Rast cena proizvođača industrijskih proizvoda u EU duplo veći nego u Srbiji

U novembru 2022. godine cene proizvođača industrijskih proizvoda pale su za 0,9 odsto i u evrozoni i u Evropskoj uniji, u poređenju sa oktobrom. Prema procenama Zavoda za statistiku EU (Eurostat) u oktobru 2022. godine pale su za tri procenta u evrozoni i 2,6 odsto u EU.

U odnosu na novembar 2021. godine, u istom mesecu 2022. cene su porasle za 27,1 procenat u evrozoni i za 27,4 odsto u EU.

U Srbiji je ukupan rast cena proizvođača industrijskih proizvoda u novembru 2022. godine u odnosu na oktobar iznosio 0,5 odsto, dok je u odnosu na novembar 2021. godine povećanje bilo 14,3 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Takođe, prema podacima RZS, u novembru prošle godine su za 4,9 odsto pale cene eksploatacije nafte i prirodnog gasa, dok je na godišnjem nivou najviše porasla cena proizvodnje koksa i derivata nafte (50,6 procenata).

Najveći mesečni pad cena u Bugarskoj

Cene proizvođača industrijskih proizvoda u sektoru energetike smanjene su u evrozoni u novembru u odnosu na oktobar 2022. godine za 2,2 odsto, a u EU za 1,9 procenata. U obe jurisdikcije cene su smanjene za 0,4 procenata za intermedijarne proizvode, za trajne proizvode široke potrošnje porasle su za 0,2 odsto, za kapitalna dobra 0,3 procenta i za 0,6 odsto za netrajna dobra za široku potrošnju.

Cene u ukupnoj industriji, bez energije, porasle su i u EU i u evrozoni za 0,1 procenat na mesečnom nivou.

Najveći mesečni pad cena proizvođača industrijskih proizvoda zabeležen je u Bugarskoj (-12,6 odsto), Slovačkoj (-11,6 procenata) i Grčkoj od šest odsto. Najveći rast evidentiran je u Italiji (+3,3 procenta), Švedskoj (+2,7 odsto) i Irskoj (+2,4 procenta).

Cene na godišnjem nivou najviše rasle u Mađarskoj

U novembru 2022. godine u poređenju sa novembrom 2021. cene proizvođača industrijskih proizvoda u energetskom sektoru su porasle za 55,7 odsto u evrozoni, a za 56 procenata u EU. Na godišnjem nivou su u evrozoni za 16 odsto porasle cene netrajnih proizvoda široke potrošnje, a u EU za 17,1 procenat. Rast cena intermedijernih proizvoda u evrozoni je bio 15,3 odsto, a u EU 15,5 procenata.

Cene trajnih proizvoda široke potrošnje su na godišnjem nivou porasle za 9,4 odsto u evrozoni, a u EU za 9,7 procenata. Kada je reč o kapitalnim dobrima, cene su porasle za 7,6 odsto, odnosno 7,7 procenata.

U evrozoni su na godišnjem nivou cene u ukupnoj industriji, bez energije, porasle za 13,1 odsto, a u EU za 13,6 procenata.

Najveći godišnji rast cena proizvoda industrijskih proizvođača registrovan je u Mađarskoj (+63,5 odsto), Letoniji (+51,2 procenta) i Rumuniji (+44,8 odsto). Jedini pad zabeležen je u Irskoj, i to za 13 procenata.