Raste zaduženost srpske privrede i građana

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i građana Srbije u septembru ove godine iznosili su 3.726 milijardi dinara, što je za 8,8 odsto više nego u istom mesecu 2023.

Pozajmice privredi premašile su 2.057 milijardi dinara, pa su se tako pravna lica zaduživala za 10,5 odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite iznosila 76.138 milijardi i veća su za 9,8 odsto u odnosu na septembar 2023. godine, pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.

Kada je reč o građanima, njihov dug prema bankama u septembru ove godine iznosio je 1.593 milijardi dinara i bio je veći za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Građani su najviše uzimali gotovinske kredite – 47,7 odsto, zatim stambene i kredite za adaptaciju – 42,9 odsto, poljoprivredne – 5,6 odsto, ostale – 2,6 i potrošačke – 1,3 odsto.

Komentarišući zaduživanje privrednika, dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković kaže da se ovaj podatak ne može uzeti kao neki pokazatelj dugoročnijih kretanja na tržištu.

“To pokazuje dinamiku, da se privreda više zadužila, ali da bismo mogli da pričamo o nekim većim kretanjima neophodno je da posmatramo barem kvartalno ili pola godine, ne samo jedan mesec. Primera radi, možda je u tom mesecu bilo nekih kredita koji su došli iz avgusta. Jednostavno, to pokazuje da su uzeli više zajmova, ali je pitanje da li je reč o nominalnom ili realnom iznosu. Ako je reč o nominalnom iznosu onda je neophodno umanjiti ga za iznos inflacije koja je zabeležena u septembru u odnosu na septembar prošle godine, tako dobijamo realniju sliku”, navodi Nedeljković.

Na pitanje da li će unapređenje kreditnog rejtinga Srbije i međunarodna ocena agencije Standard &Poor’s uticati na povoljnije uslove finansiranja i smanjenje kamata na kredite privrednicima, naš sagovornik kaže da sve zavisi od više faktora, ali da smatra da to neće drastično uticati na pozajmice.

“U ovom slučaju imamo dva kanala. Jedan kanal bi bio kada bi se privreda zaduživala direktno na međunarodnom tržištu, što kod nas nije slučaj u najvećoj meri. U tom slučaju kamata koju dobijete na međunarodnom finansijskom tržištu, ako emitujete obveznice kao srpska firma, imaće u sebi komponentu kreditnog rizika zemlje. Mi čak imamo i ograničenje – ako uzimamo od neke međunarodne banke prekogranični kredit on ne može da bude povoljniji u odnosu na investicioni rejting zemlje”, objašnjava Nedeljković.

Drugi kanal bio bi ukoliko banka pozajmljuje novac na međunarodnom finansijskom tržištu. U tom slučaju zbog smanjenja kreditnog rizika zemlje i unapređenja kreditnog rejtinga, taj novac mogao bi da se povuče po boljim uslovima i to bi se eventualno prelilo na kredite sa nižim kamatnim stopama.

“I nivo prekograničnih pozajmica naših banaka je dosta ograničen, tako da ne očekujem neke drastične efekte na privredu jer će banke davati kredite da ostvare odgovarajuću stopu profita koju žele”, zaključuje Nedeljković.