Poskupljenje osnovnih životnih namirnica “progutalo” povećanje plata

Prosečna bruto zarada u februaru 2022. godine iznosila je 97.392 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 70.605 dinara. Medijalna neto zarada u istom periodu iznosila je 53.590 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS),

“Rast bruto i neto zarada u periodu januar–februar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 12,9 odsto nominalno, odnosno 4,1 odsto realno. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za februar 2022. godine nominalno su veće za 13,4 odsto, a realno za 4,2 odsto”, navodi RZS. 

Prema poslednjim raspoloživim podacima Ministarstva trgovine o kupovnoj moći stanovništva, prosečna potrošačka korpa za mesec januar 2022. godine iznosila je 80.891,41 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa u istom mesecu bila 41.757,70 dinara.

Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Zoran Ristić za naš portal navodi da je hrana kao jedinica mere potrošačke korpe daleko više poskupela u odnosu na prosečno povećanje ukupnih cena, a da rast zarada praktično ne pokriva te troškove.

“Ono što je kroz statistku prezentovano kao povećanje i medijalne i prosečne zarade verujem da je pojedeno, odnosno praktično poništeno kroz povećanje cena osnovnih životnih namirnica i energenata, koji značajno utiču na ukupne troškove života. Mislim da je standard većine stanovnika u Srbiji danas sa ovakvim povećanjem zarada niži u odnosu na standard koji je postojao pre značajnog povećanja cena u prodavnicama”, ističe naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, realna zarada je bez obzira na povećanje ostala niža u odnosu na realnu zaradu koju su zaposleni imali pre ovih povećanja zarada.

“Ono što je vezano za egzistencijalne potrebe zaposlenih je daleko više poskupulo u odnosu na prosečan nivo poskupljenja u prethodnim mesecima. Ova povećanja i prosečne i medijalne zarade, uz pretpostavku da statistika realno prikazuje i jedan i drugi parametar, praktično nije dovelo do toga da se taj porast troškova pokrije”, kaže Ristić.

Minimalna zarada ne pokriva ni egzistencijalni nivo potrošačke korpe

Kada je reč o minimalnoj zaradi, koja je ove godine povećana za 9,4 odsto, tačnije sa oko 33.000 na 35.012 dinara, Ristić navodi da ona ni u septembru, kada je određena, nije pokrivala minimalni egzistencijalni nivo potrošačke korpe i da bez obzira na procente, koji su samo na prvi pogled ogromni, nijedan od njih nije ni blizu onom procentu koji je neophodan kako bi minimalna zarada pokrila minimalnu potrošačku korpu.

“Povećanje minimalne zarade, koje je u septembru prošle godine prezentovano kao jedno od najvećih ili istorijskih povećanj,a praktično je obesmišljeno kroz sva poskupljenja koja su se desila od početka ove godine. Minimalna zarada praktično ne pokriva egzistencijalni minimum. Nije pokrivala ni tada kada je povećanje i određeno, a sada je taj raskorak između minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade još veći”, ističe Ristić.

On smatra da to govori u prilog tezama da je potrebno u skladu za Zakonom o radu i pre isteka roka od godinu dana pristupiti pregovorima i redefinisati minimalnu zaradu odnosno odrediti novi nivo minimalne zarade koji će u većoj meri pokriti egzistencijalne potrebe zaposlenih i uticati i na povećanje prosečnih i medijalnih zarada.

“Iz svega što se danas dešava može se jasno zaključiti da postojeće zarade većine stanovnika nisu dovoljne za pristojan život i da je potrebno posebno zaštiti onaj najugroženiji deo za koji predstavnici Ministarstva rada tvrde da čini oko 350.000 lica. Prema nekim procenama koje smo mi radili, broj ljudi koji primaju minimalnu zaradu je značajno veći – preko 400.000. Neophodno je da se za te ljude obezbede bolji uslovi života jer nisam siguran da će ovaj trend poskupljenja baš tako brzo da prođe”, zaključuje viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić.