Sistemom energetskog menadžmenta industrija može da uštedi 200 GWh godišnje

U periodu od 2016. godine do danas licencirano je ukupno 385 energetskih menadžera, od čega 199 za oblast industrije, 59 za oblast energetike zgrada i 127 za oblast javnog sektora.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike za Biznis.rs napominju da to znači da su ovi menadžeri prošli specijalizovanu obuku koju sprovodi Mašinski fakultet u Beogradu, koji je ovlašćen kao organizacija za obuku energetskih menadžera i savetnika, da su položili odgovarajući ispit, kao i da poseduju odgovarajuće radno iskustvo.

„Od 2016. godine u skladu sa zakonskom regulativom u oblasti energetske efikasnosti sprovodi se Sistem energetskog menadžmenta (SEM). Obveznici SEM su veliki potrošači energije iz sektora industrije i komercijalnog sektora, kao i javni sektor. Sprovođenje ovog sistema podrazumeva obavezu smanjenja potrošnje primarne energije kod obveznika SEM od jedan odsto na godišnjem nivou“, naglasili su naši sagovornici.

Napominju da je procena da se po osnovu sprovođenja SEM u sektoru industrije mogu ostvariti uštede u visini od oko 200 GWh finalne potrošnje energije godišnje, što predstavlja smanjenje potrošnje energije u visini godišnje proizvodnje Toplane u Nišu.

„Da bi obveznici SEM ostvarili obavezno smanjenje svoje potrošnje primarne energije od jedan odsto godišnje, potrebno je da prvo počnu da prate tu potrošnju, da identifikuju ekonomski isplative mere za ostvarenje ušteda energije, da isplaniraju i sprovedu potrebne mere i prate efekte njihovog sprovođenja“, istakli su iz resornog ministarstva.

Energetski menadžeri su, kako kažu, okosnica sprovođenja svih ovih aktivnosti, i zbog toga je za njih osmišljena specijalizovana obuka koja im, pored prethodnog obrazovanja i radnog iskustva, omogućava da taj posao obavljaju na adekvatan način.

„Energetski menadžeri imaju zadatak da identifikuju i iniciraju sprovođenje mera energetske efikasnosti koje zahtevaju investicije, ali je posebno važna uloga energetskih menadžera u sprovođenju niza organizacionih mera koje i bez troškova mogu dovesti do smanjenja potrošnje energije. Sprovođenjem organizacionih i drugih mera, koje ne zahtevaju investicione troškove ili imaju male troškove, moguće je ostvariti uštede energije na nivou od pet do 10 procenata“, obrazložili su naši sagovornici.

Ove mere se, kako dodaju, uglavnom svode na identifikaciju mesta gde se energija rasipa i neracionalno koristi, i potom preduzimanja potrebnih aktivnosti (na primer, curenje komprimovanog vazduha, korišćenje osvetljenja kada nije potrebno, gubici kroz neizolovane delove sistema grejanja, otvaranje prozora umesto da se temperatura u prostorijama reguliše, preterano zagrevanje i rashlađivanje prostorija).

„Obaveza energetskih menadžera je i da pripremaju programe i planove uštede energije, i da o njihovom sprovođenju izveštavaju Ministarstvo rudarstva i energetike na godišnjem nivou. Sprovođenje SEM, osim što na nivou države treba da doprinese smanjenju potrošnje energije i emisije sumpod-dioksida (SO2), treba pre svega da pomogne korisnicima energije da svoju potrošnju smanje i tako postanu konkurentniji na tržištu (privatni sektor) odnosno da smanje izdatke za energiju u budžetu (javni sektor)“, naglasili su iz resornog ministarstva za Biznis.rs.

Podsetimo, na osnovu Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, ministarka rudarstva i energetike donela je 2. decembra Pravilnik o bližim uslovima za imenovanje energetskih menadžera.

Reč je o dokumentu kojim se propisuju uslovi za imenovanje energetskih menadžera prema vrsti obveznika sistema energetskog menadžmenta i vrsti licence energetskog menadžera.