Protiv države aktuelno pet arbitražnih tužbi investitora pred sudom u Vašingtonu

Protiv države Srbije aktuelno je pet arbitražnih tužbi pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu.

Kako piše Forbes Srbija, dve tužbe se tiču kompanija iz Kanade i sa Kipra, čiji je vlasnik Vilijam Arčibald Rand (William Archibald Rand), a koje su u prvoj deceniji 2000-ih učestvovale u nekoliko privatizacija u Srbiji. Firme Randa su kupile većinski paket akcija u akcionarskom društvu Obnova na Dorćolu, a njegov kapital stoji iza firmi i lica koja su učestvovala u privatizaciji poljoprivrednog dobra BD Agro u Dobanovcima.

Arbitraže su pokrenute i i dalje su u toku, sa tvrdnjom da je u oba slučaja Srbija prekršila odredbe Sporazuma o podsticaju i zaštiti investicija koje ima potpisane sa Kanadom i Kiprom.

Tužitelji, kako se navodi, tvrde da je Grad Beograd nezakonito prisvojio zemljište na Dorćolu, u Dunavskoj ulici, koje pripada preduzeću Obnova i dodatno, odbio je da zbog te odluke isplati naknadu vlasnicima, koji traže 37 miliona evra, jer tvrde da toliko vredi zemljište koje im je „oduzeto zbog izgradnje okretnice autobusa“.

U drugoj tužbi, kompanija Rand tvrdi da je Agencija za privatizaciju nezakonito donela odluku da raskine ugovor o privatizaciji nekada društvenog preduzeća BD Agro, koje je trenutno deo MK grupe i kupljeno je iz stečaja.

Kako se navodi, to preduzeće je privatizovano 2005. godine, ali je zbog navodnog neispunjavanja preuzetih obaveza, Agencija donela odluku da ugovor bude raskinut, a stari vlasnici tvrde da je odluka nezakonita i traže obeštećenje od najmanje 67 miliona evra.

Srbija ima sklopljenje bilateralne sporazume sa oko 50 država koje se tiču zaštite investicija, a koji predviđaju mogućnost podnošenja zahteva za arbitražu i u situacijama kada ne postoje konkretno potpisani ugovori, prenosi Beta.

Protiv države Srbije tužbu je prošle godine pokrenuo turski investitor Kentkart, sa kojim je Beograd raskinuo ugovor o naplati karata, prethodno potpisan na 10 godina.

Nekoliko kompanija koje posluju u sastavu turskog Kentkarta, kako piše Forbes, podnelo je aprila prošle godine zahtev za arbitražu protiv Srbije pred sudom u Vašingtonu. Navedeno je da materijali iz tog predmeta nisu dostupni na sajtu te arbitražne institucije, a prema navodima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića zahtevana odšteta je 17 miliona evra, zbog odluke da se ugovor, potpisan na 13 godina, raskine jednostrano nakon samo dve godine.

„Odluku koja je doneta 2023. Grad je pravdao potrebom da se naplata karata i funkcionisanje gradskog prevoza vrati pod okrilje Beograda, nakon više od jedne decenije pauze“, piše Forbes Srbija. Podseća se da je sistem Bus plus uveden 2011. a ugovor je tada potpisan na 10 godina. Novi ugovor na 13 godina potpisan je 2021, Šapić je dve godine kasnije doneo odluku o raskidu ugovora.

Aktuelan spor protiv države Srbije vodi švajcarska firma APG SGA SA i njena beogradska ćerka firma Alma Quattro, a zahtev za arbitražu podnet je marta 2021, dok je u oktobru iste godine bio obrazovan i arbitražni tribunal. Navodi se da na sajtu arbitražnog suda nema dostupnog materijala iz kojeg bi se videlo na šta se ta firma žali, a nije poznata ni vrednost odštetnog zahteva.

Domaći mediji pisali su svojevremeno da je Grad Beograd, na čijem čelu je tada bio bivši gradonačelnik Radojičić (Zoran), prekršio ugovor sklopljen sa ovom firmom. Ugovor se odnosio na postavljanje reklama. Taj posao, međutim, grad je prebacio na njihovog konkurenta. Navodno, pisali su mediji, ova kompanija zahteva odštetu od čak 150 miliona evra, iako je ova informacija neproverena.

Iste godine Srbiju je Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova tužila i United grupa, a zahtev za arbitražu podneli su United group B.V, Adria Serbia Holdco B.V, Serbia Broadband-srpske kablovke mreže.

Ni o tom slučaju na sajtu suda nema dostupnih materijala, a poslednja pravna radnja datira iz novembra prošle godine kada je sporazumom dve strane proces suspendovan.

Statistika arbitražnog suda u Vašingtonu pokazuje da je protiv Srbije pred tom institucijom do sada zaključeno 10 postupaka, a najpoznatiji potupak je kompanije Mera investment iz januara 2017. godine Marka Miškovića, kada je tužila državu zbog odluke domaćih sudova o navodnoj utaji poreza.

U poslednjih 10 godina iz budžeta Srbije za različite kazne i penale isplaćeno je više od milijardu evra, a u taj iznos uračunate su i odštete isplaćene zbog izgubljenih arbitražnih postupaka.

„Prema istraživanju koje je radio Fiskalni savet, poslednjih nekoliko godina izdvajanje iz budžeta se po ovom osnovu kreće između 150 i 200 miliona evra. Troškovi rastu, ali budžet, pa ni završni račun ne nude dovoljno transparentna objašnjenja šta sve država plaća po osnovu kazni i penala“, piše Forbes.