i kukuruza su pale, tako da nema razloga da dođe do poskupljenja. Najave da će doći i do 20 odsto poskupljenja mesa nisu korektne prema potrošačima, i predstavljaju korišćenje situacije. Ako su cene kukuruza i soje u padu, nema razloga da poskupi piletina“, smatra Keco.

Uzgajivači stoke i proizvođači mleka najavljuju novi protest

Vlasnik farme krava Dejan Trajković izjavio je da država nije ispunila zahtev proizvođača mleka u Srbiji da se premija po litru poveća sa deset na 20 dinara i regres po kravi sa 25.000 na 40.000 dinara, pa je novi protest izvestan.

On je rekao da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, i odbacio je najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će premija za mleko biti povećana na 15 dinara po litru, a subvencija po kravi na 30.000 dinara, prenosi Beta.

Predsednik udruženja Sabor proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) Zoran Milićević izjavio je da su, osim mlekara, nezadovoljni i stočari i drugi poljoprivrednici kojima subvencije ne samo da nisu povećane, već nisu isplaćena ni sva dugovanja iz prethodnih godina.

Poljoprivrednici, prema njegovim rečima, u ministarki privrede Anđelki Atanasković nemaju adekvatnog sagovornika, jer ne poznaje tehnologiju proizvodnje u poljoprivredi. On je istakao da je, osim toga, ona navela da će isplatiti sve zaostale dugove, a da sada tvrdi da nije nadležna za one dugove koji su iz perioda pre nego što je postavljena na to mesto.

Milićević je naglasio da ministarka Tanasković ne razume i da mera uvoza kastriranih prasadi po 125 evra po komadu ne doprinosi razvoju domaćeg svinjogojstva.

„Loša politika prema poljoprivredi dovela je do toga da su poklane krmače i da nema prasadi, i sada se za tov uvoze muška kastrirana prasad, da ne bi mogla da se produži sorta“, objasnio je Milićević i dodao da se tom merom dodatno uništavaju domaći uzgajivači svinja.

Vlasnik farme ovaca i stare sorte krava „buša“ Dragan Adžić iz sela Šilopaj u opštini Gornji Milanovac smatra da je nedopustivo da država za mesec dana skrati rok za prijavu za subvencije za ovce koje su se prvi put ojagnjile i autohtone sorte krava „buša“, svinja „mangulica“, „moravki“, bivolica i drugih vrsta stoke.

„Do prošle godine prijava za subvencije za prvi put ojagnjene ovce i autohtone sorte podnosila se dva puta godišnje, do juna i za drugi deo godine do janura naredne godine, a prošle godine uredbom je rok zaključen 30. decembra i nismo stigli da podnesemo prijavu“, istakao je Adžić.

Dodao je da je po tom osnovu trebalo da dobije oko dva miliona dinara. Ministarka Tanasković je, kako je rekao, na jednom od nekoliko poslednjih razgovora sa poljoprivrednicima rekla da država nije imala novac za isplatu te subvencije, ali da će se one, navodno, ove godine isplaćivati.