Retroaktivno plaćanje doprinosa za vlasnike d.o.o. – Poreska uprava podnosi prijave

Poreska uprava Srbije će po službenoj dužnosti podnositi poreske prijave za doprinose osnivača (obrazac PP OD-O) unazad od oktobra 2021. godine. Time se praktično zatvara višegodišnji problem u kome su mnogi preduzetnici i vlasnici društava vodili firme, ali nisu plaćali doprinose – često iz uverenja da na to nisu bili obavezni.

Prema najavi Poreske uprave, nakon podnošenja prijava za prethodne periode, sistem prelazi u režim mesečnog praćenja, odnosno svakog meseca posle 15. dana biće automatski podnete prijave za sve one koji to sami nisu uradili. Obaveštenja će stizati digitalno, u poresko sanduče na portalu ePorezi.

Ako u prijavi Poreske uprave postoji greška – bilo u osnovici, bilo u samoj proceni obaveze – obveznik ima mogućnost da situaciju ispravi. Može se podneti izmenjena prijava po članu 40. ZPPPA ili Zahtev za ispravku greške (ZIG) ukoliko obveznik smatra da uopšte nije imao obavezu podnošenja prijave za taj period. Time se omogućava storniranje prijave podnete po službenoj dužnosti.

Iza celog postupka stoji, zapravo, tumačenje obaveza osnivača i članova privrednog društva. Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, osnivač je osiguranik čim je radno angažovan u firmi – bez obzira na to da li je formalno zaposlen.

Pod „radom“ se računa i samo predstavljanje i zastupanje društva, ukoliko je osoba upisana kao zakonski zastupnik. Zato zakon propisuje da se doprinosi obračunavaju najmanje na najnižu mesečnu osnovicu, a rok za uplatu je do 15. u mesecu za prethodni mesec.

To znači da će firme morati da plate poprilične svote novca sa uračunatom kamatom.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević objašnjavajući ovaj problem u razgovoru za Biznis.rs kaže da je “procep”nastao je između Zakona o privrednim društvima i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Naime, Zakon o doprinosima nalaže da se za svako radno angažovanje plaća doprinos za PIO, a ako lice nije osigurano po drugom osnovu, plaća se i doprinos za zdravstvo i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

“Zakon o privrednim društvima obavezuje da svako preduzeće mora da ima zakonskog zastupnika, koji je odgovoran za poslovanje preduzeća. Nigde ne pominje da zakonski zastupnik mora da bude u radnom odnosu u preduzeću. I tu nastaje taj ‘procep’”, navodi Pisarević.

Naša sagovornica pojašnjava da osnivači preduzeća mogu da zasnuju radni odnos u preduzeću koje su osnovali, ali i ne moraju jer nemaju zakonsku obavezu.

Ukoliko zasnuju radni odnos imaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa koje predviđa Zakon o radu, Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ukoliko ne zasnuju radni odnos imaju pravo samo na isplatu dividende.

“Direktor koji nije zasnovao radni odnos u preduzeću u ovom slučaju može da zasnuje ugovor o pravima i obavezama direktora, koji mora da ima određenu naknadu za taj rad, ali nijedna zakonska norma ne propisuje kada se ta naknada isplaćuje i u kojoj visini. I kod ovakvih ugovora treba biti veoma pažljiv, jer će poreska kontrola posebnu pažnju obratiti upravo na ovakav ugovor o radnom angažovanju. Kod ovakvog ugovora porez i doprinosi se plaćaju tek prilikom isplate ove naknade za rad direktora”, ističe Pisarević.

S druge strane, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje obavezuje osnivače preduzeća, koji su u njemu radno angažovani, da svakog meseca podnose poresku prijavu OD-O, tačnije do 15. u  mesecu za prethodni mesec i da ove doprinose plate na najnižu propisanu osnovicu.

“Ukoliko je direktor, kao zakonski zastupnik, već u radnom odnosu u nekom drugom preduzeću ili porez i doprinose plaća kao preduzetnik, tada se plaća samo doprinos za PIO, ukoliko nigde nije socijalno osiguran, tada je firma u obavezi da za njega plaća sve doprinose na najnižu propisanu osnovicu”, kaže poreska savetnica.

Ona dalje navodi da kako se radni odnos vidi na Centralnom registru, kao i preduzetnik na ličnoj zaradi, Poreska uprava nije imala direktan uvid u povezanost između osnivača koji nisu prijavljeni nigde, a pri tome upravljaju preduzećem.

“Očigledno je takva veza uspostavljena i za sve firme koje nisu podnosili OD-O prijavu i plaćale doprinose, Poreska uprava će to uraditi po službenoj dužnosti, uz obračunavanje kamate za nablagovremeno plaćene javne prihode. Kamata će biti veća od 40 odsto na godišnjem nivou. To zapravo znači da su zakonske odredbe spore, ali dostižne, i da niko ne može da izbegne plaćanje fiskalnih obaveza, tačnije ovo je dokaz da nismo pametniji od države”, zaključuje poreska savetnica Zvezdana Pisarević.