Promene za obveznike PDV-a i korisnike SEF-a obeležile poresku 2024. godinu

Svake godine privrednici, Savet stranih investitora (FIC) u Beloj knjizi i NALED u svojoj Sivoj knjizi, daju preporuke Ministarstvu finansija za promene u poreskom sistemu kako bi se uklonile administrativne prepreke i poboljšao poslovni ambijent u Srbiji. Međutim, poreska reforma u našoj zemlji teče veoma sporo.

Poreski savetnik i član Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić u razgovoru za Biznis.rs kaže da poreska politika treba da bude u službi ekonomskog razvoja, ali je veoma važno da bude pravedna, predvidljiva i jednostavna. Prema njegovim rečima, trenutna poreska politika je skup „ad hoc“ mera – mnoštva izuzetaka, pravila da se neprestano odstupa od pravila, da se rokovi odlažu, a neplaćanje poreza nagrađuje otpisima kamata.

“To su sve loše poruke. Politika oporezivanja zarada i ostalih prihoda zrela je za ozbiljno preispitivanje i veću progresiju. Parafiskalni nameti su i dalje veliki, a njhovo administriranje prekompleksno. Reforma poreske administracije je proklamovana, realizuje se, ali su potrebni hrabriji i brži potezi”, ističe Vasić.

Godina je počela skraćivanjem roka za dostavljanje pojedinačne i zbirne evidencije o PDV obavezi na sistemu elektronskih faktura. Rok je skraćen sa 15. na 10. dan u mesecu.

U aprilu došlo je do još nekoliko izmena zakona. U transakciji robe koja je u postupku carinskog skladištenja pravo na oslobođenje od plaćanja PDV-a ostvaruje se bez računa za isporuku overenog od strane carinskog organa. Po novom pravilu potrebna je samo deklaracija u elektronskom obliku, odnosno overena kopija deklaracije u papirnom obliku. Pre ove izmene bilo je neophodno dostaviti dokument i u elektronskoj i u papirnoj formi.

U Pravilniku o porezu na dodatu vrednost došlo je do izmene propisa za kupce prvog stana. Naime, kupci prvog stana su za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja PDV-a uz zahtev dužni da prilože i fiskalni račun izdat od prodavca, obveznika PDV-a, koji je poreski dužnik za taj promet.

Novi neoporezivi iznosi zarada

Krajem avgusta je, u skladu sa povećanjem minimalne cene rada, poslodavcima povećan neoporezivi iznos na zarade. Izmena Zakona odnosi se na osnovicu poreza na zarade. Prema članu 15а, nju čini isplaćena ili ostvarena zarada, ali se ona umanjuje za određeni iznos.

Za zaposlene koji rade sa punim radnim vremenom, taj iznos je povećan sa 25.000 dinara na 28.423 dinara. Ovo znači da će se porez obračunavati na iznos zarade koji preostane nakon odbitka ovog iznosa, čime se smanjuje poreski teret za zaposlene.

Promena u SEF-u

Ipak, najveća promena koja se tiče poreskog sistema desila se tokom leta objavljivanjem novih propisa za korisnike Sistema elektronskih faktura (SEF) koji su stupili na snagu 1. septembra. Ministarstvo finansija predstavilo je unapređenja SEF-a, među kojima se posebno ističe mogućnost evidentiranja prethodnog poreza, kao i izmene u obračunu PDV-a.

SEF 3.9 omogućava korisnicima da pristupe izmenjenim evidencijama obračuna PDV-a, koje sada uključuju pojedinačne i zbirne evidencije. Uvedene su nove poreske kategorije (S10, S20, AE10 i AE20), a korisnici sistema mogu definisati svoj poreski status i period. Sistem je dodatno integrisan sa Upravom carina, a implementirane su i funkcionalnosti poput unosa više bankarskih računa i prikazivanja NBS IPS QR koda na fakturama.

Poreski savetnik Aleksandar Vasić ocenjuje da se srpska privreda već suočava sa prekomernim obavezama i zbunjujućim zakonodavnim rešenjima. Uvođenje evidencija prethodnog PDV-a po različitim osnovama, poput e-faktura, fiskalnih računa i internih obračuna, zahteva dodatnu sistematizaciju podataka.

“Umesto da olakšamo poslovanje, idemo ka složenijim rešenjima. Koncept zbirnog iskazivanja podataka je nepraktičan – podaci se sabiraju, a zatim ponovo razlažu tokom kontrole. Jedinstvena pojedinačna evidencija bila bi jednostavnija i efikasnija”, ističe Vasić.

Takođe, on skreće pažnju na paralelno vođenje evidencija za potrebe SEF-a i poreske prijave POPDV, koje se predaju različitim institucijama – Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija. Na taj način prema njegovim rečima obveznici vode dva različita sistema, što stvara konfuziju i dodatne troškove.

Poljoprivrednicima posebne olakšice

Poljoprivrednici će imati pravo na PDV nadoknadu koja iznosi osam odsto od vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda i usluga. Isplata će se vršiti u novcu, a obveznici koji vrše otkup ovih dobara i usluga dužni su da izdaju priznanice.

Iako poljoprivrednici čiji promet ne prelazi osam miliona dinara neće biti obveznici PDV-a, oni mogu dobrovoljno da se odluče za ovu obavezu, čime stiču pravo na odbitak prethodnog poreza i druge pogodnosti. Odluka o uvođenju ove obaveze važi minimum dve godine.

Pojačana kontrola neblagovremenih prijava

Novine u zakonu podrazumevaju i to da svaki obveznik PDV-a mora da vodi detaljnu evidenciju, obračunava i plaća PDV u skladu sa zakonom, kao i da blagovremeno podnosi poreske prijave.

Oni koji u prethodnih 12 meseci ostvare promet veći od osam miliona dinara moraju se evidentirati za PDV u roku od pet dana od dostizanja tog limita. Propust u registraciji vodi ka službenom evidentiranju od strane poreskog organa.

E-otpremnice

Nakon elektronskih faktura, na red je došao i sistem elektronskih otpremnica (e-otpremnice), koji bi trebalo da donese veću transparentnost u izdavanju i praćenju dokumentacije o kretanju robe.

Elektronske otpremnice postaju obavezne za PDV obveznike i trgovce akciznim proizvodima, dok će svi ostali privredni subjekti moći da koriste ovaj sistem dobrovoljno. Ključna novina je obaveza verifikacije svake otpremnice u sistemu e-otpremnica pre nego što roba krene na put. Prevoznik će moći da preuzme elektronsku otpremnicu i prikaže je na odgovarajućem uređaju, dok će kupac putem sistema potvrđivati prijem robe ili unositi korekcije kroz e-prijemnicu. Kompletna istorija otpremnice, od izdavanja do potvrde prijema, biće dostupna kontrolnim organima, čime se dodatno osigurava transparentnost i smanjuje prostor za sivu ekonomiju.

Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član radne grupe za izradu zakona, u razgovoru za Biznis.rs ističe da su elektronske otpremnice logičan korak u modernizaciji poslovanja, ali da ostaje otvoreno pitanje kako će ove promene uticati na manja preduzeća.

“Velike firme već koriste svoje digitalne sisteme za otpremnice i u tom smislu prednjače u odnosu na državne zahteve. Međutim, mali privrednici mogli bi se suočiti sa problemima, posebno zbog troškova prilagođavanja novom sistemu”, ocenjuje Vasić.

Zakon će se uvoditi fazno. Prva faza počinje 1. januara 2026. godine i obuhvatiće dobra koja se transportuju ka ili od javnog sektora, kao i akcizne proizvode. Puna primena zakona planirana je za 1. oktobar 2027. godine.

Nov način oporezivanja pomoraca

U drugoj polovini godine pomorci su konačno dobili poseban poreski tretman.

Najveća promena je u tome što će pomorci koji tokom jedne kalendarske godine provedu najmanje 174 dana na moru biti oslobođeni poreskih obaveza. Za one koji ne ispune ovaj uslov, predviđen je porez po stopi do 10 odsto.

Poreska osnovica će se utvrđivati na osnovu Pravilnika koji tek treba da bude izrađen od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ova osnovica će biti vezana za ITF platnu listu i osnovnu platu, pri čemu će se prihod obračunavati na dnevnom nivou.

Od ključne važnosti je da će se ministarstvo baviti i definisanjem načina računanja dana plovidbe, čime će se jasno definisati šta se smatra „danom na moru“. Zdravstveno osiguranje je segment koji je izazvao najviše negodovanja među pomorcima. Naime, predviđeno je da svi pomorci plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, i to na godišnjem nivou.

Zakon će stupiti na snagu 1. januara 2025. godine, a prva plaćanja po novom modelu očekuju se u 2026. godini.