Prostran: Slinavka i šap mogu da ugroze čitavu ekonomiju jedne zemlje

U cilju sprečavanja unošenja zarazne bolesti slinavke i šapa u Srbiji je od 22. januara zabranjen uvoz mesa poreklom od domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara iz zemalja u kojima postoji sumnja ili je potvrđena bolest FMD (Foot and mouth disease).

U skladu sa obavezama prijavljivanja zaraznih bolesti Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja (WOAH), Nemačka je 10. januara obavestila o prisustvu zarazne bolesti slinavka i šap na svom području, u oblasti Brandenburg, zapadno od Berlina. Bolest je potvrđena u populaciji vodenih bivola, od kojih su tri životinje uginule.

“Što se tiče Republike Srbije, ne postoji nijedna sumnja niti potvrđen slučaj ove bolesti na našoj teritoriji. Poslednji slučaj slinavke i šapa u Srbiji zabeležen je 1996. godine na teritoriji Kosova i Metohije”, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Navodi se da Uprava za veterinu aktivno prati situaciju u drugim zemljama i preduzima preventivne mere kako bi se sprečilo unošenje i širenje bolesti na teritoriji Srbije.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ističe da je dobro što u Srbiji nemamo nijedan slučaj slinavke i šapa. Što se tiče zabrane uvoza, kaže da je to uobičajen postupak jer slinavka i šap spadaju u grupu opasnih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju.

“U slučaju da se pojavi, nemate drugog izlaza osim da tu stoku usmrtite jer leka nema. Imao sam priliku 1965. godine da vidim kako izgleda kada se pojave slinavka i šap, posebno u Vojvodini. Kada je zahvaćeno jedno područje ili više delova zemlje, onda praktično čitav život staje. To znači da vozila ne idu, nemate ni saobraćaj, ljudi ne mogu da se kreću dok se sve ne sanira. I naravno, troškovi da se sve to sprovede i neškodljivo uklone ostaci su ogromni”, objašnjava naš sagovornik.

Prostran, koji je bio član vlade kada se slična situacija dogodila 1976/77. godine – tada su se preko Jugoslavije iz Mađarske izvozila tovna junad za arapske zemlje – kaže da je rešavanje ovog problema zemlju koštalo deset miliona dolara.

“U toku samog ulaska, kada je sve trebalo da se iskrca u luci Ploče u Hrvatskoj, otkrivena je slinavka i šap. Sećam se da je bilo oko 400 utovljenih junadi, od oko 500 kilograma. Tada smo morali da iskopamo ogromne jame, stoku usmrtimo i tu ukopamo. To je tadašnju Jugoslaviju koštalo oko deset miliona dolara. Ja sam učestvovao u pregovorima sa Mađarskom da nam se to nadoknadi i na kraju su bili dogovoreni neki sporazumi da nam na železničkoj ruti naprave pojilišta i hranilišta”, priča Milan Prostran.

Zbog svega što je u svojoj karijeri doživeo, on smatra da ovakve bolesti po pravilu ugrožavaju čitavu ekonomiju jedne zemlje.

“Zato treba preduzimati stalne mere. Javnost mora da bude obaveštena, pre svega proizvođači. Oni moraju da vrše dezinfekciju, vode računa o dezobarijerama i da se jednostavno mobilnost ljudi u tim objektima smanji jer su savremene rase jako osetljive”, zaključuje naš sagovornik.

Nemačka se suočava sa ogromnim gubicima

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je slinavka i šap virusna i veoma zarazna bolest koja pogađa papkare (goveda, svinje, ovce, koze i druge), uz retke slučajeve na drugim vrstama životinja i ljudima. Zaraza ove bolesti prouzrokuje značajne ekonomske štete, zbog čega se nalazi na listi najopasnijih bolesti Svetske organizacije za zdravlje životinja.

Kako piše Reuters, nemačka poljoprivredna i prehrambena industrija suočava se sa ogromnim gubicima od oko milijardu evra (1,03 milijarde dolara) zbog izbijanja ove zarazne bolesti koja je dovela do ograničenja izvoza. Prošle nedelje su Velika Britanija, Južna Koreja i Meksiko zabranili uvoz mesa i mlečnih proizvoda iz Nemačke.

Kada je reč o Srbiji, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović doneo je Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap – Foot and mouth disease u Republiku Srbiju, koja je stupila na snagu 22. januara.

Naredbom se zabranjuje uvoz i provoz pošiljaka poreklom iz zemalja u kojima postoji sumnja ili je potvrđena ova bolest, i to: živih domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara, mesa i proizvoda od mesa, mleka i proizvoda od mleka, ostalih proizvoda životinjskog porekla za ishranu ljudi, duboko zamrznutog semena i embriona, kože, sporednih proizvoda životinjskog porekla, biološkog materijala, kao i prevoznih sredstava za prevoz i provoz živih životinja.

Ove mere zabrane uvoza i provoza pošiljaka mogu se proširiti, smanjiti ili ukinuti, zavisno od analize rizika i praćenjem kretanja bolesti. Ministarstvo poljoprivrede apeluje na sve zainteresovane strane da prate uputstva nadležnih organa i da se strogo pridržavaju propisanih mera radi zaštite zdravlja životinja i sprečavanja unošenja bolesti u našu zemlju.