Skoro polovina poljoprivrednika koristi digitalne tehnologije, ali većina strahuje od zloupotrebe podataka

Digitalizacija poljoprivrede u Srbiji sve brže napreduje, ali sa rastom upotrebe digitalnih alata otvaraju se i nova pitanja o tome ko prikuplja podatke poljoprivrednika, kako se oni koriste i da li su dovoljno zaštićeni. Upravo su ove teme bile u fokusu konferencije „Digitalizacija sa poverenjem: zaštita podataka u poljoprivredi i usklađivanje sa evropskim standardima“, održane u Privrednoj komori Beograda.

Skup su organizovali Centar za društvo i tehnologiju, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Savet za pametnu poljoprivredu PKS – Privredne komore Beograda i Grupacija za savetovanje i transfer znanja Privredne komore Srbije. Konferencija je okupila predstavnike institucija, savetodavnih službi, istraživače, stručnjake za zaštitu podataka i druge učesnike uključene u razvoj digitalne poljoprivrede.

U uvodnom obraćanju pomoćnica direktora za nauku Instituta za primenu nauke u poljoprivredi prof. dr Snežana Janković istakla je da su poljoprivrednici poslednjih godina značajno promenili odnos prema digitalnim tehnologijama. Prema njenim rečima, digitalizacija je do pre nekoliko godina za mnoge proizvođače bila gotovo nepoznat pojam, dok danas sve više njih prepoznaje prednosti digitalnih alata, aplikacija i precizne poljoprivrede.

Ona je naglasila da raste svest o ekonomskim koristima koje donosi upotreba savremenih tehnologija, kao i da je sve češća primena pametnih mašina i digitalnih aplikacija. Posebno je izdvojila činjenicu da digitalna rešenja više nisu prisutna samo u velikim vojvođanskim gazdinstvima, već se ubrzano šire i u drugim delovima Srbije.

„Digitalizacija nije cilj sama po sebi, već sredstvo za povećanje produktivnosti, smanjenje troškova i donošenje kvalitetnijih odluka“, poručila je Janković, dodajući da je najveći pomak ostvaren kroz korišćenje državnih digitalnih servisa, pre svega sistema eAgrar.

Istovremeno, upozorila je da dalji razvoj digitalnih usluga otvara važna pitanja o bezbednosti podataka. Kako je navela, podaci postaju jedan od najvrednijih resursa budućnosti, zbog čega je neophodno jasno definisati ko njima upravlja, ko ima pristup i na koji način se mogu bezbedno deliti. Bez poverenja u digitalne servise, istakla je, nema ni njihove pune primene.

Ključne nalaze istraživanja predstavila je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Re:People – Centra za društvo i tehnologiju. Ona je ocenila da podaci postaju strateški resurs moderne poljoprivrede i da se danas generišu kroz različite sisteme i tehnologije – od eAgrara, LPIS-a i sistema subvencija do senzora, dronova, GPS mehanizacije, satelitskih servisa i brojnih digitalnih platformi.

U okviru projekta „Digitalizacija sa poverenjem: ka zaštiti podataka u agraru“ mapirano je čak 247 aktera uključenih u ekosistem pametne poljoprivrede u Srbiji. Pored toga, sprovedene su pravne analize i fokus grupe sa poljoprivrednicima u Požarevcu i Jagodini.

Rezultati istraživanja pokazali su da približno polovina poljoprivrednika koristi digitalne tehnologije u svom radu, ali da većina nije prošla formalnu obuku za njihovu primenu. Kao dominantni kanali komunikacije i dalje se koriste Viber i Facebook, dok su elektronska pošta i specijalizovani digitalni servisi znatno manje zastupljeni.

Posebnu pažnju privukao je podatak da poljoprivrednici često ostavljaju svoje podatke bez jasne predstave o tome ko im pristupa, na koji način se koriste i ko od njih ostvaruje korist. Većina ispitanika zaštitu podataka ne posmatra kroz pravne odredbe, već kroz strah od zloupotreba, prevara, curenja informacija i gubitka kontrole nad sopstvenim podacima.

Stručnjak za zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović ukazao je da digitalizacija agrara podrazumeva obradu velikog broja različitih podataka – od osnovnih informacija o nosiocima gazdinstava i članovima domaćinstava, preko podataka o parcelama i proizvodnji, do informacija koje nastaju korišćenjem savremenih uređaja, senzora, interneta stvari (IoT) i veštačke inteligencije.

Petrović je objasnio da se podaci prikupljaju iz različitih razloga – zbog administrativnih procedura, ostvarivanja prava na subvencije, praćenja proizvodnje, upravljanja rizicima i unapređenja efikasnosti gazdinstava. Međutim, kako je upozorio, ključno pitanje ostaje ko raspolaže tim podacima, po kom osnovu ih koristi i da li iza njihove obrade postoje dodatni ekonomski interesi.

„Kada koristimo aplikacije koje nam pomažu da ostvarimo bolje prinose ili efikasnije upravljamo proizvodnjom, važno je znati da li u svakom trenutku možemo da pristupimo svojim podacima, da li se oni dele sa trećim stranama i kolika je njihova stvarna vrednost“, naveo je Petrović.

Izvršna direktorka Re:People centra Tanja Jakobi predstavila je preporuke za unapređenje sistema zaštite podataka u poljoprivredi i naglasila da Srbija mora blagovremeno da se pripremi za primenu novih evropskih pravila, uključujući GDPR, Data Governance Act, Data Act, AI Act i budući Evropski prostor podataka za poljoprivredu.

Među preporukama se izdvajaju potreba za jasnim pravilima o korišćenju podataka u agraru, usklađivanje domaćih sistema sa evropskim standardima, razvoj digitalnih servisa koji od početka uključuju zaštitu privatnosti, kao i dodatna edukacija savetodavnih službi i samih poljoprivrednika.

Predloženo je i da Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izradi posebne smernice namenjene sektoru poljoprivrede, dok bi škole, fakulteti i programi stručnog usavršavanja trebalo da u većoj meri uključe teme digitalne bezbednosti, zaštite podataka i veštačke inteligencije.

Učesnici konferencije ocenili su da digitalizacija može značajno unaprediti produktivnost, održivost i konkurentnost domaće poljoprivrede, ali da njen uspeh zavisi od poverenja korisnika, razvoja digitalnih veština i postojanja jasnih pravila koja garantuju bezbednost i kontrolu nad podacima.