Različiti podaci o povredama na radu u 2024. godini: Poslodavci kažu 14.000, RFZO 24.000

Poslodavci su prošle godine Upravi za bezbednost i zdravlje na radu prijavili 14.483 izveštaja o povredama na radu, od kojih je smrtnih bilo 21, teških povreda 1.567, teških povreda pri dolasku ili odlasku na posao 825 i lakih povreda 12.070. To je povećanje u odnosu na 2023. godinu za oko hiljadu, a više je i tragičnih ishoda, kojih je prethodne godine bilo 14.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, registrovano je znatno više povreda – 46 smrtnih, 4.386 teških i 19.639 lakih povreda na radu. Razlika ukazuje na problem u izveštavanju, odnosno neprijavljivanje povreda.

Podsetimo, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je u obavezi da prijavi svaku povredu na radu zaposlenog nadležnim organima. Ukoliko to ne uradi preti mu kazna od 800.000 do milion dinara. U slučaju povrede poslodavac mora prijaviti incident inspekciji rada i dostaviti izveštaj o povredi.

“Nije dovoljno samo doneti zakon. On mora da se poštuje, mora da se vrši kontrola i sankcionišu oni koji ga ne poštuju. Sve dok se u ovoj zemlji ne ’oslobode’ institucije i počnu da rade svoj posao, neće biti bolje. Važniji će biti interesi investitora i procenti koje oni daju nego ljudski životi“, kaže za Biznis.rs Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Izveštaj o radu za 2024. godinu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pokazuje da je najveći broj povreda na radu zabeležen u delatnostima prerađivačke industrije – 425 (26,76 odsto), trgovine na veliko i trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala – 171 (10,77 odsto), zdravstvene i socijalne zaštite – 146 (9,19 odsto) i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti – 127 (osam odsto).

“Povećanje povreda na radu je potpuno očekivano. Živimo i radimo u državi u kojoj se zakoni ne poštuju ili se poštuju selektivno. Inspekcije praktično i nema, jer 250 inspektora ne može da kontroliše 400.000 privrednih subjekata, koliko ih je registrovano u Srbiji. To znači da jedan inspektor pokriva 1.550 preduzeća“, navodi Savić.

Najveći broj povreda na radu dogodio kod poslodavaca koji imaju 500 i više zaposlenih – 723 (45,53 odsto) i kod poslodavaca koji imaju od 50 do 249 zaposlenih – 410 (25,82 odsto).

Kako dodaje naša sagovornica, problem predstavlja i manjak radne snage. Radnici su prinuđeni da rade duže, da obavljaju i druge poslove za koje nisu obučeni. Dolazi do premora, pada koncentracije i neznanja. U takvim okolnostima povrede su mnogo češće.

Kada su u pitanju povrede na radu prema polu, muškarci se više povređuju – 1.058 (66,62 odsto) u odnosu na žene – 530 (33,38 odsto), a kada je reč o starosnoj strukturi, najveći broj povreda dogodio se kod zaposlenih starosti 46-55 godina – 469 (29,53 odsto), kao i između 36 i 45 godina – 363 (22,86 odsto).

Najveći broj povreda na radu dogodio se u radnoj sredini, odnosno na industrijskoj lokaciji – 654 (41,18 odsto), kao i u javnom prostoru – 259 (16,31 odsto), tokom obavljanja procesa proizvodnje, izrade, obrade i skladištenja – 432 (27,20 odsto), odnosno kretanja, uključujući vožnju prevoznim sredstvom – 177 (11,15 odsto). Povrede koje su najčešće zabeležene jesu prelomi kostiju – 824 (51,89 odsto).

U 2024. godini na teritoriji Srbije, prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, zbog nepreduzimanja mera bezbednosti i zdravlja na radu, usled kojih je došlo do smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu, kao i o ishodima postupaka po navedenim prijavama, podnete su krivične prijave protiv 67 lica.

Za Srbiju ne postoji pouzdana procena društvenih troškova usled povreda i bolesti na radu, navedeno je u Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu za period od 2024. do 2027. godine:

“Gruba aproksimacija na osnovu procenjenih troškova na nivou EU, koji iznose 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, iznosi oko 1,7 milijardi evra za 2021. godinu“.