Razgovori o prodaji NIS-a “dobro napreduju”, status Rafinerije problematičan

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da razgovori u vezi sa prodajom većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) dobro napreduju i da „Srbija nije, niti će biti, kamen spoticanja u transakciji“.

„Razgovori u vezi sa NIS-om dobro napreduju. Zatvorili smo veliki deo pitanja, ali je u ovom trenutku najvažnije da se završe pregovori između prodavca i kupca. Srbija nije, niti će biti, kamen spoticanja u transakciji. Kompanije Gazprom Neft i MOL dobile su kratak rok od 10 dana da završe pregovore o kupoprodaji NIS-a, što će na kraju morati da odobri američka administracija“, rekla je Đedović Handanović, saopštilo je minisatrsvo.

Ona je istakla da, iako su pregovori kompleksni, očekuje da se kreću u dobrom smeru, prenosi Beta.

„Ostalo je malo vremena, radi se o važnim temama ali se sve strane trude da zaštite sopstvene interese. Najvažnije je da smo u ovoj situaciji, uz nestabilnosti na Bliskom istoku, uspeli da sačuvamo sigurnost snabdevanja, nastavak rada rafinerije, dok građani nisu osetili nikakve posledice“, kazala je ministarka.

Đedović Handanović je rekla da paralelno traju razgovori Srbije sa MOL-om u kojima je cilj pronalazak obostrano prihvatljivih rešenja.

“U interesu nam je da se pronađe najbolje dugoročno rešenje ali ćemo nastaviti da radimo sve kako bismo zaštitili našu poziciju“, istakla je ministarka.

Dodala je i da je objavljen javni poziv američkim kompanijama za iskazivanje interesa za učešće u izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, podsetivši da Srbija i SAD od marta 2025. godine imaju strateško partnerstvo u oblasti energetike.

„To je jedini sporazum o strateškoj saradnji koji Srbija i SAD imaju u nekom sektoru i u okviru tog sporazuma je Radna grupa, koju čine predstavnici Vlade Srbije, pripremila poziv američkim kompanijama da iskažu interesovanje za učešće u izboru partnera u projektu. Postoje jasne procedure kako se može realizovati ovaj projekat koji je od strateškog značaja za regionalnu energetsku bezbednost“, kazala je Đedović Handanović.

Ona je navela da se decenijama govorilo o reverzibilnoj hidroelektrani Đerdap 3 koja bi bila veliko skladište električne energije.

„U narednim fazama doneće se odluka o kapacitetu, od 1.200 do 2.400 MW. Moramo da tražimo nove izvore energije u eri električne energije u kojoj već sada živimo“, kazala je ministarka.

Pregovori uslovljeni

“Vlast u Srbiji ne bi trebalo da uslovljava MOL obavezom rada NIS-ove rafinerije, kao ni bilo kojim drugim poslovnim potezom”, izjavio je za Betu glavni brokerbrokerskog društva Momentum Securities, Nenad Gujaničić. 

On je rekao da nijedan investitor neće dozvoliti uslovljavanje zbog koga bi u budućnosti mogao da trpi gubitke.

„Nije dobro uslovljavati MOL da, ako kupi od Gazproma kontrolni paket akcija u NIS-u, mora da održi proizvodnju u rafineriji za preradu nafte, kao ni drugim poslovnim potezima. Pogrešna je interpretacija u javnosti da je to uslovljavanje moguće“, rekao je Gujaničić, povodom tvrdnji ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović koja je nameru da MOL zatvori rafineriju u Pančevu nazvala crvenom linijom čiji prelazak Srbija neće dozvoliti.

Dodao je da Srbija nema nikakvu ulogu u kupoprodaji kontrolnog paketa akcija u NIS-u, pa i nije „kamen spoticanja“ u pregovorima, što se često može čuti u javnosti.

Glavni problem je što ta ruska kompanija „nije voljna da proda svoj paket akcija, pa odugovlači u iščekivanju promene geopolitičke situacije iz prostog razloga jer nije dobrovoljno ni ušla u proces prodaje“, rekao je Gujaničić.

Predstavnici vlasti u Srbiji, prema njegovim rečima, žele da stvore sliku kako su oni glavni učesnik u pregovorima i da bez njih ne može da se sprovede ta transakcija, što je, kako je rekao, „kriva slika“.

Istakao je da nijedan investitor ne želi da prihvati obaveze koje mogu da se kose sa tržišnim uslovima. „Potencijalni kupac NIS-a, kupovinom kontrolnog paketa akcija preuzima imovinu i obaveze kompanije, a dodatne obaveze koje se kose sa tržišnim uslovima niko nije voljan da prihvati“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da u krajnjoj liniji nije isključeno ni da se investitorima postavljaju uslovi, ali onda oni neće ni dolaziti, ili će cena dolaska biti visoka.

„Što nisu Gazpromu, kada je kupio NIS, rekli da mora da zadrži rafineriju NIS-a u Novom Sadu. Zatvorena je, navedeno je da tu ima puno zaostalih bombi od bombardovanja NATO iz 1999. i šta se dogodilo? Rafinerija je najpre trebalo da radi sa drugom namenom, a kasnije je nestala sa mape“, naveo je Gujaničić.

Istakao je da je potpuni nonsens priča da će Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u, na sadašnjih 29,87 odsto, čime će navodno kontrolisati poslovanje NIS-a. „Sa 35 odsto akcija se ne može uraditi ništa više nego sa 30 odsto, pa će Mađari, ako kupe udeo u NIS-u, verovatno to dozvoliti jer kao većinski vlasnici mogu da rade šta hoće“, objasnio je on.

Na pitanje da li će Gazprom i MOL uskoro privesti pregovore kraju Gujaničić je rekao da ne zna, ali da je činjenica da od 19. januara, kada je potpisan preliminarni ugovor dve kompanije, sve što je usledilo nije izgledalo kao da se vode neki kupoprodajni pregovori, jer je nastala ogromna tišina, koja nije uobičajena kada se preuzima velika kompanija.

Ono što je, prema njegovim rečima, Srbija mogla da uradi jeste da donese regulatorni okvir koji će predvideti šta država radi ako NIS „upadne“ u situaciju kao prošle godine da ne može operativno da radi jer nije dobio licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).

Na pitanje da li bi Srbija mogla da iskoristi pravo preče kupovine ako propadnu pregovori Gazproma i MOL-a, Gujaničić je rekao da je to „prilično osetljivo pitanje“.

„Ako bi Srbija donela zakon o energetskoj stabilnosti i navela da u slučaju da NIS kao najznačajnija kompanija na tržišu ne može da funkcioniše, država ima pravo da preuzme kompaniju i na tenderu eventualno ponudi na prodaju kontrolni paket akcija. Ta odluka bi, verovatno postala predmet međunarodne arbitraže. Dakle, to nije najsrećnije rešenje, ali je najbolje u uslovima ako bi se desio najcrnji scenario da NIS ne može da radi“, ocenio je Gujaničić.

Dodao je da je pozicija Srbije u trenutnim okolnostima nezahvalna, a da bi proaktivnim pristupom i moglo da se uradi nešto, ali bi se time opredelila za neku stranu.

„NIS-u su uvedene sankcije da bi se uticalo na srpsku spoljnu politiku koja nije ‘ni tamo ni vamo’. Ako bi se Srbija opredelila za zapadnu stranu mogla je amerikancima diplomatski da pošalje poruku da će preuzeti upravljanje tom kompanijom, a da će ‘zamrznuti’ vlasništvo Gazproma u NIS-u, kao što je to uradila Nemačka u nekim rafinerijama sa ruskim vlasništvom. Time je mogla da ispita da li su Amerikanci tolerantni na takvu odluku i da li bi NIS poštedeli sankcija“, naveo je Gujaničić.

To bi, kako je rekao, značilo da se Srbija opredelila za jednu stranu, ali da je, kako je naveo, očigledno da domaći političari znaju da bi to bila visoka cena i ne žele da je prihvate.

Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) je produžila rok za završetak pregovora Gasproma i MOL-a do 16. juna, a do istog datuma i NIS ima operativnu licencu za rad.