Sprovođenje zakonskih normi bitan činilac za zaštitu potrošača
AnalizaMesečnikPoslovanjePreduzetnikSrbija
15.12.2021 08:01 Autor: Miljan Paunović
Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbija je dobila status države pridružene Evropskoj uniji. Dve najvažnije obaveze koje je naša zemlja preuzela potpisivanjem ovog dokumenta je uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU, a uz ovaj sporazum Srbija ima i razne benefite.
Među njima su veća bezbednost proizvoda i zaštita potrošača kao preduslov da se izbegnu posledice po zdravlje stanovništva, zatim niže cene proizvoda i znatno veća mogućnost izbora usled liberalizacije trgovine sa EU. Srbija je dobila pristup tržištu od 490 miliona potrošača, što je rezultiralo konstantnim porastom izvoza iz Srbije i smanjivanjem trgovinskog deficita u trgovini sa EU.
Od 2001. godine, kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova Evropska unija je obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava za podršku reformama. Srbija je trenutno korisnik Instrumenta za pretpristupnu pomoć 2014-2020. (IPA II) iz kojeg je okvirno opredeljeno 1,5 milijardi evra kroz akcione programe. To je finansijski alat koji podržava strategiju proširenja EU, čija namena je da pruži pomoć zemlјama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pristupanja EU. Među IPA projektima su i Tvining projekti koji državi korisnici obezbeđuju direktnu razmenu iskustva i informacija sa državama članicama EU.
U svetlu usvajanja i primene novog Zakona o zaštiti potrošača sprovodi se i Twinning projekat „Dalje jačanje zaštite potrošača u Srbiji u novim tržišnim uslovima“, u Sektoru za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT). Projekat sprovodi konzorcijum Slovačke, Nemačke i Poljske, a partneri iz zemalja članica EU su Ministarstvo ekonomije Slovačke Republike, Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju i Kancelarija za konkurenciju i zaštitu potrošača iz Poljske.
„Cilj ove saradnje je da se ojačaju kapaciteti nadležnih institucija, među njima primarno Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, kroz radionice, obuke i studijske posete, sa posebnim fokusom na obaveze koje ima institucija zadužena za zaštitu potrošača u prekograničnoj saradnji“, kaže za Biznis.rs stalni savetnik na ovom projektu Ivan Majerčak iz Slovačke.
Unapređenje saradnje ministarstva i lokalnih samouprava
Iz Ministarstva za naš mesečnik navode da su rezultati Twinning projekta raspoređeni u okviru sedam komponenti i usmereni na različite korisnike i različite komponente zaštite potrošača.
„Planirano je da u toku realizacije projekta eksperti daju podršku u harmonizovanju nacionalnog zakonodavstva sa evropskim pravom. Benefiti projekta su i u tome što će se unaprediti saradnja i pronaći najbolji model saradnje MTTT sa predstavnicima lokalne samouprave, u cilju angažovanijeg učešća istih u sistemu zaštite. Jedan od očekivanih rezultata je i stvaranje Intranet sistema, odnosno onlajn platforme za razmenu informacija unutar resornog ministarstva kako bi se, u skladu sa zahtevima savremenog doba, uspostavila brža komunikacija i administrativna saradnja“, kažu iz ovog ministarstva.
Projekat je započeo neposredno pred usvajanje novog Zakona o zaštiti potrošača i njegovo finansiranje je u iznosu od 1,5 miliona evra. On će direktno doprineti daljem razvoju integrisanog i koherentnog sistema zaštite potrošača putem primene zakonodavstva koje je usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i putem osnaživanja kapaciteta i unapređenja saradnje svih institucija koje se bave zaštitom potrošača, posebno kroz osnaživanje partnerstva između MTTT i nevladinih organizacija.
„Konkretno, projekat se bavi prednostima i promovisanjem vansudskog rešavanja sporova u široj javnosti, zaštitom potrošača pri online transakcijama, jačanjem regionalno uravnoteženog pružanja zaštite potrošača, podizanjem svesti javnosti o potrošačkim pravima i osnaživanjem institucionalnih kapaciteta, kao i potrošačkih organizacija. Digitalno doba donosi nove izazove i nove procese u svakodnevnom životu, budući da smo svi potrošači. Šira javnost treba da se upozna sa potrošačkim pravima i obavezama trgovaca, kao i ulogom udruženja za zaštitu potrošača na lokalnom nivou. Posebna pažnja je posvećena izgradnji organizacionih kapaciteta koji bi pratili ECC-net (mreža evropskih centara za potrošače) i informisanju srednjoškolaca i studenata o ovoj temi, imajući na umu konstantan rast online kupovine, društvene mreže i inovacije na internetu koje mladi prate“, objašnjava Majerčak i dodaje da je, sa druge strane, pažnja usmerena ka potpunoj digitalizaciji procesa u okviru Sektora za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Šta su Twinning projekti?
Twinning je instrument za izgradnju kapaciteta institucija koji je razvila Evropska komisija, a koji se zasniva na partnerskoj saradnji državnih uprava zemalja članica EU i zemlje korisnice radi ostvarenja obaveznih rezultata koji su dogovoreni zajedno sa Komisijom. Sama reč Twinning potiče od engleske reči twin – blizanac, što ukazuje na izjednačavanje praksi među državama partnerima i „blizanačku“ sličnost. To je alat namenjen izgradnji institucija kroz koji se stručno znanje iz državnih uprava zemalja članica prenosi državnim institucijama zemalja kandidata, potencijalnih kandidata i zemalja koje su obuhvaćene Politikom susedstva.
„Suština ovih projekata je da dovedu do operativnog rezultata u određenoj oblasti. Postizanje ovog rezultata zahteva dugu i temeljnu saradnju između zemlje korisnice i zemlje članice, kao i sprovođenje svih aktivnosti neophodnih za postizanje željenih ciljeva. Vrednost projekata se razlikuje u zavisnosti od trajanja, procenjenih potrebnih resursa, obima angažmana. Ovde nije reč o finansijskoj pomoći ili kupovini opreme, već je fokus na prenošenju znanja i iskustva iz administracija država članica, sa fokusom na izazove sa kojima su se suočavale na tom putu i izbegavanje grešaka koje su one napravile prilikom, na primer, usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije ili pri uspostavljanju određenih mehanizama, procedura… Uz brzu elektronizaciju državne administracije koja je u toku, kako u EU tako i u zemljama u pretpristupnom procesu, sve je češći slučaj da se kroz projekte planira nabavka softvera. Twinning kao takav ne može da obezbedi hardver/tehnički aspekt nekog projekta, ali sa druge strane može da pomogne u nabavci softverske opreme koja je daleko skuplja“, objašnjava Ivan Majerčak. Dakle, finansiranje projekta obuhvata angažman eksperata iz država članica Evropske unije koji svoje znanje i ekspertizu prenose korisnicima projekta, a takođe su predviđene i studijske posete tokom kojih se korisnik projekta upoznaje sa primerima iz prakse.
„To vodi ka efektivnim elektronskim uslugama za građane u oblasti vansudskog rešavanja sporova, potrošačkih prigovora, širenja informacija o zaštiti potrošača, kao i usluga za e-trgovce koji pokušavaju da uspostave ili unaprede svoje poslovanje i tako uđu na zajedničko EU tržište“, ističe naš sagovornik.
Novi Zakon o zaštiti potrošača
Kako kažu iz ministarstva, Zakon o zaštiti potrošača usklađen je sa 13 evropskih direktiva. Pored inkorporiranja odredbi evropskog zakonodavstva, jedan od bitnih činilaca za uspostavljanje efikasnog sistema zaštite potrošača jeste i sprovođenje zakonskih normi.
„Usled toga se konstantno jačaju kapaciteti institucija u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Projekti koje finansira Evropska unija fokusirani su na pružanje podrške zemlji kandidatu da se u pretpristupnoj fazi uspostavi sistem koji može da odgovori zahtevima zajedničkog tržišta. Pretpristupni pregovori su proces koji zahteva vreme i u okviru koga se prati stanje u pregovaračkim poglavljima i ocenjuje stepen napretka koji mora da zadovolji EU standarde. Kada je u pitanju siva ekonomija, a sa aspekta zaštite potrošača, resorno ministarstvo u različitim kampanjama u kojima se obraća potrošačima, kao i kroz različite medije – zvaničnu internet stranicu, televizijske kanale, kao i na YouTube-u – posebnu pažnju usmerava na angažovano ponašanje potrošača. Podsticanjem potrošača da imaju odgovoran pristup u svakoj transakciji (i online putem) i da poznaju svoja prava, na indirektan način se utiče na sivu ekonomiju“, ističu iz Ministarstva trgovine.
Podsetimo, Zakon o zaštiti potrošača usvojen je 9. septembra 2021. godine, a primena istog počinje 20. decembra, dok odredbe koje uređuju vansudsko rešavanje sporova počinju sa primenom od 20. marta 2022. godine.
„Novine ovog zakona odnose se, pored ostalog, na vansudsko rešavanje sporova, uvođenje registra „Ne zovi“, kao i na uvođenje prekršajnih naloga. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovi istog vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, dok inspekcijski nadzor vrše Sektor tržišne inspekcije i Sektor turističke inspekcije. Procena Zakona o zaštiti potrošača može se vršiti nakon godinu dana primene, a na osnovu godišnjih izveštaja o radu inspekcije koji se izrađuju na osnovu Zakona o inspekcijskom nadzoru. Godišnji izveštaji o radu inspekcije, u skladu sa navedenim zakonom, sadrže obavezne elemente, između ostalog, preventivno i korektivno delovanje inspekcije.“
Iz ministarstva za Biznis.rs nisu mogli da kažu kakvi su efekti prethodnog Zakona, odnosno koliki su gubici zbog nedostataka mehanizama za određivanje sankcija zbog nepoštovanja primene Zakona.
Pročitajte još:
„U procesu izrade propisa obavezno se sprovodi analiza efekata propisa koja sadrži ključna pitanja za analizu finansijskih efekata propisa. U okviru analize nisu rađeni parametri koji su ukazivali na finansijske efekte primene Zakona o zaštiti potrošača koji je usvojen 2014. godine, ali su navedeni efekti odredaba novog zakona. Između ostalog, navedeno je da i pored činjenice da će postupak vansudskog rešavanja spora biti obavezan za trgovce, privredni subjekti neće imati dodatna finansijska opterećenja, s obzirom na to da će resorno ministarstvo podsticati i pružati podršku osnivanju i radu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Isto tako, institut prekršajnog naloga koji je propisan za određene prekršaje, propisan je tako da ne bude restriktivan za trgovce koji naprave određeni prekršaj, a koji priznaju odgovornost“, objašnjavaju iz Ministarstva trgovine.
U tom slučaju, trgovci koji prihvataju odgovornost za prekršaj plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga oslobađaju se plaćanja druge polovine izrečene kazne (pravno lice – 50.000 dinara, odgovorno lice u pravnom licu – 8.000 dinara i preduzetnik – 30.000 dinara).
Tekst je objavljen u drugom broju štampanog izdanja Biznis.rs
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
