Sezonski radnici na plantažama mogu dnevno da zarade i do 5.000 dinara

Uprkos visokim dnevnicama koje se za sezonske poslove u poljoprivredi trenutno kreću od 3.500 do 5.000 dinara, sve je manje mladih koji žele da rade na plantažama. Njima najčešće ne odgovara fizički težak rad i visoke temperature, pa ove poslove uglavnom obavlja starija populacija ili meštani, koji su standardno anagažovani tokom sezone.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović, koji i sam obrađuje oko četiri hektara maline, za Biznis.rs objašnjava da je posao oko ovog voća vrlo zahtevan, ali da oni porodično uglavnom sami završe ceo proces do branja, kada angažuju od 35 do 40 radnika svake godine.

“Imali smo pomoć radnika 15 dana u fazi vezivanja, krčenja i otklanjanja viška izdanaka. To su bili lokalni radnici koji imaju maline u brdsko-planinskim predelima, a koji su došli kod nas da odrade deo posla koji kod njih još nije krenuo. Reč je o ljudima koji imaju svoje maline i gledaju da zarade za neke svoje troškove. Dnevnica se kretala od 3.500 do 5.000 dinara, uz to su imali obezbeđen prevoz i obroke”, navodi Radović i dodaje da kasnije do branja sve poslove obavljaju sami.

Prema njegovim rečima, posao berača je težak, traje oko dva meseca i neretko se dešava da im vremenski uslovi ne idu na ruku. Ipak, on ocenjuje da će ova godina za radnike biti malo bolja, za razliku od prethodne kada je bilo više od 60 dana bez kiše.

Radović tvrdi da se 90 odsto vlasnika poljoprivrednih gazdinstava domaćinski odnosi prema radnicima, a da je 10 odsto onih koji prave problem beračima. On ne poriče da postoje i oni koji koriste radnu snagu obećavši znatno veće dnevnice koje na kraju ne isplate, pa se neretko umeša i tužilaštvo.

“Časni i pošteni domaćini imaju stalne radnike. Mi upošljavamo iste ljude već četiri godine. Pored obroka, svi radnici imaju obezbeđen smeštaj, svoja kupatila, kućnu hemiju, veš mašine, faktički sve što imamo mi. Jedino što moraju da ponesu su garderoba i dobra volja. Iako sam vlasnik i član gazdinstva, ja radim sa porodicom i smatram da svi moramo da imamo iste uslove”, ističe Radović.

Što se tiče ostalih vrsta voća, naš sagovornik objašnjava da su dnevnice i u drugim kulturama manje-više slične, ali da zavisi da li se plaća branje po satu, kilogramu ili kao dnevnica.

“Nije problem ni plaćanje po kilogramu. Mi smo zadovoljni ako neko kaže da hoće da bere za 100 dinara po kilogramu. Nemamo ništa protiv ako neko može da ubere 100 kilograma i platićemo dnevnicu 10.000 dinara, ali niko ne želi da radi tako. Neko hoće po satu, i to je u redu za većinu onih koji imaju gazdinstva, ali mora da se vidi neki učinak. Ne može da se plaća po satu 200 dinara, a da radnik radi deset sati za 2.000 i uradi nešto u vrednosti od 1.000 dinara, a da troškovi za njega budu još 1.000”, ističe on.

Kada je reč o aktuelnim oglasima u kojima se nude dnevnice od 5.000 do 12.000 dinara, Radović kaže da nije siguran koliko su ti ljudi ozbiljni. On ističe da je uglavnom reč o poslodavcima koji nemaju radnike jer do njih teško dolaze zbog nepoštene poslovne prakse.

“Pojedini radnici dovode radnike na plantaže, obećaju im od 5.000 do 10.000 dinara i kada dođe kraj sezone oni plate dnevnice manje od prosečnih. Tako je bilo prošle godine, kada su se dnevnice kretale od 3.000 do 4.000-4.500 sa bonusima. Oni su te ljude plaćali od 2.500 do 3.000 dinara. Tu kasnije bude posla i za policiju, neretko dođe i do suda. Mislim da sada isti takvi danas nude više dnevnice”, navodi on.

Mladi se pre odlučuju za ugostiteljske poslove na primorju

Iako se često licitira sa sezonskim zaradama ugostitelja na hrvatskom i crnogorskom primorju, Miloš Turinski iz Infostuda kaže da ne postoje precizni podaci i da sve zavisi od poslodavaca.

“Neki nude dnevnice, pojedini mesečne zarade, mogućnost stanovanja i obroke. To nije nešto što je ustaljeno i čega možemo da se držimo jer sve zavisi od poslodavca do poslodavca. Ako pravimo poređenje, Hrvatska je najprimamljivija za naš kadar jer imaju najbolje uslove i visinu zarade, ali se to odnosi i na Crnu Goru i Sloveniju, gde u ovih šest meseci kada krene sezona mladi imaju mnogo veće mogućnosti nego kod nas”, ističe Turinski.

Na pitanje zbog čega je sve manje mladih koji se odlučuju za sezonske poslove u poljoprivredi, on kaže da njima najpre smeta izmeštanje iz grada u kom žive, ali i težak fizički rad u često lošim vremenskim uslovima.

“Mladi se ne odlučuju za sezonske poslove u poljoprivredi jer je definitivno u pitanju težak fizički rad koji se obavlja na otvorenom, na suncu, a to nije nimalo lako. Drugo, njima smeta i izmeštanje iz svog mesta prebivališta na određeni period, Nisu svi ljudi skloni takvim promenama i bez obzira na visoke dnevnice nisu zainteresovani”, kaže naš sagovornik.

On objašnjava da su za ove poslove najčešće zainteresovani stariji ljudi i to uglavnom oni koji nemaju nikakva primanja ili im je neophodna dodatna zarada. To često znaju da budu i porodice, bračni parovi, koji su svesni da moraju da se izmeste zajedno na određeni period, znaju šta rade i koliko će da zarade u tom periodu.

“Što se dnevnica tiče, prošle godine one su bile između 20 i 30 evra. Oko 30 najčešće, ali sada već vidimo da kod nekih poslodavaca kada je u pitanju branje voća dnevnice idu i do 50 evra. Ipak, ono što napominjemo našim kandidatima je da obrate pažnju na uslove rada, da li poslodavac nudi i smeštaj, obrok i slično. Sada se poslodavci već utrkuju jer je velika potreba za beračima. Uslovi se uglavnom svode na dnevnicu sa smeštajem i obrokom”, zaključuje Turinski.