Srbija bi mogla da ima velike koristi od ulaska u Sistem trgovine emisionim jedinicama EU

Evropska unija postavila je ciljeve koji predviđaju smanjenje zagađenja za 50 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine, što prate i njene regulative koje zahtevaju zelenije i odgovornije poslovanje, tako da i srpsku privredu očekuje period prilagođavanja.

Mehanizam prekograničnog prilagođavanja ugljenika (CBAM) targetira uvoz proizvoda sa velikim emisijom ugljen-dioksida (CO2), u skladu sa međunarodnim pravilima trgovine, kako bi se sprečilo da smanjenje emisije gasova staklene bašte bude nadomešteno proizvodima koji potiču iz zemalja van EU, u kojima su klimatske politike manje ambiciozne.

Ideja je da se spreči premeštanje proizvodnje ili uvoz proizvoda sa velikim otiskom ugljenika, što je planirano da se reši kroz oporezivanje granične emisije CO2 u Evropskoj uniji. Iako stupa na snagu 1. oktobra ove godine, puna primena ove regulative počinje tek 2026. godine i ograničena je na nekoliko specifičnih grupa proizvoda iz industrija i sektora za koje se procenjuje da emituju najveću količinu CO2: cement, aluminijum, đubriva, proizvodnja električne energije, gvožđe i čelik.

Energetski ekspert Aleksandar Kovačević ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da, ukoliko bi Srbija bila uključena u evropsko tržište karbon kredita, odnosno Sistem trgovine emisionim jedinicama EU (EU ETS), primena CBAM mehanizma bi bila izlišna.

EU ETS ima za cilj smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskog sektora na ekonomski efikasan način. Prvi je i najveći međunarodni sistem trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte, i uključuje više od 11.000 postrojenja za proizvodnju električne energije i industrijskih postrojenja u 31 državi. Trenutno pokriva oko 45 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte EU.

„Postoji način da se Srbija pre 2026. godine uključi u EU ETS i da od toga ima velike koristi u smislu novih investicija, poboljšanja efikasnosti i uvećanja prihoda od izvoza. Tako bi eventualne negativne posledice bile potpuno izbegnute. Ukoliko se ne pođe tim putem privreda Srbije će biti sve više izolovana iz međunarodne trgovine. Pristup novim investicijama i novim tehnologijama bili bi potpuno obustavljeni, i zemlja se može naći u situaciji dubokog siromaštva i izložena raznim vrstama pritisaka u smislu teritorijalne celovitosti i suvereniteta. Dakle, rizici mogu biti mnogo kompleksniji od prosto komercijalnih problema“, upozorio je naš sagovornik.

Kovačević smatra da se može predvideti kako će se privreda Srbije prilagoditi novim regulativama EU, a po njegovom mišljenju – vrlo efikasno.

„Ovde se pre svega radi o Elektroprivredi Srbije (EPS). Prelaskom na neke vidove obnovljive energije ovo preduzeće može da zadrži sve radnike koje sada ima, znatno poveća produktivnost i prihode na jednoj strani, a smanji cenu električne energije za stanovništvo i industriju na drugoj strani. Treba imati u vidu da EPS kontroliše oko 60 odsto emisije ugljen-dioksida u Srbiji. Promena u EPS-u efektivno menja poziciju cele privrede Srbije, a menja i političku poziciju Srbije u odnosu na evropske integracije, kreditni rejting i spoljnotrgovinske odnose“, obrazložio je Aleksandar Kovačević.

Na pitanje da li će prilagođavanja procesa proizvodnje domaćih kompanija novim zakonima tržišta EU dovesti do rasta cene njihovih proizvoda, Kovačević je istakao da bi takva transformacija mogla radikalno da promeni sadašnju dinamiku privrede u Srbiji.

On je upozorio i da postoji opasnost da, ukoliko proizvođači budu ignorisali dolazeće promene koje donose regulative EU njihovi proizvodi budu eliminisani sa EU tržišta.

„Potrebno je delovati vrlo aktivno u susret promenama. Sa jedne strane, Srbija je ispod proseka snabdevena klasičnim gorivima (ugljem, naftom i gasom) i tu je uvozno zavisna i plaća visoku cenu pošto nema valjane transportne mehanizme, odnosno nema izlaz na more. U smislu obnovljivih izvora energije naša zemlja je natprosečno snabdevena biomasom, geotermalnom energijom i u proseku je EU što se tiče vetra i sunca. Ako valjano koristi svoje resurse ima natprosečnu produktivnost i onda industrija tu ima dobru priliku, ali to zavisi i od toga hoćemo li umeti da iskoristimo navedene resurse na dobar način“, smatra naš sagovornik.

Osim domaćih kompanija EU regulative će uticati i na i investitore iz Kine, koja je posle Nemačke drugi najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, ukoliko svoje proizvode iz Srbije izvoze u zemlje EU.

„U Kini još uvek dominiraju fosilna goriva. Ima nekih drugih zemalja i partnera koji su zanimljiviji za privredu Srbije. Mi trenutno sa ugljem koji imamo i onim što radimo u energetici imamo strašno malu produktivnost. Prelazak na biomasu i geotermalnu energiju, što se uopšte ne radi, daje priliku za neuporedivo poboljšanje produktivnosti. Komparativna cena energije je potencijalno mnogo niža, ali zasad nema najave da bi takva prilika mogla da se dobro iskoristi“, ocenio je Kovačević.

Čini se da je neminovno da će prilikom prilagođavanja procesa proizvodnje novim pravilima tržišta EU postepeno doći i do rasta cena proizvoda. Dobavljači i proizvođači iz Srbije, iako nisu neposredno obuhvaćeni EU regulativom, posredno će biti prinuđeni da poštuju EU pravila u svom poslovanju, kako bi nastavili saradnju sa svojim partnerima.