Redizajniranje lanaca snabdevanja je poslovni potez godine

Slobodan Aćimović je redovni profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, na Katedri za poslovnu ekonomiju i menadžment, odnosno grupi predmeta za saobraćaj, logistiku i lanac snabdevanja. Autor je većeg broja udžebnika, naučnih radova i članaka, a posebno je aktivan u sprovođenju strateških i operativnih konsultantskih aktivnosti u domaćim i regionalnim preduzećima. Kao rukovodilac ili član tima aktivan je na širokom spektru projekata iz oblasti poslovne ekonomije i menadžmenta.

Član je globalnih i nacionalnih naučno-poslovnih udruženja – Council of Supply Chain Management Professionals, Global Business & Technology Association, kao i Srpskog udruženja za marketing i Naučnog društva ekonomista Srbije.

Profesora Aćimovića zamolili smo da odabere događaje i ličnosti koji su obeležili godinu za nama.

Događaj godine

– Rat u Ukrajini je ne samo događaj godine za nama nego, verujem, i narednih godina. Taj sukob proizvodi i proizvešće brojne ekonomske promene i posle ovog događaja više ništa neće biti isto kada je reč o ekonomskim odnosima u svetu. Glavne poluge moći će prilično drugačije da se rasporede, gledano iz ekonomskog ugla. Svima prvo pada na pamet da je Rusija na jednoj, a zapadne zemlje na drugoj strani u ukrajinskom sukobu, ali treba imati na umu da se u isto vreme dešava prekomponovanje kod azijskih i afričkih zemalja. Države poput Kine, Turske, Indije, Saudijske Arabije izdržale su pritisak obe strane, a da se nisu svrstale sa jednima ili drugima. Odnosi moći će, dakle, biti drugačiji, jer unipolarnog sveta odavno više nema, a rekao bih da nema ni bipolarnog, već verujem da prisustvujemo stvaranju „regionalnih moći“.

Ličnost godine

– Radi se o zanimljivoj i nama bliskoj ličnosti – to je mađarski premijer Viktor Orban. On je pravovremeno reagovao na ekonomske posledice ukrajinske krize, dok se u isto vreme vrlo inteligentno pozicionirao u novim geopolitičkim odnosima, a sa velikom hrabrošću štiti nacionalne interese Mađarske, uprkos velikim pritiscima koje doživljava sa svih strana. Smatram da je on danas u Evropi državnik par excellence od koga treba učiti. On je dokaz da se i unutar EU može imati određeni nivo nacionalne samostalnosti.

Najbolji poslovni potez godine

– Iz ugla ekonomskog repozicioniranja u svetu, poslovnim potezom godine nazvao bih blagu deglobalizaciju koja je uslovljena ratom u Ukrajini i njegovim posledicama, ali i pucanjem lanaca snabdevanja od korona krize pa naovamo. Ekonomskim potezima godine nazvao bih poteze svih kompanija koje su shvatile da ne mogu više da imaju proizvodnju ili izvore snabdevanja na dalekim destinacijama, i da misle da će sve okolnosti zauvek ostati iste i da će im teći med i mleko. Pandemija i rat u Ukrajini pokazali su koliko su krhki lanci snabdevanja, što znači da će u budućnosti daleko značajnija biti „regionalna globalizacija“, odnosno umrežavanje lanaca snabdevanja. Ko je na vreme repozicionirao svoje poslovanje i redizajnirao lanac snabdevanja, a dobavljače zamenio onima do kojih se može doći za 48 sati šleperom, a ne za 60 dana brodom – ma koliko ovi drugi bili jeftiniji – povukao je poslovni potez godine.

Poslovni promašaj godine

– To bi bilo “pucanje sebi u nogu”, odnosno spremnost većih zapadnoevropskih privreda da svojevoljno krenu u gubitak konkurentnosti na svetskom tržištu. Smatram da je naglo odricanje od jeftinih izvora energenata ekonomski neracionalno i da su one time dovele u pitanje i konkurentnost, ali i svoju tehnološku nadmoć, a rizikuje se i potpuni prekid lanaca snabdevanja što je, verujem, sve jasnije i njihovim privrednicima. Možda se očekivalo da će aktuelne globalne okolnosti kraće trajati, da će se postići neki dogovori, ali što više vreme odmiče čini mi se da problem postaje sve veći i kao da je nemoguće izaći iz tog “političkog voza” i posledica poput visoke inflacije i rasta zaduženosti. Strah me je da bi konačan ishod mogao da bude deindustrijalizacija tih zemalja, jer verujem da se njihove kompanije neće ustručavati da se „isele“ tamo gde im je jeftinije da posluju.

Očekivanja u 2023. godini

– Globalno gledano, izvesno je prekomponovanje sveta koji je do sada bio strukturiran na drugačijim modelima. Stvaraju se novi ekonomski odnosi, koji će u budućnosti podrazumevati ne samo saradnju između direktno ili indirektno zaraćenih strana današnjice, već i uspon azijskih, arapskih i afričkih „centara moći“. Za Srbiju je od izuzetnog značaja da prepozna na vreme kako će se prekomponovati globalni odnosi, i da se prilagodi barem onoliko uspešno koliko to rade Turska ili Mađarska. Uveren sam da možemo to da uradimo.