Rat u Ukrajini mogao bi da pojača pritisak na kurs dinara, visoka inflacija ozbiljan socijalni problem

Ovogodišnji, 29. po redu Kopaonik Biznis Forum, počeo je prognozama ekonomskih kretanja za Zapadni Balkan i analizom makroekonomskih trendova u Srbiji.

Na panelu koji se bavio stvaranjem održive budućnosti Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije, istakao je da je ekonomija Srbije relativno dobro prošla kroz zdravstvenu krizu, ali i dodao da je fiskalna politika u tom periodu imala i ozbiljne propuste, poput neselektivnog paketa antikriznih mera. On je ukazao na rast javnog duga koji je mogao da bude znatno manji, što bi bilo naročito značajno danas, u trenutku kada nailazi nova kriza zbog rata u Ukrajini.

Petrović je napomenuo da visoka inflacija naročito ugrožava siromašne i da predstavlja ozbiljan socijalni problem, dok istovremeno na naplatu ponovo dolaze problemi javnih preduzeća.

„Fiskalna politika trebalo bi da utiče na kočenje inflacije, odnosno da se smanjuje tekuća javna potrošnja, plus da se identifikuju najugroženiji građani i pomogne im se merama socijalne politike. Umesto toga nastavljaju se rasipne, neselektivne mere bez ikakvog opravdanja, bilo socijalnog bilo ekonomskog, poput 100 evra za mlade dva puta. Pomoć i onima kojima objektivno nije potrebna doliva ulje na vatru inflacije“, istakao je Pavle Petrović i dodao da treba videti šta će se desiti sa započetom reformom socijalne politike, pošto je Zakonom o socijalnoj karti predviđeno da ovaj sistem profunkcioniše u martu 2022. godine.

On je naveo da je ekonomija Srbije relativno dobro prošla kroz zdravstvenu krizu pošto je BDP pao svega 0,9 odsto u 2020. godini, pa porastao 7,4 odsto u 2021. Zaposlenost je u prošloj godini premašila pretkrizni nivo za oko 2,5 odsto, a strane direktne investicije su bile visoke i tokom krize, u 2021. godini su iznosile čak 3,6 milijardi evra.

„Ali, fiskalna politika tokom zdravstvene krize imala je i ozbiljne propuste. Neselektivan paket antikriznih mera bio je znatno veći nego što je bilo ekonomski opravdano, preko 50 odsto veći u odnosu na uporedive zemlje Centralne i istočne Evrope (CIE). Zato je javni dug od kraja 2019. godine povećan za čak šest milijardi evra, a rast je mogao da bude manji bar za trećinu“, zaključio je Pavle Petrović i dodao da je tako nepotrebno povećana ranjivost domaće ekonomije u trenutku nailaska nove krize, poput rata u Ukrajini, visoke i rastuće globalne inflacije, energetske krize…

Prema njegovim rečima, paket mera u Srbiji bio je 55 odsto veći nego u CIE. Snažne fiskalne i monetarne mere u 2020. i 2021. godini bile su globalno uobičajen odgovor ekonomske politike na zdravstvenu krizu i sprečavale su da se dubok pad privrede prenese na pad zaposlenosti i kriza tako produbi i produži.

„Mere su bile uspešne, svetska ekonomija se brzo oporavila, ali Srbija je skliznula u neracionalnosti i bila je ubedljivi rekorder po izdvojenim sredstvima u CIE. Neselektivan paket antikriznih mera bio je više od 50 odsto veći u odnosu na prosek zemalja CIE i Zapadnog Balkana. Isti ekonomski efekti mogli su se postići i sa mnogo manje potrošenih sredstava“, zaključio je predsednik Fiskalnog saveta.

Javni dug mogao da bude 2,5 milijarde evra manji

Na kraju 2019. godine dug opšte države bio je 24,4 milijarde evra, a na kraju 2021. godine 30,5 milijarde evra, što je rast od 25 odsto u samo dve godine. Javni dug Srbije povećan je tako za više od šest milijardi evra, od toga oko pet milijardi evra prvenstveno kao posledica antikriznih mera u 2020. i 2021. godini.

Pavle Petrović smatra da je dug mogao biti dve do 2,5 milijarde evra manji da su mere bile racionalnije, a jednako ekonomski efikasne.

„Učešće duga u BDP-u međutim nije toliko poraslo, sa 52,8 odsto na 57,1 odsto. Ublažio ga je realni rast BDP-a (kumulativno 6,5 odsto u 2020. i 2021.), ali i relativno snažna realna apresijacija dinara. Kurs dinara je ostao fiksiran, a inflacija je podigla nominalni dohodak zemlje. Da je dinar depresirao kao valute drugih zemalja CIE, javni dug bi bio oko 60 odsto BDP-a“, ocenio je Petrović uz napomenu da je opasno vezivanje za „de fakto fiksiran kurs“.

Devizne rezerve mogu da brane kurs

Srbija ima veliku spoljnu neravnotežu – tekući deficit platnog bilansa je znatno veći nego u zemljama CIE – u 2021. je bio 4,4 odsto BDP-a u odnosu na 1,8 odsto BDP-a. Jak priliv stranih direktnih investicija dosad je čuvao dinar, ali sad može privremeno da se zakoči.

Velike devizne rezerve mogu da brane kurs, ali porast duga u prethodne dve godine nepotrebno je ograničio raspoložive mehanizme ekonomske politike u novoj krizi, tvrdi Pavle Petrović.

„Visoka inflacija naročito ugrožava siromašne. Međugodišnji rast cena u januaru bio je 8,2 odsto i nema naznaka usporavanja. To je dosta visok mesečni rast, koji je oko 10 odsto na godišnjem nivou. Visoka inflacija je ozbiljan socijalni problem. Najviše su poskupeli hrana i energenti, za šta najsiromašniji izdvajaju veći deo svojih prihoda. Za njih je inflacija već sad iznad 10 odsto, a biće verovatno i još veća„, upozorava Petrović.

Veliki izazovi pred javnim preduzećima

Prema njegovim rečima, i problemi javnih preduzeća ponovo dolaze na naplatu. Srbijagas je već koštao budžet Srbije više od milijardu evra do 2020. godine, a postoji i strukturni problem koji se ne rešava – Srbiji je potrebno veće skladište gasa.

„Završena je samo prva faza izgradnje Banatskog Dvora, još 2011. godine. To je nedovoljan kapacitet za domaće potrebe u toku zime. Na to se krajem 2021. godine nadovezao operativni problem: Banatski Dvor je nedovoljno napunjen dočekao grejnu sezonu! U decembar 2021. ušli smo sa napunjenom samo trećinom skladišta i bio je nužan vanredni uvoz po rekordno visokim cenama. Uvezene su velike količine gasa po cenama većim od 1.000 evra za 1.000 kubika gasa, što se moglo dobrim delom izbeći. Zato je sada očekivan fiskalni trošak od 400-500 miliona evra zaključno sa martom, u nastavku 2022. verovatno i više“, istakao je Petrović uz napomenu da je pad proizvodnje u Elektroprivredi Srbije među glavnim krivcima za pražnjenje Banatskog Dvora.

On ocenjuje da EPS tone sve dublje, a ogromni izazovi tek predstoje.

„Brojni su strukturni problemi EPS-a bez pravih reformi, ali sve do sad se nekako „držao iznad vode“. Niske investicije, višak i nepovoljna struktura zaposlenih, slaba kontrola zarada, spajanje sa gubitašima, gubici i krađe struje, niska cena, javne nabavke… Loše upravljanje dovelo je do eskalacije problema krajem 2021. Od oktobra 2021. do marta 2022. za nabavku struje potrebno je 500-600 miliona evra, a pred EPS-om je i ogroman izazov energetske tranzicije u Srbiji“, zaključio je Pavle Petrović.

MMF: Srbija uspela da održi ekonomsku stabilnost

Šefica kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Julija Ustjugova ocenila je da je Srbija uprkos izazovima pandemije uspela da održi ekonomsku stabilnost i da je imala kumulativni rast BDP-a za ovu godinu veći od zemalja u regionu. Ona je istakla da je šteta po srpsku ekonomiju ograničena, da je fiskalna i monetarna politika bila dobra, kao i da je održana stabilnost u bankarskom sistemu.

Takođe je napomenula da se ekonomije u svetu zbog rata u Ukrajini suočavaju sa novim nesigurnostima, koje se prelivaju iz jedne u drugu zemlju. Ustjugova je poručila da za naredni period treba dobro definisati mere koje će se odnositi na pomoć najranjivijim kategorijama stanovništva jer će nesigurnost rasti ukoliko rizike ne prihvatimo na pravi način.

Prema njenim rečima, MMF će uskoro obaviti drugu reviziju aranžmana sa Srbijom i izvestiti o učinjenom napretku.