Skoro polovina diplomaca u 2022. godini samofinansirala troškove školarine

Svaki peti diplomac u 2022. godini diplomirao je na privatnom fakultetu ili visokoškolskoj ustanovi, svaki drugi sa državnog fakulteta dolazi sa Univerziteta u Beogradu, a gotovo polovina diplomaca je samofinansirala troškove školarine, objavio je Institut za razvoj i inovacije (IRI) na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Direktor IRI Nenad Jevtović za Biznis.rs ukazuje na veliki udeo od čak 46,5 odsto samofinansirajućih studenata među diplomcima, i ocenjuje da bi taj podatak trebalo da razbije iluziju da je obrazovanje u Srbiji „državno“, kada je reč o troškovima.

Stručnjaci IRI pozabavili su se načinom na koji su diplomirani studenti finansirali svoje studije imajući u vidu, kako su naveli, da je u prethodnih godinu dana inflacija sveprisutna i da utiče na opadanje standarda ljudi i dostupnost privatnih dobara, ali i javnih usluga kakvo je obrazovanje.

Od ukupno 37.000 diplomaca nešto više od trećine (37,3) je celokupne studije bilo ‘na budžetu’, što znači da su troškovi školarine plaćani iz republičkog budžeta. Gotovo polovina je samofinansirala troškove školarine (46,5 odsto), a njih 16 odsto je tokom studija delom bilo na budžetu, a delom se samofinansiralo, pokazali su podaci RZS koje je analizirao Institut za razvoj i inovacije.

Jevtović zato ukazuje i na pitanje koje je Biznis.rs obradio u svom vikend istraživanju o rastu troškova školarina.

„Broj samofinansirajućih i onih koji su tokom studija bili delom na budžetu, a delom sami plaćali školarinu, govori o tome da ne treba odmahivati glavom kada školarine porastu i zaključiti da će to pokriti država iz budžeta. Delom hoće, ali vidimo da imamo i više od polovine onih koji nisu ili nisu sve vreme ‘na budžetu’„, objašnjava Jevtović.

U našem istraživanju podsetili smo, između ostalog, i na odluke fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu (BU) da podignu školarine. Ove školske godine na BU će studirati 15.153 brucoša, od kojih 5.450 samofinansirajućih, a među 28.500 onih koji su u 2022. završili akademske studije polovina dolazi upravo sa BU.

„Zato podizanje školarina, ali i promena uslova života – poput cena rentiranja stanova u Beogradu, ključno utiče na ogroman broj studenata. Tačnije, na polovinu svih studenata državnih fakulteta u zemlji„, ukazao je Jevtović.

Kada je reč o novim, višim cenovnicima, ranije smo objavili nekoliko primera. Arhitektonski fakultet u Beogradu podigao je školarinu za 2023/24. godinu za samofinansirajuće studente prve godine na 300.000 dinara, sa 240.000 godinu dana ranije, odnosno za 25 odsto, a zbog takve odluke suočio se i sa kratkotrajnim protestom studenata krajem februara.

Prva godina studiranja na beogradskom Građevinskom fakultetu poskupela je 20 odsto, na 120.000 dinara, dok su uvek traženi FON, Ekonomski i Pravni fakultet podigli školarine u rasponu od devet do 14,6 odsto, a ETF za 16 odsto za popularni smer koji školuje softverske inženjere.

„Veći troškovi obrazovanja smanjiće dostupnost studiranja mladima iz porodica sa nižim primanjima. Potreba našeg društva je da studiranje postane dostupnije, ali je i veliki društveni izazov u čije rešavanje treba da se uključe država i privatni sektor„, upozorio je Jevtović.

Podaci za 2022. godinu inače kažu da je 7.500 diplomaca, ili petina od ukupnog broja, sa privatnih fakulteta i visokoškolskih ustanova. Ostali su završili studije na državnim univerzitetima i akademijama ili visokim školama. Posmatrano po vrsti studija, 77 odsto diplomaca je završilo neki od akademskih nivoa studija, a 23 odsto strukovne studije (visoke škole ili akademije), objavio je IRI.

Prema njihovom istraživanju, u proseku 11.000 studenata iz inostranstva dođe da studira u Srbiju, a među njima je najviše Srba iz Bosne i Hercegovine.

IRI je, inače, svojevremeno sproveo studiju uz pomoć koje su izračunali da je školovanje deteta koje je 2000. godine krenulo u predškolsko, a diplomiralo 2018. godine, u proseku državu i roditelje koštalo 34.000 evra.