Promena je zastrašujuća, ali nadogradnja je nešto sasvim drugo

Šesta konferencija HR Experience, u organizaciji Infostuda, održana je 30. maja u beogradskom Sava centru. Vodeći stručnjaci za ljudske resurse (HR) održali su predavanja na temu upravljanja promenama i razvijanja otpornosti na neizvesnost koja je neminovni pratilac poslovnog života.

Konferenciju je otvorila direktorka Infostuda Sonja Ćetković koja je najavila temu upravljanja promenama ukazivanjem na to da su ubrzane promene koje su sve češće i nepredvidive, karakteristika današnjeg sveta. Ona je posebno naglasila tri vrste promena, među kojima je kao prve navela tehnološke.

„Tehnološka revolucija nezaustavljiva je sila koja, svidelo se to nama ili ne, jako utiče na način na koji poslujemo i živimo. Podaci Svetskog ekonomskog foruma kažu da će veštačka inteligencija promeniti 85 miliona radnih mesta u neposrednoj budućnosti, ali i da to znači da će biti kreirano 97 miliona novih radnih mesta, za koja će biti posebno važno, osim digitalnih veština, kritičko razmišljanje, emocionalna inteligencija i kreativnost. Umesto da se fokusiramo na negativno, treba da prigrlimo pozitivne aspekte trenda, a to je da se inovacije, produktivnost i efikasnost uvećavaju sa uključivanjem AI“, naglasila je Ćetković.

Druga vrsta promena je vezana za globalizaciju i decentralizaciju rada, rekla je Sonja i pomenula trend rada na daljinu, ali i migraciju radne snage i, u vezi sa tim, nove izazove u komunikaciji i građenju kulture. Podsetila je prisutne da je u toku 2023. godine izdato više od 52.000 radnih dozvola stranim državljanima, ali da je još veći broj ljudi otišao iz Srbije.

„Generacija Z više nije samo budućnost naše radne snage, ova generacija zajedno sa milenijalcima čini dominantan broj zaposlenih“, rekla je Ćetković upozorivši da promene u strukturi radne snage, kao i njena generalna raznolikost, zahtevaju promene u pristupu HR profesionalaca i lidera.

Kao treću  vrstu važnih promena Sonja je istakla da kompanije treba da uvode prakse održivog razvoja i pozitivnog uticaja na društvenu zajednicu i planetu.

Beti Pelemiš: Čega se ljudi zapravo plaše?

Prvi govornik na konferenciji bila je Beti Pelemiš (Betty Pelemish), direktorka akvizicije talenata u Linkedin-u, koja je kroz predavanje o upravljanju transformacijom istakla da je važan faktor spremnosti ljudi da prihvate promenu verovanje da ona dodaje nešto pozitivno našim životima i čini ih boljim.

„Čega se zapravo ljudi plaše kada se plaše promene? Plaše se da će im nešto biti oduzeto“, naglasila je Pelemiš.

Ona je podsetila da na ljude mnogo veći utisak imaju negativne nego pozitivne emocije, tako da je od ključnog značaja da se tim strahovima lideri bave i o njima razgovaraju sa zaposlenima, posebno u okolnostima promena.

Pelemiš je govorila šta je naučila i iskusila u timovima koji su vodili različite aspekte promena u značajnim kompanijama koje svi znamo – Netflix, Coursera i Meta, kao i kako su te karijerne promene uticale na njen lični razvoj.

Ana Stevanović: Početnik sa crnim pojasom

Ana Stevanović, osnivačica i direktorka Stevanovic Consulting GmbH i autor knjige “Početnik sa crnim pojasom”, bila je jedini govornik poreklom iz Srbije i posebno interesantno je govorila o svojim izazovima, uspesima, razočaranjima i prilagođavanju na život i rad u Švajcarskoj.

Ona je podelila sa prisutnima dragocene uvide, promišljajući načine na koje je grešila u komunikaciji kada se našla u novim poslovnim okolnostima, u novom organizacionom, ali i širem kulturološkom miljeu. Počevši da radi za uspešnu porodičnu kompaniju u Švajcarskoj, ona je morala da prilagođava svoj pristup, uz dodatni pritisak, što je bilo ključno za ostvarenje njene želje da ostane u toj zemlji.

Ana je postala globalni direktor medicinske edukacije, ali taj put nije bio bez ozbiljnih prepreka. Ona je u svom predavanju posebno analizirala direktnost koju je pokazala u poslu i komunikaciji, u sredini u kojoj takav pristup nije bio uobičajen. Zašto treba da budemo istrajni, a ne uporni, šta treba da uspostavimo pre nego što krenemo u velike promene, pričala je Ana na primeru sopstvenog radnog iskustva.

Svrha promene je da podrži našu urođenu potrebu za rastom, istakla je, naglasivši da nije istina da ljudi ne vole promene. Ljudi ne vole da budu menjani, zaključila je ona.

Mia Liljeberg: Kada imate iPhone ne plašite se da ga zamenite novim modelom, zar ne?

Mia Liljeberg, međunarodni stručnjak za digitalno liderstvo, takođe je podelila svoja lična iskustva prilagođavanja velikim promenama, i svoje predavanje je počela osvrtom na lična, rana iskustva deteta koje je odraslo u hraniteljskom domu.

Ona je govorila o različitim aspektima promena, ali poseban utisak je ostavila intimna ispovest o njoj kao trogodišnjoj devojčici koja je otpornost na promene gradila od ranih dana.

Mia Liljeberg je istakla da, iako je promena zastrašujuća, nadogradnja, usavršavanje (upgrade) je nešto sasvim drugo: sigurna zona u kojoj imamo pozitivna očekivanja. Zbog toga su takve postepene promene gladak način upravljanja promenama kada god je moguće.

Siril Kortleven: Zaustavite autopilot svog prosuđivanja

Siril Kortleven, međunarodni motivacioni govornik iz Belgije, istakao je da se većina problema može rešiti jednostavno, ali da ljudi nepotrebno komplikuju, posebno u organizacijama.

Promena stava i mentalnog sklopa može biti komplet za preživljavanje profesionalaca u promeni, istakao je Siril i naglasio da postoje tri stuba za razvoj načina razmišljanja o promeni: budi svestan sopstvenog načina razmišljanja; zaustavi svoje rasuđivanje i nauči da gledaš na svet iz različitih perspektiva, i – pređi na akciju.

“Promena perspektive je odličan način da proširite svoju stvarnost i uvidite nove mogućnosti. Postoji nekoliko kreativnih metoda koje će vam pomoći da generišete stotine ideja za kratko vreme. Jedna od njih je da reč ‘ali’ zamenite sa ‘i’. Drugi izrazi koji mogu osnažiti kreativnost su i izrazi – kako to rade u drugim industrijama, reci mi više o tome…, učinimo to još konkretnijim…, hajde da eksperimentišemo…”. naveo je Siril.

On je naglasio da vežbom postajemo bolji u onome što vežbamo, ali da vežbi nema bez pogrešaka. Kada nešto učimo, greške su prirodan deo tog procesa. Uostalom, ni deci, kada uče da voze bicikl pa padnu, ne govorimo da su gubitnici, već ih ohrabrujemo jer to je način da savladaju novu veštinu.

Rajner Petek: Šta nosite u svom rancu?

Poslednji govornik na konferenciji bio je strateški savetnik, međunarodni govornik, alpinista i autor deset knjiga Rajner Petek iz Austrije. Kroz svoja iskustva u planinarenju i posebno kao vodič specijalizovan za najizazovnije uspone, poveo je prisutne u avanturu prilagođavanja promenama, procenjivanju rizika i učenju kako da se oslobodimo onoga što nam trenutno više ne služi.

Govoreći o teškom usponu na severnu stranu Alpa, istakao je važnost pravovremenosti, osluškivanja sredine, procenjivanja šta zaista treba da ponesemo sa sobom, a šta smo samo navikli da imamo u svom imaginarnom rancu na putu poslovne promene.

„Na severnoj strani planine, kao i u kompaniji, sve može da se promeni u sekundi. Treba da gradimo stav koji će nam pomoći da se postavimo prema novim situacijama koje iskrsnu“, rekao je Petek.