Prva odluka o referentnoj kamati u novoj godini: Da li će NBS „popustiti kaiš“?

Kada se o referentnoj kamatnoj stopi odlučivalo u decembru, Izvršni odbor Narodne banke Srbije rešio je da je zadrži na nivou od 5,75 odsto, uz poruku da je neophodno i nadalje sprovoditi opreznu monetarnu politiku usled izraženih geopolitičkih tenzija.

Dekan Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić kaže za Biznis.rs da je oprezan pristup od izuzetnog značaja za početak godine, a scenariju u kome referentna kamata ostaje na istom nivou daje verovatnoću od 60 odsto, uz napomenu da ipak ima i dobrih 40 odsto šanse da bude umanjena, ali ne više od 25 baznih poena.

Na poslednjoj sednici u 2024. godini Izvršni odbor NBS je odlučio da ne menja referentnu kamatnu stopu, podsećajući da je ona od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu.

U saopštenju su naglasili da je, i pored povratka inflacije u granice cilja i nastavka njenog kretanja u okviru tih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike NBS imajući u vidu izražene geopolitičke tenzije i uticaje koje one mogu imati na makroekonomska kretanja, a posebno kada je reč o svetskim cenama energenata i drugih primarnih proizvoda.

Sve su to razlozi zbog kojih i profesor Zoran Grubišić smatra da će prva odluka o referentnoj stopi u 2025. godini najverovatnije biti – zadržavanje na nivou od 5,75 odsto.

„Takvom scenariju dajem 60 odsto verovatnoće, ali treba imati u vidu i da je Evropska centralna banka krajem 2024. godine odlučila da spusti referentne stope, pa možda i NBS odluči da krene tim putem, u kom slučaju ne očekujem da smanjenje bude više od 25 baznih poena“, ocenio je Grubišić za Biznis.rs.

Njegovo mišljenje je da NBS vodi računa o tome da balansira između trenda održavanja pariteta sa kretanjem referentnih stopa ECB sa jedne strane, dok se sa druge strane trudi da njene odluke ne budu previše „predvidive“.

„Ne bi bilo dobro da može da se nasluti da, primera radi, posle pauze sigurno dolazi spuštanje stopa, a pogotovo ako se ima u vidu da se Izvršni odbor NBS sastaje jednom mesečno – daleko češće nego čelnici ECB“, objašnjava Grubišić.

Da će NBS najverovatnije odabrati „opreznu“ opciju govori i ocena iz decembarskog saopštenja Izvršnog odbora da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati „i u narednom periodu“.

Naša centralna banka je pred novogodišnje praznike objavila i detaljnu prezentaciju o makroekonomskim kretanjima, u kojoj je izdvojila efekte ublažavanja monetarne politike tokom 2024. godine.

U toj prezentaciji konstatuje da su, zahvaljujući takvom pristupu NBS i ECB, poslednjih meseci u padu kamatne stope na državne hartije od vrednosti, kao i na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu, dok je kreditna aktivnost pojačana.

„Ukupni domaći krediti dodatno su ubrzali međugodišnji rast na 7,2 odsto u oktobru, zahvaljujući ublaženim kreditnim standardima i nižim troškovima finansiranja. Krediti stanovništvu su u oktobru ubrzali rast na 9,2 odsto međugodišnje, dok je rast kredita privredi iznosio 4,9 odsto“, istakla je NBS u decembarskoj prezentaciji o makroekonomskim kretanjima.