Savremeni hoteli više nisu samo mesta za prenoćište: Koje zahteve moraju da ispune?

Srbiju bi 2027. godine, u vreme održavanja specijalne izložbe EXPO, trebalo da poseti više miliona ljudi – procene idu od 2,6 do tri miliona. Prošle godine se baratalo podatkom da bi tim povodom u našoj zemlji trebalo da bude izgrađeno 120 ili 130 hotela.

Iz hotelske industrije su ovo shvatili ozbiljno, pa je do sredine maja za izgradnju i rekonstrukciju hotela, na osnovu Uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja, država izdvojila više od 63 miliona evra.

Glavni grad Srbije ima 116 hotelskih objekata, a kako su u maju za Biznis.rs rekli iz Ministarstva turizma, smeštajni kapaciteti moraju biti prošireni kako bi se adekvatno odgovorilo na potrebe posetilaca.

“Takođe, moramo dodati da izložba EXPO 2027 nije vezana samo za Beograd, već za celu zemlju. Zbog relativne blizine očekujemo da će deo turista biti smešten u Novom Sadu, kao i u ostalim gradovima Srbije“.

Iz Privredne komore Srbije su najavili da se do 2027. godine predviđa otvaranje dodatnih osam do 15 hotela u Beogradu, čime će biti obezbeđeno još 2.000 soba. Već je otvoren hotel St. Regis u Kuli Beograd, potpisan je ugovor za izgradnju hotela InterContinental u okviru Delta distrikta na Novom Beogradu, na mestu nekadašnjeg hotela Jugoslavija gradi se Ritz-Carlton. Nedavno je objavljen zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za gradnju hotela na samom prostoru EXPO-a, koji će imati 378 soba i apartmana.

Pravi hotel je onaj u koji se vraćaš

U susret BuildUp 2025 konferenciji, koju 23. oktobra u hotelu Crowne Plaza organizuje portal Gradnja, sa temom horekatura – arhitektura ugostiteljstva, o tome kako bi trebalo da izgledaju savremeni hoteli razgovarali smo sa osnivačem portala Igorom Conićem.

“Prosečan hotel je onaj koji igra na sigurno, a pravi hotel je onaj u koji se vraćaš. Savremeni hoteli više nisu samo mesta za prenoćište – oni postaju produžetak identiteta destinacije, ali i prostor koji odražava identitet i očekivanja savremenog gosta“, navodi naš sagovornik.

U praksi to znači da hotel mora da pruži kompletnu uslugu: od besprekornog komfora u sobi, preko funkcionalnog rasporeda prostora, do dodatnih sadržaja koji će obogatiti boravak.

“Danas se očekuje da hotel bude arhitektonski prepoznatljiv, energetski efikasan, digitalno opremljen i, što je ključno – emocionalno pamtljiv. U tom smislu dizajn, funkcionalnost, održivost i dobra usluga postaju novi osnovni zahtevi“, dodaje Conić.

On kaže da se pojavljuju i novi trendovi kada govorimo i projektovanju hotela, i to na više nivoa. Jedan od najvažnijih trendova jeste energetska efikasnost.

“Zgrade su među najvećim potrošačima energije – na nivou Evropske unije odgovorne su za oko 40 odsto ukupne potrošnje i 36 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte. Hoteli, kao objekti sa visokom frekvencijom korisnika i 24-časovnim režimom rada, posebno su energetski zahtevni. Zato energetska efikasnost mora biti strateški prioritet – još u fazi projektovanja. To znači promišljen izbor materijala, odličnu termoizolaciju, korišćenje obnovljivih izvora energije, pametne sisteme upravljanja potrošnjom i implementaciju BIM tehnologije kako bi se optimizovali troškovi u svim fazama – od izgradnje do dugoročnog održavanja“, pojašnjava sagovornik Biznis.rs.

Uštede se ne ogledaju samo u nižim računima za energente, već i u boljoj tržišnoj poziciji, napominje Conić. Gosti sve više vrednuju primenjena održiva rešenja i rado ih dele na društvenim mrežama, a međunarodni brendovi postavljaju sve strože ESG kriterijume.

“Ukratko – dizajn, tehnologija i ekologija se više ne posmatraju odvojeno“, ističe Igor Conić.

Hotel je kao mali grad

Objašnjava da je hotel kao mali grad – njime se mora upravljati promišljeno i kontinuirano, održavati se svakodnevno, a sve to podrazumeva značajna ulaganja.

“Upravo zbog toga kvalitet, održivost i dugovečnost objekta ne smeju da budu naknadna razmatranja već temeljni deo projektantske strategije od samog početka“, napominje Conić.

Ističe da se kvalitet ne meri samo luksuzom materijala, već i njihovom otpornošću na habanje, lakoćom održavanja i sposobnošću da i nakon pet ili deset godina izgledaju reprezentativno. Dugovečnost se postiže pravilnom organizacijom prostora, funkcionalnim protokom ljudi i robe, ali i fleksibilnošću da se prostori prilagode novim potrebama bez velikih intervencija.

“U tom kontekstu akustika postaje često zanemaren, a izuzetno važan element. Džaba vam najlepši hotel ako noću iz sobe čujete kotrljanje kofera iz hodnika ili zvuke lifta iza zida. Zvučna izolacija mora biti projektovana zajedno sa arhitekturom prostora jer upravo ti ’nevidljivi’ faktori odlučuju da li će se gost zaista odmoriti – i vratiti“, ističe naš sagovornik.

Održivost zahteva sistemski pristup: upotrebu energetski efikasnih rešenja, recikliranih i lokalnih materijala, ali i pametne sisteme upravljanja resursima. Uvođenje BIM tehnologije omogućava ne samo preciznu gradnju već i praćenje performansi hotela u realnom vremenu – što znači da investitor već u startu zna koliko će ga koštati održavanje kroz ceo životni vek objekta.

“Ključni faktor, dakle, nije samo ’lepota na prvi pogled’, već dugoročna isplativost svakog kvadrata – kako za gosta, tako i za vlasnika“, zaključuje Igor Conić.