Skoro trećina građana EU koristi AI alate

Tokom 2025. godine generativne alate veštačke inteligencije (AI) koristilo je 32,7 odsto stanovnika Evropske unije uzrasta od 16 do 74 godine, pokazuju najnoviji podaci Evropskog statističkog zavoda (Eurostat).

Najveći broj korisnika primenjivao je ove tehnologije u lične svrhe (25,1 odsto), dok ih je 15,1 odsto koristilo za potrebe posla, a 9,4 odsto u okviru formalnog obrazovanja.

Među državama članicama EU, generativna veštačka inteligencija bila je najzastupljenija u Danskoj, gde ju je koristilo 48,4 odsto građana. Slede Estonija sa 46,6 odsto i Malta sa 46,5 odsto korisnika.

Najmanji udeo građana koji koriste generativne AI alate zabeležen je u Rumuniji (17,8 odsto), Italiji (19,9 odsto) i Bugarskoj (22,5 odsto).

Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina prestižu Srbiju

Kako se može videti u interaktivnoj mapi Eurostata, u našoj zemlji 18,6 odsto građana koristilo je generativne AI alate u 2025, što je znatno ispod proseka EU, a tek nešto više od Rumunije.

U regionu, Srbiju u korišćenju AI alata prestiže Hrvatska sa 27,5 odsto, Severna Makedonija sa 22 odsto i Bosna i Hercegovina sa 20,3 odsto.

Podaci Eurostata potiču iz istraživanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u domaćinstvima i među pojedincima, a reč je o delu šire analize digitalne ekonomije i društva, predstavljene u posebnoj publikaciji.

Srbija ubrzano smanjuje digitalni jaz u odnosu na države članice

Kako pokazuje istraživanje Eurostata, u 2025. godini najviši stepen povezanosti domaćinstava na internet zabeležen je u Holandiji i Luksemburgu, gde je čak 99 odsto domaćinstava imalo pristup internetu.

Nasuprot tome, najniže stope internet pristupa među državama članicama Evropske unije zabeležene su u Grčkoj i Hrvatskoj, sa 89, odnosno 88 odsto domaćinstava povezanih na mrežu.

Posmatrano u periodu od deset godina, između 2015. i 2025. godine, najveći rast internet povezanosti ostvarila je Bugarska, sa povećanjem od čak 34 odsto. Značajan napredak zabeležen je i u Rumuniji (+28 odsto) i na Kipru (+26 odsto).

Među zemljama kandidatima za članstvo u EU, snažan rast internet povezanosti evidentiran je u Turskoj (+27 odsto) i Srbiji (+26 odsto), što ukazuje na ubrzano smanjivanje digitalnog jaza u odnosu na države članice.

Digitalna isključenost i dalje prisutna u nekim zemljama EU

Istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija pokazuje velike razlike među državama Evropske unije kada je reč o korišćenju interneta među pojedincima. Anketa obuhvata podatke o tome da li su građani koristili internet u poslednja tri meseca, pre više od tri meseca, ili ga nikada nisu koristili.

U 2025. godini Danska, Holandija i Luksemburg zabeležile su najviši udeo građana koji su koristili internet u tri meseca pre sprovođenja istraživanja – više od 99 odsto. U skladu sa tim, u ove tri zemlje udeo stanovništva koje nikada nije koristilo internet bio je manji od jedan odsto.

Nasuprot tome, najveći procenat građana koji nikada nisu koristili internet zabeležen je u Hrvatskoj, Portugalu i Grčkoj, gde je taj udeo iznosio oko 10 odsto u 2025. godini.

Na nivou Evropske unije, najveći udeo građana koji su internet poslednji put koristili pre više od tri meseca zabeležen je u Bugarskoj (šest odsto), dok je u Hrvatskoj taj procenat iznosio četiri odsto.

Ovi podaci ukazuju na to da, iako je internet postao gotovo univerzalno sredstvo komunikacije u pojedinim delovima Evrope, digitalna isključenost i dalje predstavlja izazov u određenim državama članicama.