Samo u tri grada u Srbiji prosečne zarade pokrivaju prosečnu potrošačku korpu

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa obračunata u Republici Srbiji za prvi kvartal 2024. godine iznosila je 95.625 dinara, navodi Republički zavod za statistiku (RZS) u svojoj publikaciji Trendovi.

U poređenju sa istim periodom prethodne godine, nominalno je viša za 14,9 odsto, a realno za 8,7 odsto. U odnosu na prethodni kvartal, odnosno četvrto tromesečje 2023, nominalno je viša za 5,5 odsto, a realno za 4,5 odsto.

Podaci RZS ukazuju na to da su se nominalne zarade od početka godine kretale u skladu sa kretanjem realne ekonomije i budžeta, istovremeno se prilagođavajući tržišnim pokazateljima, odnosno ponudi i potražnji radne snage.

“Prosečna zarada bez poreza i doprinosa beleži trend rasta i u martu 2024., sa iznosom od 96.913 dinara, dostiže međugodišnji rast od 13,4 odsto nominalno, a realno osam odsto. Na rast zarada uticala je i odluka o povećanju minimalne cene rada sa 230 dinara po radnom času u 2023. godini na 271 dinar u 2024. godini. Takođe, prosečna zarada bez poreza i doprinosa, izražena u evrima, kao pokazatelj životnog standarda i međunarodne konkurentnosti privrede Republike Srbije, beleži rast i u martu 2024. dostiže vrednost od 827 evra ili međugodišnji rast od 13,4 odsto, što je identično nominalnom rastu zarada usled stabilnosti kursa dinara prema evru”, navodi Republički zavod za statistiku.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa obračunata za prvi kvartal 2024. iznosila je 99.707 dinara u javnom sektoru, a 93.976 dinara van javnog sektora.

Odnos kretanja zarada u javnom sektoru i van njega dugo je bio promenljiv, budući da je u nekoliko navrata sukcesivan rast zarada u javnom sektoru doveo do njihovog porasta i van javnog sektora, što je rezultiralo rastom ukupnih zarada. Politika upravljanja platama u javnom sektoru se na taj način pokazala kao pokretač impulsa unutrašnje tražnje i regulator fluktuacija na tržištu rada.

Od početka 2024. godine, zarade u javnom sektoru su na višem nivou nego zarade van njega.

Najviša zarada bez poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2024. godine obračunata je u sledećim oblastima: računarsko programiranje i konsultantske delatnosti (281.961 dinar), vazdušni saobraćaj (198.012 dinara), naučno istraživanje i razvoj (195.761 dinar) i proizvodnja duvanskih proizvoda (170.351 dinar).

U svim ostalim oblastima zarade su se kretale u rasponu od 54.101 dinar (delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića) do 164.331 dinar (upravljačke delatnosti; savetovanje u vezi sa upravljanjem).

Najviša prosečna zarada bez poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2024. godine obračunata je u Beogradskom regionu i iznosila je 120.821 dinar.

U Regionu Vojvodine zarada je iznosila 90.508 dinara, u Regionu Južne i Istočne Srbije 82.122 dinara, a u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 80.013 dinara.

U 2015. godini za prosečnu potrošačku korpu domaćinstvu je bila potrebna 1,51 prosečna zarada, u 2023. taj odnos je poboljšan, tako da je za prosečnu korpu domaćinstvu bilo potrebno 1,16 prosečnih zarada, ukazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

“Odnos prosečne potrošačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2024. godine ukazuje na porast kupovne moći stanovništva u odnosu na prethodni kvartal. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u prvom kvartalu 2024. godine bilo je potrebno izdvojiti 1,07 prosečnih zarada (u četvrtom kvartalu 2023. − 1,12), dok je za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,55 prosečnih zarada (u četvrtom kvartalu 2023. – 0,58).

U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, odnos prosečne potrošačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa od 1,07 ukazuje, takođe, na rast kupovne moći (u prvom kvartalu 2023. − 1,16), pri čemu je minimalna potrošačka korpa iznosila 0,55 prosečne zarade, dok je u istom kvartalu prethodne godine, ovaj odnos bio nešto nepovoljniji (0,60)”, navodi RZS.

Posmatrano po gradovima, u prvom kvartalu 2024. godine kupovnu moć iznad proseka Republike (1,07) imali su Beograd (0,88), Novi Sad (1,02) i Niš (1,04).

U ostalim gradovima koji se statistički prate prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava.