Raiffeisen banka: Nagli rast deficita budžeta Srbije u septembru

U Srbiji je u septembru deficit budžeta naglo porastao i iznosio je 44,9 milijardi dinara, posle deficita od 6,1 milijarde dinara u avgustu, navedeno je u Ekonomskom izveštaju Raiffeisen banke za novembar.

„Tako visok deficit nije bio uobičajen za početak nove poslovne sezone, posle godišnjih odmora, ali je počeo da se javlja sa zdravstvenom, pa i sa energetskom krizom, a korespondira sa Vladinim paketima podrške građanima implementiranim u prethodnim godinama, a koji je i ove godine pokrenut u septembru“, navedeno je u Izveštaju, prenela je agencija Beta.

U Ekonomskom izveštaju Raiffeisen banke se dodaje da je negativnom rezultatu doprineo snažan rast rashoda od 28,7 odsto mesečno, dok su prihodi budžeta mesečno porasli samo 2,3 odsto.

U septembru je, navodi se u izveštaju, Skupština Srbije usvojila rebalans budžeta za 2023. godinu i povećane su subvencije i rashodi za kupovinu roba i usluga, usled implementacije novog programa podrške građanima u uslovima pada kupovne moći zbog visoke inflacije.

Tada je, navedeno je, planirano da se povećaju penzije 5,5 odsto u oktobru i 14,8 odsto u januaru 2024, zarade u prosveti 5,5 odsto, dodeljena je pomoć za decu do 16 godina od 10.000 dinara, povećane su subvencije poljoprivredi i kapitalni rashodi.

Planirane su i isplate jednokratne pomoći penzionerima u iznosu od 20.000 dinara u novembru i 10.000 dinara svim primaocima socijalne pomoći, a povećana je i minimalna zarada 17,8 odsto od januara 2024. godine.

U periodu januar-septembar 2023. godine, ostvaren je deficit budžeta u iznosu od 13,4 milijarde dinara, u poređenju sa suficitom od 9,8 milijardi dinara u istom periodu 2022. godine.

Budžet je kumulativno bio u suficitu samo tokom letnjih meseci, međutim novi program podrške građanima i poljoprivredi će uticati na rast deficita budžeta u poslednjem kvartalu ove godine. Sa druge strane, deficit budžeta planiran za ovu godinu, kako je navedeno, iznosi 227 milijardi dinara, tako da ima dovoljno prostora za nešto ekspanzivniju politiku u četvrtom kvartalu.

Prihodi budžeta su u prvih devet meseci porasli za 10,2 odsto mesečno, a najviše porez na dobit preduzeća, usled ostvarenja visokih profita tokom 2022. godine i donacije, a potom i PDV i akcize.

Rashodi budžeta su malo ubrzali rast od septembra, tako da su u prvih devet meseci porasli za 12,2 odsto godišnje. Najviše sredstava namenjeno je budžetskim kreditima, 107 odsto godišnje, rashodima za kamate, 23,5 odsto godišnje, rashodima socijalne zaštite, 14,7 odsto godišnje i rashodima za zaposlene, 11,3 odsto godišnje.

Kapitalni rashodi su skromno porasli za 4,7 odsto. U septembru je javni dug dostigao 35,5 milijardi evra, odnosno 51,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Evropska komisija je, kako je navedeno u izveštaju, usvojila novi Plan rasta za zapadni Balkan, sa ciljem da donese neke od prednosti članstva u region pre pristupanja EU, podstakne ekonomski rast i ubrza preko potrebnu socio-ekonomsku konvergenciju.

Za to je predložen novi instrument za reformu i rast za zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra za period od 2024-2027 godine.

Sredstva će biti isplaćena nakon ispunjenja dogovorenih reformi, a vredan je šest milijardi evra i sastoji se od dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u koncesionim zajmovima, prenela je Beta.