Skoro polovinu gazdinstava vode stariji od 65 godina, tri četvrtine traktora starije od dve decenije

U Srbiji ima 508.325 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je 506.000 porodičnih. U odnosu na prethodni popis iz 2018. godine to je pad od deset odsto – rezultati su koje je Republički zavod za statistiku (RZS) objavio u brošuri Popis poljoprivrede 2023.

Rukovodilac Grupe za strukturna istraživanja i registar poljoprivrednih gazdinstava RZS Gordana Veljović rekla je ovim povodom na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu da je smanjena i površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 6,8 odsto – na 3.239.373 hektara. Od tih površina navodnjavano je 8,3 odsto, a najviše – 72 odsto, oranice i bašte, 23 odsto voćnjaka i samo dva odsto vinograda.

Kada je navodnjavanje u pitanju, Popis poljoprivrede je pokazao da je 27,5 odsto gazdinstava u 2022/2023. navodnjavalo 8,3 odsto svojih zasada, a u tome prednjači Pčinjska oblast, zatim Nišavska, i Zlatiborski okrug. Najviše se navodnjavalo podzemnim vodama na gazdinstvu (51 odsto), površinskim voama (25 odsto), a zatim tehničkom vodom (15 odsto) i vodom iz vodovoda (osam odsto).

U oranicama i baštama Srbije najviše se seju žita, zatim industrijske biljke, krmno bilje i ostalo. Kada je u pitanju povrće, najzastupljeniji su paprika, luk i paradajz. Učešće površina pod staklenicima i plastenicima u ukupnoj površini pod povrćem je 13 odsto.

Kada su voćnjaci u pitanju, struktura izgleda ovako: šljive su na 38,5 odsto površina, jabuke na 13,2 odsto, maline 9,5 procenata, kruške 3,1, kupine 2,6 i breskve 2,1 odsto. Maline se tradicionalno najviše gaje u Ivanjici, Arilju, Bajinoj Bašti, Užicu i Prijepolju.

Popis poljoprivrede potvrdio je i podatke o punoletnosti mehanizacije srpskih seljaka. Popisano je 482.498 dvoosovinskih traktora, od koji je 73,8 odsto starije od 20 godina, a jedan traktor prosečno obrađuje 6,7 hektara.

Kada je stočni fond u pitanju, 61,7 odsto gazdinstava gaji stoku, od čega je 29 odsto iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije.

“Što se tiče stočarstva, u odnosu na popis iz 2018. godine manje je i poljoprivrednih domaćinstava koja gaje stoku i grla. Stočarstvom se bavi šest od deset poljoprivrednih domaćinstava. Najveći pad zabeležen je u svinjarstvu – za 30,7 odsto, a goveda je manje skoro za petinu (17,7 odsto). Izuzetak je pčelarstvo, gde je broj košnica povećan za 38 odsto”, navela je Gordana Veljović.

Ni u starosnoj strukturi nosilaca poljoprivrednih gazdinstava nema iznenađenja – 44,7 odsto ih je starije od 65 godina, a samo 0,9 odsto mlađe od 25 godina. Najvećim učešćem mladih poljoprivrednika, oko 15 odsto, mogu da se pohvale Subotica, Sombor i Šabac.

Konačni rezultati popisa poljoprivrede za 2023. biće sukcesivno objavljivani tokom ove godine, a najkasnije do kraja 2025.