Smeštaj za pse i mačke sve traženiji pred sezonu letnjih odmora

Život u gradu možda donosi brojne benefite, ali kada je reč o kućnim ljubimcima njihovi vlasnici pred svaki polazak na put nađu se pred pitanjem – gde ostaviti svog „člana porodice“. Kako nisu svi u mogućnosti da na putovanje povedu mačku ili psa, niti da ih ostave kod nekoga iz najbližeg okruženja, neretko se odlučuju da za uslugu čuvanja plate – i pritom ne pitaju za cenu – kako bi ih njihov ljubimac dočekao u istom stanju u kojem su ga i ostavili.

Najveća potražnja za smeštajem i čuvanjem ljubimaca je, potvrđuju oni koji se time bave, tokom praznika i u periodu školskih raspusta. Leto je udarno vreme, jer tada svi idu na godišnji odmor, što znači da onima koji se bave čuvanjem i šetanjem kućnih ljubimaca to predstavlja najzauzetiji period. Takođe, upravo od vlasnika pasa i mačaka u Beogradu često možemo čuti da imaju problem gde da smeste svoje ljubimce, jer su kapaciteti popunjeni.

Prema rečima Nikole Hermana, ljudi se odlučuju da ostave pse kada dobiju slobodne dane na poslu, ali ima i drugačijih primera – da vlasnici upravo zbog obima posla s vremena na vreme daju psa na čuvanje ili zatraže uslugu poput šetanja ljubimca.

„Kod mene usluga čuvanja pasa košta 2.000 dinara. Ona podrazumeva dužu jutarnju grupnu šetnju na povocima van prostora u kojem psi borave, što smatram da je jako bitno zbog mentalnog zdravlja psa, i boravak u ograđenom prostoru koji podrazumeva igranje sa psima i učenje pasa novim trikovima, kako bi se dodatno mentalno stimulisali“, objašnjava naš sagovornik.

Posle toga, kako kaže, psi jedu i sklanjaju se sa sunca da se odmaraju. Po potrebi se neki pas, uglavnom stariji ili mlađi, koji ne mogu dugo da trpe svoje fiziološke potrebe, izvedu da obave nuždu. Uveče sledi još jedna šetnja i(li) se puste da se slobodno svi zajedno igraju i druže.

„Sve to se naravno radi uz konstantan nadzor, a to znači moje učestvovanje u njihovoj igri i maženje pasa. U gradovima se ljudi snalaze kako mogu, kada je reč o ostavljanju ljubimaca na čuvanje. Mnogo se oslanjaju se na porodicu i prijatelje. Ja sam veliki deo svog iskustva stekao na taj način, pre nego što sam se odlučio da na tome izgradim karijeru“, navodi Herman.

Ulaganja u hotel za pse

Naš sagovornik ističe da sama ulaganja u ovaj posao zavise od toga koje resurse neko već ima. Ako pretpostavimo da se kreće od nule, onda su tu troškovi zemlje, imanja, odnosno prostora u kojem se pravi hotel.

„Ja spadam u te koji kreću od nule, ali sam iskoristio svoju kreativnost da obezbedim prostor, a moja ideologija o čuvanju i brizi pasa mi olakšava da troškove drastično smanjim. U svojoj neposrednoj blizini sam imao osobu čija porodica ima nekadašnju životinjsku farmu. Oni su bili spremni da mi izađu u susret da promenimo namenu životinjske farme, ulijemo novi život u seosko imanje i da osvežimo, odnosno obnovimo objekte kako bih ih iskoristio za čuvanje pasa. Samim tim troškovi su se sveli na krevete za pse, posude za hranu i vodu i igračke“, otkrio je Nikola Herman.

Istraživanja pokazuju da je broj pasa kao kućnih ljubimaca drastično porastao u prethodnih nekoliko godina. Naš sagovornik smatra da to ukazuje na isplativost ovog posla.

„Međutim, gledati na brigu o psima striktno kao na posao je problematično. Neophodno je da ta briga bude kvalitetna. Psi su živa bića i bitno je razumeti njihove potrebe i zadovoljiti ih. Ja prvi ne znam gde bih ostavio svog psa kada bi trebalo negde da otputujem, jer su mi određeni načini organizacije hotela neprihvatljivi, a i osoba kojoj poveravam svog ljubimca mora da mi uliva poverenje. Nije briga o ljubimcima u prostoru, već u ljudima i njihovom pristupu“, naglasio je Herman.

Čuvanje mačke od 1.000 dinara po noćenju

U hotelu za mačke Cat City mace najčešće ostaju desetak dana, ali se dešava da boravak bude i po nekoliko meseci, usled povećane migracije mladih ljudi u inostranstvo. Naravno, mnogi putuju i na kraći period, pa vrlo često Jasmina i Dragiša Radulović imaju i „vikend goste“.

„Cena zavisi od toga da li neko ima jednu ili više mačaka, kao i od dužine boravka životinje u hotelu. Na primer, ako jedna mačka ostane do 21 dan cena je 1.000 dinara po noćenju i uključuje hranu (onu koju mačka inače jede kod kuće), posip, flaširanu vodu, kao i povremeno slanje izveštaja o boravku mačke u hotelu„, objašnjava za Biznis.rs bračni par Radulović.

Cena, dodaju oni, ne obuhvata dodatke ishrani ili medikamente, kao ni tretiranje protiv unutrašnjih i spoljnih parazita ili eventualne veterinarske usluge.

„Ako mačka ostane duže, onda se obračunavaju popusti. Želimo da naglasimo da su ove cene aktuelne od 2013. godine, iako su tokom ovog dugog perioda bila mnoga poskupljenja. Poseban izazov bila je ova godina kada su nas sve skupa zadesili nagli skokovi cena, ali odlučili smo da bar do kraja tekuće sezone odmora zadržimo iste cene i malo olakšamo ljudima“, navode vlasnici hotela za mačke Cat City.

Briga o domaćim životinjama u hotelima

Da neko ostavi svog ljubimca i više se ne pojavi, kako kažu Radulovići, na svu sreću do sada se nije desilo, a u tom slučaju se postupa prema zakonu koji definiše ovakve situacije. Nažalost, imali su situaciju da je jedna baka preminula, te su preuzeli brigu o mačoru koji je sada simbol njihovog hotela.

Nikola Herman takođe nije imao ovakve situacije, ali napominje da većinu svojih klijenata već duže vremena poznaje. On je dodao da poneki vlasnici imaju posebne prohteve, ali da većina samo želi da bude bezbrižna da im je član porodice u sigurnim rukama.

„Tokom godine vodim pokretno obdanište za pse u kojem skupim grupu pasa i vodim ih na Donji grad da se šetamo i igramo. Poznajem moje klijente, to su ljudi sa kojima delim mišljenje da su psi neizostavan i ravnopravan deo porodice. Neki psi su, na primer, na određenim terapijama i piju lekove, ili treba obraćati pažnju na to da li su obavili veliku nuždu i kakva je njena konzistencija. Mlađi psi zahtevaju češće izvođenje i veći angažman tokom dana, ali ja to sve stavljam u isti koš, sve je to deo dnevne brige koju ne naplaćujem dodatno. Neki vlasnici su svesni da njihov pas zahteva više pažnje, pa umeju da ostave bakšiš kako bi pokazali zahvalnost, što svakako cenim“, otkriva Herman.

Radulovići napominju da je za mačku najbolje da ostane u svom prostoru sa nekim od ukućana. Opcija da se ostavi sama i da je povremeno obilaze prijatelji ili rodbina u većini slučajeva se, navode oni, nije pokazala kao dobra iz više razloga.

„Bar su nama tako preneli svoja iskustva ljudi koji su se odlučivali za tu varijantu. Ako niko od ukućana nije u mogućnosti da brine o mački, onda su hoteli najbolji izbor. Jedan od naših osnovnih principa rada je da se mačke različitih vlasnika nikada ne spajaju. Razloga za to je i previše, ali osnovni su bezbednost i higijena. Mačke nisu preterano druželjubive životinje, pogotovo prilikom promene okruženja, te bi spajanje sa drugim životinjama sigurno dovelo do sukoba i intenzivnijeg stresa“, upozoravaju Radulovići.

Takođe, podsećaju da ne jedu sve mačke istu hranu, što je takođe jedan od razloga zašto se ne spajaju. Cat City hotel organizovan je tako što imaju pet prostora od po 60 metara kvadratnih, i u okviru svakog prostora nalazi se pet ili šest sobica za ljubimce.

„Sobe su sasvim komforne, a mace preko staklenih vrata i prozorčića koji se nalaze na svakoj sobi mogu da vide šta se dešava u prostoru. Tokom dana, od ujutro do uveče, izlaze pojedinačno u šetnje van svojih prostora, tako da imaju sasvim dovoljno vremena za fizičke aktivnosti“, opisuju Radulovići.

Herman, sa druge strane veruje da se svi psi međusobno slažu ukoliko im se da dovoljno prostora i sigurnosti da se oni dogovore.

„Egzistencijalno su zadovoljeni, dakle nemaju potrebe da se bore za svoje mesto pod suncem. Ljudi i naše energije su te koje umeju da umešaju ruke i zakomplikujju stvari, ali treba imati na umu da su naši ljubimci snabdeveni svime što im treba i da nemaju potrebe da se međusobno sukobljavaju. Mogu u određenim situacijama da se posvađaju, ali uz jasno vođstvo oni brzo nauče granice jedni drugih, i da ih poštuju“, objašnjava Herman.

Dodao je da postoje i psi kojima treba poseban pristup, a to su, smatra on, uglavnom psi kojima su ljudi napravili traume, pa zbog toga nisu dobili prilike da se socijalizuju. Njima treba dati malo više prostora, obgrliti se strpljenjem i uz postepeniji pristup ih uklopili u društvo (čopor).