Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Tri meseca nakon potpisivanja sporazuma sa EAEU

Zbog čega je Rusija najveće iznenađenje u Sporazumu Srbije i Evroazijske ekonomske unije?

AgrobiznisAnalizaBiznisPoslovanjeU fokusu

9.10.2021 11:01 Autor: Stefan Petrović 1

Zbog čega je Rusija najveće iznenađenje u Sporazumu Srbije i Evroazijske ekonomske unije? Zbog čega je Rusija najveće iznenađenje u Sporazumu Srbije i Evroazijske ekonomske unije?
Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju,... Zbog čega je Rusija najveće iznenađenje u Sporazumu Srbije i Evroazijske ekonomske unije?

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju na snazi je gotovo tri meseca. Pored toga što je Evropska unija od samog starta bila nezadovoljna ovim sporazumom i isticala da će Srbija pre ulaska u EU morati da ga raskine, prema oceni ekonomiste Ivana Nikolića u oktobarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) njime nisu zadovoljne ni Srbija ni Rusija.

Šta je razlog za nezadovoljstvo tradicionalnih partnera?

Možda najbolji prikaz ove situacije mogu da pruže podaci o izvozu Srbije nakon krizne 2020. godine. Kako se navodi u analizi Ivana Nikolića, nastavljen je umereni rast izvoza u zemlje okruženja (približno 6 odsto), još intenzivniji je onaj sa zemljama EU27 (oko 9 odsto), dok je rast izvoza u Kinu u odnosu na 2017. godinu porastao čak 12,3 puta. A gde je među ovim impresivnim brojkama Rusija?

Za razliku od drugih destinacija robni izvoz u Rusku Federaciju ne raste. U prvom polugođu ove godine nominalna vrednost izvoza dostiže 438,9 miliona evra, što je jedva za 3,2 miliona evra više od prihoda koje smo beležili pet godina ranije.

Foto: Makroekonomske analize i trendovi/Printscreen

„Dakle, robni izvoz Srbije u Rusku Federaciju, uprkos slobodnom trgovinskom režimu i preferencijalnom statusu pojedinih proizvoda, dugoročno stagnira. Kada isključimo energente i proizvode namenske industrije nikakve bitnije promene nećemo zapaziti ni kod ruskog uvoza u našu zemlju“, navodi Nikolić u analizi.

Pored toga što, kako je istakao, izvozimo jednostavne i radno intenzivne proizvode (jabuke čine čak 13,6 odsto ukupnog robnog izvoza u prvih šest meseci ove godine), paradoksalno je da većina najzastupljenijih proizvoda, na kojima počiva naš izvoz u Rusku Federaciju (2/3 ukupne vrednosti robnog izvoza) ima mnogo bolju prođu u ostatku sveta nego na ruskom tržištu.

Na pitanje kako su mogući ovakvi pokazatelji, gde svedočimo očiglednoj stagnaciji izvoza u Rusiju u odnosu na druge zemlje, kao i sve kraćoj listi proizvoda koji se izvezu u ovu zemlju uprkos sporazumu sa EAEU, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić kaže da je sporazum stupio na snagu tek pre tri meseca i da treba vremena da se primeni.

„Sporazum sa EAEU stupio je na snagu tek u julu“, rekao je Bjelić za Biznis.rs podsećajući da su Srbija i Rusija 2000. godine potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini, za koji je rekao da je manje povoljan od Sporazuma sa EAEU.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је MAT.jpg
Foto: Makroekonomske analize i trendovi

„Taj sporazum nije bio toliko povoljan za nas kao ovaj sada. On je isključivao puno proizvoda nama interesantnih za izvoz“, dodao je profesor Bjelić, podsetivši da se lista proizvoda na koje se ne odnosi ukidanje carine menjala svake godine.

Kao još jedan od problema naveo je i činjenicu da zbog evropskog puta Srbije dolazi do raskoraka u nekim standardima između Rusije i Srbije.

„Takođe, u Rusiji imaju standarde koji se razlikuju standarda Evropske unije u nekim sektorima, a mi se za standarde harmonizujemo sa EU“, zaključio je profesor.

A put ka članstvu u EU sve vreme upozorava da će ovaj sporazum, ukoliko Srbija postane deo Unije, biti ništavan. Ipak, kako je ranije za Biznis.rs rekao profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, šteta od izlaska iz ovog sporazuma mogla bi biti velika.

„Ako se srpska privreda bude uključila onako kako bi trebalo, šteta od isključivanja neće biti mala, ali će donekle biti kompenzovana pristupanjem evropskom tržištu. Ipak, tamo su uslovi mnogo strožiji nego na evroazijskom tržištu. Ništa neće biti po našu privredu ni previše loše ni previše dobro, sve zavisi od toga koliko će Srbija biti uključena u ova tržišta. Naš ulazak u EU neće biti skoro, pa se nadam da će se do tada promeniti odnosi između Rusije i EU i da niko od nas neće tražiti da izađemo iz prethodnih sporazuma“, rekao je profesor Savić.

Foto: Pixabay.com

Prednosti sporazuma sa EAEU

Ipak, uprkos svemu što se odnosi na razmenu sa Rusijom, u analizi se pominju i prednosti sporazuma. U prvom redu, radi se o tržištu sa velikim brojem ljudi, kao i garanciji da će Srbija uvoziti nedostajuče količine energenata.

„Srbija otvara tržište od 184 miliona lјudi, sa velikim potencijalom. EAEU je moćna i perspektivna regionalna integracija, čiji ukupni BDP u 2020. dostiže 5.000 milijardi dolara (ili 5,9 odsto svetskog BDP-a). Unija proizvodi 14,5 odsto svetske produkcije nafte, druga je po proizvodnji gasa (20,7 odsto) – to jeste garancija našem neometanom uvozu nedostajućih količina ovih energenata. U tom smislu i ukupnoj energetskoj stabilnosti, naročito u predstojećem periodu za koji se pretpostavlja da će biti globalno energetski izazovan. EAEU proizvodi 4,8 odsto svetske produkcije gvožđa, 4,8 odsto čelika, 4,3 odsto mineralnih đubriva“, ističe se u analizi.

Ivan Nikolić, takođe, kao jednu od najznačajnijih novina u ovom sporazumu navodi ukidanje uslova direktne kupovine. Ovo u praksi znači da roba može da tranzitira kroz treće zemlje uz odgovarajuću dokumentaciju njihovih carinskih organa, a faktura može stići iz Srbije ili bilo koje druge države.

Za koje je proizvode značajan sporazum

„Sporazum je najznačajniji za polјoprivredu i prehrambenu industriju, ali koristi mogu imati brojni izvoznici i uvoznici“, navodi Nikolić, prema čijoj oceni bi najznačajniji za nivo prirasta izvoza iz Srbije bio izvoz cigareta koji bi, kada bi se dostigao limit od dve milijarde komada godišnje, mogao da poraste za pedesetak miliona evra.

Pored duvana, potencijalno interesantni proizvodi za izvoz na tržište EAEU su konzervirano voće i povrće, džemovi, sokovi, kompoti, sadnice jestivog voća i kalema ruža, lekovi, keramičke pločice, nameštaj, hrana za kućne lјubimce, a atraktivna je i saradnja u oblasti građevinske industrije i IKT. Otuda je nekoliko kompanija iz agroindustrijskog sektora najavilo potpisivanje novih ugovora sa tržištem EAEU, a dodatna pogodnost je to što Sporazum mogu da koriste i strani investitori.

Među prvih deset najznačajnijih izvoznika iz Srbije u Rusku Federaciju, navodi se u analizi, devet su strane investicije, a od toga osam iz Evropske unije u najrazličitijim oblastima poslovanja.

Uprkos svim potencijalima koje ovaj Sporazum pruža, nivo razmene za Rusijom je neočekivano nizak, o čemu bi trebalo da bude reči na sednici Mešovitog komiteta za praćenje ovog sporazuma koja će se održati narednih dana, kako bi bile preduzete određene mere u cilju povećanja obima trgovine, a shodno Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije.

  • Bole

    12.10.2021 #1 Author

    Samo nam Toma, ne onaj iz filma, već onaj sa stiropora – može pomoći.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...