Prošla godina rekordna za turizam u Vojvodini: Šta privlači najveću pažnju?

U periodu od januara do decembra 2024. godine Vojvodinu je posetilo 722.937 turista, što predstavlja rast od 2,2 odsto u odnosu na 2023. godinu. Broj domaćih turista uvećan je za 2,6 odsto (355.105 dolazaka), dok je broj dolazaka stranaca porastao za 1,7 odsto (367.832 dolazaka), pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Tokom prošle godine ostvareno je skoro dva miliona noćenja – 1.993.267, što predstavlja skok od 2,3 odsto u odnosu na 2023. godinu. Domaći turisti su ostvarili 949.493 noćenja, dok su strani zabeležili 1.043.774, što je čak 6,1 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Prosečan boravak turista u Vojvodini trajao je 2,8 dana.

“Na osnovu predočenih podataka može se zaključiti da je 2024. godina rekordna po turističkom prometu u AP Vojvodini, nadmašivši turistički promet iz 2023. i rezultate postignute u godinama pre Covid pandemije. Zanimljivo je da je broj stranih turista premašio broj domaćih posetilaca, što predstavlja značajnu promenu u turističkim kretanjima”, kažu za Biznis.rs u Turističkoj organizaciji Vojvodine.

Najposećeniji gradovi u prethodnoj godini bili su Novi Sad sa 239.031 ostvarenih dolazaka i 580.673 ostvarenih noćenja i Subotica sa 140.606 dolazaka i 320.915 noćenja.

Najstariji nacionalni park u Srbiji, Fruška gora, u 2024. godini beleži porast ukupnog broja dolazaka u iznosu od čak 15,6 odsto i ukupnog broja noćenja od 5,9 odsto, u odnosu na 2023. godinu. Broj dolazaka stranih turista na Fruškoj gori porastao je za čak 41 odsto.

Najposećenija banja u Vojvodini u prethodnoj godini bila je Banja Vrdnik, sa rastom ukupnog broja dolazaka od 14,8 odsto (103.154 dolazaka) i skokom broja noćenja od četiri odsto (228.740 noćenja).

Šta zanima domaće, a šta strane turiste?

Iskustva i sa stranim i sa domaćim turistima su interesantna, ali postoje različita očekivanja, kaže za naš portal turistički vodič Srđan Bošković.

„Naši ljudi obično žele da postignu i vide što više tokom dana, sa njima može da se ulazi u detalje i da se govori o lokalizmima koje stranci ne bi mogli da isprate, jer im to nije blisko. Sa strancima mora da bude visoki turizam, odnosno nov autobus, da se ne putuje previše daleko, da postoje adekvatne pauze i da se vrate u dogledno vreme kući. Jednodnevni izlet bi trebalo da bude od osam ili devet ujutro do četiri ili najkasnije šest sati, da ne bude duže od sat vremena pešačenja i slično“, pojašnjava sagovornik.

Dodaje da su interesovanja ista – zanimaju ih istorija, kultura, gastronomija, priroda. U fokusu su im gradovi kao što su, osim Novog Sada sa Petrovaradinskom tvrđavom, i Subotica, Vršac, Sombor, ali i prirodne lepote – Vršačke planine, Zagajička brda, Fruška gora, Deliblatska peščara, Gornje Podunavlje.

„I jedni i drugi zahtevaju da program bude kvalitetan i da vodič bude dobro potkovan, da prezentuje informacije na način na koji bi trebalo. Tada su svi zadovoljni“, ističe Bošković.

Jedna od destinacija koje smatra atraktivnim su Sremski Karlovci, bogati vinarskim pričama, školskim pričama, političko-crkvenim temama, kao i pričom o Belim Rusima, Petru Nikolajeviču Vrangelu, ali i arhitekti Vladimiru Nikoliću. Tu je i Sremska Mitrovica, nekadašnja vojna granica, ali i sa pričom o rimskom nasleđu – kada je bila antički grad Sirmijum, u kojem su rođeni mnogi carevi, a Marko Aurelije završio život.

„Sombor ima Lazu Kostića i prelepo gradsko jezgro, a tu su i Subotica, Zrenjanin, Vršac, Kikinda – mesta koja imaju dušu i vredi ih prezentovati“, navodi turistički vodič.

Kada je reč o trenutnom stepenu razvoja turizma u Vojvodini, Srđan Bošković smatra da on ne prati na zadovoljavajuć način ponudu koju bi trebalo da plasiramo svetu. Poručuje da bi trebalo još puno da se radi i ulaže da bi se pružila kvalitetna animacija.