Restoranima nedostaju radnici, a rastu cene sirovina  

Čitav ugostiteljski sektor tokom prve godine pandemije korona virusa doživeo je najveće gubitke, uporedo sa srodnim sektorom turizma. Naredna, 2021. godina, donela je željno iščekivani oporavak poslovnih rezultata, ali nada u dugotrajni rast nije dugo potrajala s obzirom na novu spoljnu krizu i visok rast cena sirovina koji je usledio.

U domaćem ugostiteljstvu posluje oko četiri odsto od ukupnog broja preduzeća u zemlji, gledano uprosečeno na osnovu podataka za nekoliko poslednjih godina iz Republičkog zavoda za statistiku. Reč je o oko 4.000 preduzeća, a ukupan broj ugostitelja još je i veći kada njima doda i veći broj samostalnih preduzetnika koji se bave ovom delatnošću.

Najveći deo ovih preduzeća kategorisan je po veličini kao mikro preduzeća, po definiciji postojećeg Zakona o računovodstvu.

Listiranje prvih 99 mikro preduzeća iz delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata po prihodima i sa informacijama o dobiti i broju zaposlenih, prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja za 2021. godinu kojima raspolaže bonitetna kuća CompanyWall, pokazuje respektabilne rezultate.    

“Početkom ove godine još uvek su se osećali negativni efekti korona krize, u smislu da su gosti ‘opreznije’ navraćali. Pribojavali su se da dolaze kao ranije, ali onda je trend postao pozitivan, ka preporodu, i nadam se da će se tako nastaviti”, kaže za Biznis.rs Momčilo Mučibabić, vlasnik i direktor preduzeća Štrand Bekavar iz Kanjiže.

Njegovo preduzeće ostvarilo je rast prihoda i dobiti u poređenju ne samo sa pandemijskom 2020. godinom, već i sa 2019. godinom.

“Mi smo u međuvremenu dosta povećali radnu snagu i proširili se, pa smo očekivali da ćemo imati uspešne rezultate jednom kad se pandemijska situacija smiri. U strateškom smislu, može se reći da smo išli na sve ili ništa”, objašnjava Mučibabić.

Međutim, tu se javio jedan novi problem. U trenucima širenja bilo je neophodno pronaći adekvatnu radnu snagu, a nje već neko vreme nema dovoljno na domaćem tržištu.

“Treba ili pronaći iskusnog kvalitetnog radnika ili obučiti novog od nule. I jedno i drugo predstavlja izazov. Pre sam za obuku mladih radnika koji imaju entuzijazam i žele dugoročno da ostane i ‘sraste s kolektivom, što možda kao proces traje duže, ali daje bolje rezultate”, kaže naš sagovornik.

S druge strane, zemunsko preduzeće Brother Union Manasijević uglavnom snabdeva obrocima zaposlene u velikim građevinskim sistemima. Njegov direktor Miroslav Manasijević objašnjava za naš portal da je prošla godina bila značajno bolja, što se videlo i po svim važnijim poslovnim rezultatima, koji su bili u porastu.  

“Ne ponovila se 2020. godina… Kada je prošao vrhunac pandemije mi smo zapravo tek tad počeli da radimo po ranije potpisanim ugovorima i beležili realnije stanje na računu, pa smo logično ostvarili i bolje rezultate, promet i dobit”, napominje Manasijević.

Ipak, taman kad je oživelo tržište, cene su počele da rastu krajem prošle godine zbog krize u snabdevanju, dok je spoljni inflatorni šok započet zbog situacije u Ukrajini značajno poremetio sve biznise, pa i one iz ugostiteljske delatnosti, tokom 2022. godine.

“Samo kroz saradnju sa našim klijentima možemo da prebrodimo ovu najnoviju krizu. Bili smo u situaciji ove godine da smo morali da ispoštujemo tri ranije potpisana ugovora po starim cenama, iako su nam neke sirovine u nabavci u međuvremenu skočile između 100 i 130 odsto”, komentariše Manasijević, i dodaje da je inflacija posebno primetna u nabavci mesa.

“Nemoguće da je sva razlika u ceni mesa nastala zbog krize u Ukrajini, tu se ostvaruju veliki ekstraprofiti na račun običnih građana”, zaključuje Manasijević, čija porodična firma opstaje i raste na tržištu već više od dve decenije.

Zbog svega toga, kaže, rezultati poslovanja za 2022. godinu očekivano će biti manji u realnim iznosima za veliku većinu učesnika na tržištu.