Prvi efekti ograničavanja marži – građani razočarani, trgovci nezadovoljni

Nedelju dana nakon što je na rafovima trgovinskih lanaca zaživela uredba Vlade Srbije o ograničavanju marži na maksimalnih 20 odsto za osnovne životne namirnice i brojne druge proizvode, utisci o efektima ove mere su različiti.

Stavovi građana su podeljeni. Dok neki već primećuju određene uštede na računima i podržavaju nameru države da se obračuna sa rastućim cenama, čini se da većina smatra kako sniženja gotovo da i nema. Sa druge strane, ekonomisti upozoravaju da se trgovinski lanci neće tek tako odreći dobrog dela kolača, odnosno profita koji su do sada ostvarivali na srpskom tržištu.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs ističe da u celoj ovoj situaciji postoje četiri aktera – građani, država, trgovci i proizvođači.

“U celoj priči do sada su najbolje prolazili trgovci. To je činjenica koju niko ne može da ospori, čak je ni oni nisu osporavali. Neki su imali vrlo visoke marže – i preko 60 procenata, pri čemu nije sve to zarada trgovaca. Marža je razlika između nabavne i prodajne cene, a tu ima i troškova, plata zaposlenih i slično. U svakom slučaju, to je bilo vrlo visoka i neprihvatljiva cifra za ostale aktere, pre svega za proizvođače i građane”, objašnjava Savić.

Kako kaže, on nije očekivao da će trgovci u ovom slučaju da “poslušaju državu”, ali ni ovakvu rekaciju trgovinskih lanaca koji su nezadovoljni i smatraju da im država ne dozvoljava da rade.

“Posledica toga će biti da nema akcija – ne interesuju nas građani i gledaćemo nekako da se snađemo. To snalaženje može biti vrlo različito. Od toga da se, na primer, smanje pakovanja, do toga da stradaju proizvođači. To je već uhodana praksa koju su trgovci primenjivali i pre nego što je došlo do ograničavanja marži”, ocenjuje naš sagovornik.

Savić napominje da su trgovci priličan deo svojih troškova, kao i dobar deo dobiti, i prethodnih godina oduzimali od proizvođača na razne načine.

“Ako proizvođač ima nekog trgovca koga snabdeva godinama i ako mu, na primer, rod šljiva stiže za 15 dana, on svaku vrstu ucene mora da prihvati zato što kalkuliše između toga šta bi izgubio ako ne proda ništa i ako proda većinu po nižim cenama”, napominje profesor Savić.

Pravo države je da vodi socijalnu politiku, ali i trgovci i proizvođači moraju da budu svesni da žive i posluju u Srbiji.

“Velika strana kompanija dođe, dobije dozvolu da posluje na srpskom tržištu, a to ne podrazumeva samo zaradu, već i vođenje računa o tome šta država – a posebno građani – od nje očekuju. Možda je država preterala u drastičnom smanjivanju marži, ali pre toga postoji zaključak da su trgovci preterali sa bezobrazno visokim maržama. Nekako je bio logičan put da svi akteri na ovom tržištu sednu za sto i nađu neko rešenje koje neće biti trajno, ali koje je u ovom trenutku prihvatljivo za većinu”, ističe Ljubodrag Savić.

U ovakvoj situaciji, kako navodi, trgovci smatraju da je država ‘išla đonom’, potrošači da trgovci ne poštuju mere jer su neke cene snizili, neke povećali, a dobar deo ih uopšte nije uvažio, dok sa treće strane proizvođači smatraju da će oni stradati u celoj priči jer sve što je država htela da ‘skine’ kroz marže trgovci će napre pokušati da prevale na njihova leđa.

“Jasno je šta se htelo, međutim, teško je bilo realno očekivati da se ovo sprovede do kraja. Ipak, ovakav otpor i bahato ponašanje nekih trgovaca nisam očekivao”, kaže profesor Savić i dodaje da je osećaj većine potrošača da se ova mera ne sprovodi.

“Neki su totalno razočarani, drugi kažu da ima malo proizvoda koji su sniženi, dok neki smatraju da sniženje nije ni blizu onoliko koliko je obećano. U svakom slučaju većina ljudi ima osećaj da ova mera ne da nije u potpunosti ispoštovana, već se na svaki način pokušava da se ona ne sprovodi”, zaključuje naš sagovornik.