Sektor vredniji od 1,6 milijardi evra u kome stranci nisu „izgurali“ domaće kompanije

Malo koja delatnost može da se pohvali rezultatima kakve postižu kompanije registrovane za „ostale prateće delatnosti u saobraćaju“, a koje najšira javnost prepoznaje kao špeditersko-logističku branšu.

U 2022. godini, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, firme iz ove delatnosti ostvarile su ukupan prihod od čak 192,2 milijarde dinara (1,64 milijardi evra) i tako za čak 55 milijardi dinara poboljšale rezultat iz 2021. godine. Na listi 20 najuspešnijih, pritom, sam vrh zauzimaju domaće kompanije – Milšped, Transfera i Transportšped.

Odmah da razrešimo i dilemu zašto na listi nema jednog od lidera domaćeg transporta i logistike – Nelta. Dobanovačka kompanija koja je prošle godine obeležila tri decenije poslovanja ima i druge biznise, uključujući i proizvodnju. Osim vlasništva nad poznatom Neoplantom, Nelt je krajem 2022. godine postao suvlasnik čačanske fabrike čipsa Chips Way. U skladu sa tim, Nelt nije registrovan za „ostale prateće delatnosti u saobraćaju“, već za delatnost Nespecijalizovana trgovina na veliko – što je i razlog zašto se ne nalazi na našoj listi.

Uz pomoć CompanyWall-a, kompanije smo rangirali prema ukupnim prihodima ostvarenim u 2022. godini, a na vrhu te liste nalazi se Milšped, takođe „tridesetogodišnjak“ u poslovanju.

Milšped je u 2022. ostvario 40,88 milijardi dinara prihoda i EBITDA od 1,47 milijardi dinara, a takođe je i kompanija sa najvećim brojem zaposlenih na listi – njih 2.169.

Na drugom mestu i sa 11,8 milijardi dinara prihoda u 2022. nalazi se Transfera, kompanija osnovana pre dvadeset godina, dok je treći Transportšped, osnovan daleke 1990. godine, što znači da ima duži „staž“ i od Nelta i od Milšpeda. Transportšped je u 2022. ostvario 7,44 milijarde dinara prihoda, ali uz samo 32,7 miliona dinara EBITDA, dok je EBITDA Transfere 465,7 miliona dinara.

Upada u oči da su lideri u isto vreme domaće kompanije decenijama prisutne na tržištu.

„Logistika je infrastrukturna delatnost, a današnji domaći lideri na vreme su ‘posadili’ svoj biznis na pravo mesto, odnosno na prave parcele. U toj branši, koja je kod nas počela da se razvija pre tridesetak godina, ne može da se radi bez adekvatne infrastrukture. To znači da mora da postoji realni kapital, pa su se najveće kompanije tako i razvile – počele su od špediterskih i carinskih usluga, da bi potom investirale u kapacitete, od kamiona i skladišta do multimodalnih centara„, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović.

O koliko velikom poslu se radi svedoče podaci o ukupnim prihodima svih 2.573 preduzeća registrovanih u Srbiji za „ostale prateće delatnosti u saobraćaju“. U 2022. ukupni prihodi branše dostigli su 192,2 milijarde dinara, godinu dana ranije taj rezultat iznosio je 139,8 milijardi dinara, dok je u pandemijskoj 2020. godini ukupan prihod bio 107,3 milijarde dinara.

Dalji pregled naše liste, koja se nalazi na kraju teksta, otkriva da se strani, i to austrijski i nemački kapital, pojavljuje tek kod četvrte i pete najuspešnije kompanije prema prihodima, odnosno kod srpskih ćerki firmi kompanija Gebruder Weiss i Kuhne+Nagel. Austrijski je i kapital iza kompanije Cargo-Partner, a nemački iza M&M Militzer & Muench Transport & Logistics, dok je Fercam nastao u Italiji. Među 20 najuspešnijih, 11 je domaćih, a devet firmi sa stranim kapitalom.

Profesor Aćimović objašnjava zašto se u ovoj delatnosti nije desilo da stranci „izguraju“ domaće kompanije i praktično preuzmu najlukrativnije poslovne aktivnosti.

„Naše firme su kupile najbolje parcele, uz ključne saobraćajnice, pa strani kapital nije mogao jeftino da ‘uđe’ u posao i bez većih ulaganja razvije kapacitete. Sa druge strane, imali smo dobre osnove da izgrađeno i sačuvamo, jer se ulagalo i u kadrove i dalji razvoj poslovanja„, ističe naš sagovornik.

Na naše pitanje šta je potrebno logističkim kompanijama da nastave da razvijaju svoj biznis u Srbiji, Aćimović na prvo mesto stavlja dalji razvoj infrastrukture, a posebno železničke.

„Značajno je i povećati plovnost Dunava, što opet znači da bi kompanije trebalo više da ulažu u multimodalne centre, gde se ‘susreću’ drumski, železnički i rečni, odnosno avio prevoz. Danas ih posluje šest ili sedam, a potrebno nam je više, pogotovo onih koji spajaju razne vrste prevoza“, naglašava profesor Aćimović.

Podseća i na to da je potrebno ulagati i u kadrove, na šta je posebno ukazano u analizi udruženja Srbijatransport, a koja je pokazala da Srbiji nedostaje 20.000 profesionalnih vozača. Naš sagovornik sugeriše i da je vreme da se osnuje fakultet posvećen, logistici odnosno lancima snabdevanja, kakav postoji u slovenačkom Celju.

„Jedan od najvažnijih koraka je i da se druge branše pomire sa tim da logistika više ne može da se uzima zdravo za gotovo, niti da se ‘štedi’ na njenim uslugama. Vreme jeftine logistike je prošlo, a kriterijum najniže cene i dalje je dominantan prilikom izbora logističke usluge u Srbiji“, upozorava Slobodan Aćimović.

Najuspešniji u ostalim pratećim delatnostima u saobraćaju
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Rezultat poslovanja
MILŠPED DOO BEOGRAD	40.882.391.000	1.467.642.000
TRANSFERA d.o.o.	11.184.271.000	465.707.000
TRANSPORTŠPED DOO BEOGRAD	7.447.370.000	32.685.000
GEBRÜDER WEISS DOO DOBANOVCI	7.036.200.000	176.724.000
KÜHNE + NAGEL DOO BEOGRAD	6.005.570.000	102.236.000
CARGO-PARTNER DOO BEOGRAD	4.471.318.000	125.343.000
M&M Militzer & Muench Transport & Logistics doo	4.018.208.000	111.597.000
FERCAM d.o.o.	3.392.248.000	75.356.000
SCHENKER DOO	2.835.714.000	167.330.000
TESLA TRANS	2.786.522.000	-1.046.552.000
LOGOPORTO doo Beograd	2.436.402.000	99.382.000
PRO TEAM DOO BEOGRAD	2.372.414.000	115.323.000
Isource Supply International doo	2.314.743.000	6.311.000
ADAM-ŠPED SYSTEM DOO	2.291.157.000	152.026.000
OSTARA GROUP DOO	2.016.928.000	5.237.000
VIA VOSTOK DOO	1.655.303.000	55.673.000
GEFCO doo	1.518.298.000	106.187.000
MEDITERANSKA BRODSKA KOMPANIJA – MSC	1.482.184.000	211.306.000
VUG-ŠPED DOO	1.465.265.000	8.109.000
DELAMODE BALKANS DOO BEOGRAD	1.460.394.000	22.515.000
*svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima