Sindikati i Vlada Srbije različito o povećanju minimalca u ovoj godini

Predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije (UPS), koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES), održali su krajem prošle nedelje prvi u nizu sastanaka na kojima će se pregovarati o novom povećanju minimalne cene rada.

Prema rečima predstavnika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, održan je preliminarni razgovor tokom kojeg su se pre svega analizirale određene pozicije u vezi sa zehtevima.

Predlog sindikata bio je da minimalna zarada, koja sada iznosi 40.020 dinara, bude izjednačena sa troškovima minimalne potrošačke korpe koji su premašili 50.000 dinara.

“Sindikati su tradicionalno rekli da treba da se izjednači visina minimalne zarade sa iznosom minimalne potrošačke korpe, oni to traže godinama unazad. Mi se oko toga nismo izjašnjavali, ali realno mislim da je to nemoguće postići. Postojala je šansa u godinama kada je zavladala pandemija, tada je to moglo da se desi da je privreda nastavila sa rezultatima koji su bili očekivani, ali sada to izgleda nemoguće”, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Sa druge strane, Ministarstvo finansija je na sastanku izašlo sa predlogom da bi trebalo eventualno razmatrati kolika da bude minimalna cena rada u 2024. dakle sledećoj godini, dok su sindikati tražili da se zbog velike inflacije minimalac koriguje dva puta godišnje, odnosno i u toku 2023.

“Tu je došlo do priličnog razmimoilaženja u mišljenju ministarstva, odnosno predstavnika Vlade Srbije, i sindikata. Naredni sastanak je u četvrtak, 25. maja, pa ćemo videti šta dalje. Mi iz UPS inače uvažavamo taj stav koji ima država kao najveći poslodavac. Ministarstvo finansija nam je poslalo vrlo isrcpnu analizu faktora koji utiču na minimalnu cenu rada, kao što su produktivnost, rast cena, inflacija, kao i predviđanja za narednu godinu, s obzirom na to da se očekuje smanjenje inflacije. Mislim da nekih pomeranja u ovoj godini neće biti”, smatra Atanacković.

Koliko bi bilo realno povećanje minimalne zarade?

Prema procenama sindikata, oko 350.000 do 400.000 ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu, dok nešto više od 50 odsto zaposlenih radi za oko 60.000 dinara. Iz sindikata poručuju da će se truditi da pitanje novog iznosa minimalne cene rada što pre dođe na dnevni red.

“Argumentovan stav je da povećanje od 14,3 odsto koje je utvrdila Vlada Srbije u septembru prošle godine nije dovoljno”, navode iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

Kako navodi Nebojša Atanacković, poslodavci se u pregovorima o povećanju minimalne cene rada uvek rukovode osnovnim pokazateljima, kao što su rast bruto domaćeg proizvoda i inflacija.

“I u vremenima dok je inflacija bila stabilna oko dva odsto, a rast BDP-a oko četiri procenta, mi smo govorili da je realno povećanje od šest procenata, ali je vlada uvek iz svojih razloga prihvatala veće povećanje. Ako je na primer predlog vlade bio 10 odsto, a UPS-a šest odsto, dok su sindikati tražili po 25 odsto, mi smo kao kompromisno rešenje prihvatali vladin predlog, ali uz uslov da nešto ostane i privredi. Tako smo prethodnih godina dobijali neke olakšice kao što je povećanje neoporezivog dela zarade ili smanjenje za nekoliko procenata davanja ka PIO ili fondu za zdravstveno osiguranje”, objašnjava Atanacković.

Na pitanje da li se očekuju olakšice i za narednu godinu uz povećanje minimalne cene rada naš sagovornik kaže da je situacija komplikovana i da od određenih olakšica neki poslodavci nemaju nikakve koristi.

“Prema izjašnjavanju naših članova, uglavnom se opredeljuju za povećanje minimalne cene rada – ne toliko koliko traže sindikati, ali za određene procente jesu. Ipak, postoje velike razlike. Oko 85 odsto poslodavaca nema problem da poveća minimalnu zaradu jer oni to već i isplaćuju, ali problemi nastaju kod onih kojima je sadašnji iznos prevelik i svako dodatno povećanje bilo bi preko onoga što bi mogli da podnesu. Tako mi i u pregovorima moramo da vodimo računa o tim najslabijim privrednicima”, navodi Atanacković i dodaje da je to faktor koji limitira mogućnost da se cena minimalne zarade značajno poveća.

“Nekim puzajućim sistemom država je za oko tri procenta smanjila troškove koje imaju poslodavci kada je reč o isplatama zarada, sa 63 na oko 60 odsto. Povećali su i neoporezivi deo, koji izuzetno odgovara privredi. Međutim, to sve ne znači mnogo onima koji su u najslabijoj poziciji, zato što na takvu olakšicu dobiju umanjenje od 200-300 dinara, a u stvari su im troškovi povećani, na primer, za 5.000 dinara”, naglašava počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Iz udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije (ZPPS) smatraju da je poresko rasterećenje privrede neophodno što pre sprovesti.

“I dalje smatramo da je potrebna reforma poreskog sistema na pravedan i sveobuhvatan način, kako bi se male zarade rasteretile previsokih nameta, što bi omogućilo povećanje neto iznosa i viši standard zaposlenih na malim zaradama. Smatramo da je potrebno značajno smanjiti opterećenje na male zarade u korist neto iznosa kako bi se približile prosečnoj potrošačkoj korpi”, zaključuju iz ZPPS.