Rusko-ukrajinski rat sve više utiče i na poskupljenje sirovina za auto-industriju

Dok su svi svetski reflektori upereni na rusko-ukrajinski rat i njegove posledice u vidu energetske krize, poskupljenja struje, hrane i brojnih drugih činilaca koji doprinose skoku globalne inflacije, izgleda da se nije tako revnosno govorilo baš o svim privrednim granama koje očekuje značajan rast cena.

U senci pomenutih faktora našli su se minerali, odnosno metali neophodni u automobilskoj i avio-industriji, kojih je sve manje, a zbog čega su sve skuplji. Po prirodi stvari, taj rast cena odraziće se na džep krajnjih korisnika, svakodnevnih potrošača, i time nastaviti začarani krug inflacije.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže ekonomista Saša Đogović, problemi sa nestašicom važnih sirovina već su uočljivi. On to objašnjava na primeru Kine koja, prema njegovim rečima, beleži strahovit rast zarade od bakra za koji je proširila tržište na Koreju i, dominantno – Španiju.

„Rast cena bakra dovodi do ekstra zarade, a to dalje vodi poskupljenju svih proizvoda koji se oslanjaju na bakar“, kaže Đogović i dodaje da će krajnju cenu platiti, kako to obično biva, poslednji u lancu trgovine – potrošač.

Međutim, problem čini većim činjenica da pored bakra poskupljuju i ostali metali, kao što su paladijum i nikl. Takođe, naš sagovornik ističe da je izazovno i pitanje šta će biti sa neon gasom koji se proizvodi u Ukrajini, a koji je izuzetno važan za proizvodnju električnih automobila.

Sve to sugeriše da smo, rečima Saše Đogovića, „došli u fazu destrukcije izazvane ratom, a čije trajanje i posledice za sada nisu poznati“.

„U svakom slučaju, ove godine ćemo imati nižu privrednu dinamiku. Planirali smo između četiri i 4,5 odsto, a nema dileme da će rast biti ispod toga“, ističe.

Ono što će u prvom redu doprineti ovakvim rezultatima jeste usporavanje izvoza u Rusiju i Ukrajinu, a doći će i do smanjenja tražnje iz Evropske unije (EU). Sve će to biti deo globalnog uticaja posledica rata. Uz slabljenje tražnje na tržištima, Đogović kaže da će se odmah uočiti i rast cena, a to će skupa voditi do manjeg priliva porudžbina, od čega ni Srbija nije izolovan slučaj.

U kontekstu bakra i ostalih sirovina, naš sagovornik kaže da će sve industrije koje učestvuju u procesu proizvodnje automobila u najširem smislu imati manje posla u narednom periodu. Ipak, prema njegovim rečima, to ne mora da znači da će radnici u fabrikama za proizvodnju kablova nužno ostati bez posla, već da postoji rešenje i u vidu promene modela smena.

Kada je reč o izvozu u Rusiju koga će biti sve manje, naš sagovornik podseća da Srbija u ovu zemlju dominantno izvozi jabuke i hula-hop čarape, dodajući da za jabuke može da se pronađe alternativno tržište, i to u Kuvajtu, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Saudijskoj Arabiji, Velikoj Britaniji, Portugalu, dok čarape „sigurno mogu da se izvoze i na druga tržišta“. S druge strane, Đogović vidi izazov kada je reč o jagodama, kajsijama i breskvama.

„U svakom slučaju, biće određene štete, ali neće biti ništa dramatično“, kaže on, dodajući da će jedino dramatična biti situacija oko cene gasa.

Prema njegovim rečima, u „cost and benefit“ analizi trebalo bi gledati dugoročno – da li je bolje da nemamo investicije sa Zapada ili da nam se povećaju troškovi kreditiranja, u odnosu na kratkoročno skuplji gas.

Zbog toga Đogović kaže da bi ekonomija trebalo da ima primat nad politikom.

„Očigledno je da sada imamo ekonomski rat i da Rusija trpi ogromne ekonomske posledice, pa vam razum nalaže da ne možete da se oslonite na nju, jer ona istovremeno traži pomoć od Kine. Uz to, očekuje je izuzetno dramatičan pad životnog standarda, uz pad rublje koji se već dešava i povećanje nezaposlenosti, što će dodatno usloviti pad tražnje“, zaključuje Đogović dodajući da trenutno nema nikakvih dobrih pokazatelja o kretanju na globalnom nivou tokom 2022. godine.