SAČUVAJTE MENTALNO ZDRAVLJE U KARANTINU, odstupite od rutine

Za lakše prevazilaženje psiholoških kriza koje se mogu javiti prilikom samoizolacije, stučnjaci Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu savetuju aktivnosti koje odstupaju od svakodnevne rutine. Oni predviđaju i da će se celokupna situacija oko epidemije korona virusa tek odraziti na mentalno zdravlje ljudi u Srbiji.

“Svi koji su u samoizolaciji trebalo bi da rade sve ono za šta inače nisu imali vremena. Da se druže sa prijateljima preko društvenih mreža, da čitaju, gledaju filmove, rade posao od kuće ako mogu, da se obuče u nečemu i da virtualno posete muzeje koje do sada nisu obišli“, preporučuje v.d. direktora Instituta Milica Pejović Milovančević.

Ona je naglasila i da je najteže obolelima, te da će se tek videti kako će se oni psihički osećati nakon preležane infekcije. „Retko se pisalo o mentalnom zdravlju ljudi koji su prošli infekciju. Imamo informacije da ti ljudi nastavljaju sa samoizolacijom i nakon ozdravljenja. Očekujemo da će se posledice ove epidemije tek odraziti na mentalno zdravlje ljudi“, istakla je Pejović Milovančević.

Ona je navela da je Institut otvorio dva telefonska broja za pružanje psihosocijalne podrške – jednu namenjenu deci, njihovim roditeljima i adolescentima, a drugu za lica starija od 18 godina. Broj telefona za psihosocijalnu podršku za decu i omladinu do 18 godina je 063/729-82-60 , dok se odrasli mogu javiti na broj 063/175-11-50.

„Linije su otvorene 24 sata i na njih se javljaju naši lekari i zdravstveni radnici. Na obe linije imamo između 30 i 50 poziva, dakle ukupno do 120 poziva dnevno, od kako je stupilo na snagu vandredno stanje zbog korona virusa“, rekla je v.d. direktora Instituta za mentalno zdravlje i dodala da se, međutim, najveći broj poziva ne tiče psihosocijalne podrške već da građani traže brojeve telefona, informacije u vezi parkinga, rad javnih institucija… Oni kojima treba psihosocijalna podrška, prema njenim rečima, uglavnom postavljaju pitanja u vezi stanja straha i panike, te brige da li će se zaraziti i na koji način.

Osim ove dve linije u vanrednom stanju, na sajtu Instituta za mentalno zdravlje postoji i devet redovnih linija za pacijente. Na sajtu, kako kaže Pejović Milovančević, nalaze se i tekstovi sa savetima šta raditi u toku vanrednog stanja.

Pejović Milovančević je navela da je svima teško, i ljudima koji su u samoizolaciji i onima koji rade, ali da zajedno solidarnošću mogu da prođe kroz vanredno stanje. Ona je navela i da će u slučaju formiranja improvizovanih bolnica gde će ležati lakši slučajevi obolelih od korona virusa, koordinisanom akcijom psihijatri ići u posetu prema upustvima Ministarstva zdravlja.

Za pomoć roditeljima, ona je najavila da će uskoro na sajtu Instituta biti objavljena brošura koju će roditelji moći da skinu i u kojoj će biti objašnjeno kako da što bolje provode vreme sa decom tokom vanrednog stanja. „Teško je roditeljima sa zdravom decom, ali posebno je teško onima koji imaju decu sa smetnjama u razvoju. Uvek im dajemo preporuke da prošetaju i da budu fizički aktivni. O njima takođe mislimo i za njih takođe spremamo materijale šta i kako mogu da rade tokom vanrednog stanja. Molimo roditelje da budu strpljivi i da razumeju decu. Oni imaju višak energije i to je potpuno normalno. Mogu da organizuju fizičke aktivnosti unutar kuće i neke druge igre“ dodaje Pejović Milovančević.