Raste dug Srbije prema poslovnim bankama – kod ostalih poverilaca miruje ili opada

Aktuelni podaci o strukturi najvećih poverilaca domaćeg duga pokazuju da su od 30. juna do poslednjeg dana jula porasle obaveze države prema samo jednoj grupi – poslovnim bankama.

Naime, krediti poslovnih banaka koji ulaze u izveštaj o javnom dugu na dan 31. jul 2024. godine iznosili su 3,11 milijardi evra – odnosno, porasli su za 48 miliona evra od kraja juna. U poređenju sa junom prošle godine, iznos duga prema poslovnim bankama porastao je za milijardu evra.

Učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u (metodologija ESA 2010) na kraju jula 2024. godine iznosi 50 odsto, objavila je Uprava za javni dug, uz podatak da učešće javnog duga sektora države u BDP-u iznosi 50,3 odsto.

„Javni dug centralnog nivoa vlasti u julu 2024. godine u odnosu na prethodni mesec povećan je za 4,7 milijardi dinara i iznosio je 4.474,2 milijarde dinara (38,2 milijarde evra)“, istakli su u saopštenju.

Tokom jula 2024. godine nije bilo emisija državnih obveznica na domaćem tržištu, dok su po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena sredstva u iznosu od 26,2 milijarde dinara. Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 14,1 milijarde dinara, napomenuli su iz Uprave.

Interesantno je da je to jedina obaveza prema najvećim poveriocima koja je zabeležila rast tokom ta dva letnja meseca, dok su pozajmice Srbije od stranih vlada, kineske EXIM banke ili Međunarodnog monetarnog fonda mirovale ili su čak umanjene.

Kako nije bilo novih emisija evroobveznica niti prodaje državnog duga u dinarima, ukupni iznosi prema kupcima tih hartija od vrednosti ostali su na junskih 10,32 milijarde evra odnosno 7,46 milijardi evra respektivno.

Kod stranih vlada smo se čak i razdužili – u junu smo dugovali 3,198 miljardi evra, a na kraju jula taj iznos je opao na 3,147 milijardi evra ili za 51 milion evra.

„Grupacija“ poslovnih banaka je, međutim, upisala plus kada je reč o zaduživanju države, koja je upisala novih 48 miliona evra kredita, pa su obaveze porasle na 3,11 milijardi evra.

Kada je reč o poslovnim bankama, treba podsetiti da se država sve radije zadužuje kod njih. Kao što je Biznis.rs već pisao, još prošle godine je zabeležen značajan rast ukupnog iznosa tih kredita, od čak 1,4 milijarde evra.

Polovinom 2022. godine, dugovanja toj grupi poverilaca vredela su „tek“ 704 miliona evra, da bi presek na datum 30. jun 2023. godine pokazao da poslovne banke potražuju 2,1 milijardu evra – što znači da je dug tada bio tri puta veći nego u junu 2022. godine.

Ovogodišnji presek na dan 31. jul pokazuje da država nije prestala da se zadužuje kod poslovnih banaka – naprotiv.

Od juna 2023. do 31. jula ove godine iznos kredita poslovnih banaka odobrenih državi porastao je za nešto više od milijardu evra.

Podsetimo da je upravo krajem jula zasedala i Skupština Srbije, sa dnevnim redom od impresivnih 60 tačaka, među kojima se svaka šesta ticala novog zaduživanja.

Ukupna vrednost pozajmica o kojima se raspravljalo iznosila je 1,26 milijardi evra, a najvredniji kredit država je zatražila od banke u sopstvenom većinskom vlasništvu. Konkretno, od Poštanske štedionice je tražila kredit od oko 358 miliona evra ili 42 milijarde dinara za Nacionalni stadion i prateću infrastrukturu.