Više od 50 miliona evra za rešavanje zagađenja vazduha u poljoprivredi

Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. sa Akcionim planom, koji je Vlada Srbije usvojila početkom decembra prošle godine, prvi je strateški dokument u kojem su definisane mere koje će poboljšati kvalitet vazduha. Za njegovu primenu potrebno je 2,6 milijardi evra, a da bi se smanjile emisije iz sektora energetike, postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, industrije i poljoprivrede, doprinos moraju da daju institucije, privreda, ali i građani.

U Programu se za sektor poljoprivrede navodi da je ona predominantni izvor emisija amonijaka (NH3), mada su ove emisije do izvesne mere uređene Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kojim se uređuju emisije iz objekata za intenzivan uzgoj živine i svinja.

Dodaje se da su jedan od važnih izvora emisija NH3 azotna đubriva koja se nanose na obradivo poljoprivredno zemljište.

Te emisije indirektno su uređene Zakonom o vodama, te je za to većim delom nadležna Republička direkcija za vode, organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Spaljivanje poljoprivrednih ostataka izvor PM2,5 čestica

Emisije čestičnih materija koje imaju prečnik manji od 2,5 milimetara (particulate matter – PM2,5) su 2019. godine porasle za 2,3 odsto u odnosu na 2015. godinu, a smanjene za 5,7 procenata u odnosu na 2005. godinu. Ukupne emisije PM2,5 beleže rast od 2015. godine. U Programu zaštite vazduha navodi se i da najveći izvor ovih čestica u Srbiji predstavljaju ostala stacionarna ložišta, koja doprinose sa 67,4 odsto emisija (biomasa i lignit sa više od 99 procenata), zatim spaljivanje (na otvorenom) ostataka iz poljoprivrede sa 14,2 odsto i industrija sa 7,3 procenta.

„Treba naglasiti da je spaljivanje ostataka iz poljoprivrede jedna od aktivnosti koja znatno doprinosi emisijama PM2,5, naročito emisijama koje se javljaju u periodu od nekoliko meseci. Spaljivanje na otvorenom se i dalje praktikuje uprkos tome što je ova aktivnost zabranjena Zakonom o zaštiti od požara i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu“, naglašeno je u Programu.

Upravljanje stajnjakom glavni izvor emisija amonijaka

Emisije isparljivih organskih jedinjenja (Volatile Organic Compounds – VOC) iz sektora poljoprivrede čine udeo od 17,5 odsto, i pale su za 3,7 procenata od 2015. godine. Najveći izvor ovih emisija potiče iz upravljanja stajnjakom i čini 83,3 odsto udela u ukupnim emisijama VOC, zatim sledi uzgoj žitarica sa 14,1 procentom i spaljivanje ostataka iz poljoprivrede na otvorenom sa 2,6 odsto.

U delu upravljanja stajnjakom, emisija iz mlečnog govedarstva iznosi 42,8 procenata, iz nemlečnog govedarstva 23,9 odsto, iz uzgoja svinja 12,2 procenta i 21,2 odsto iz uzgoja ostale stoke i živine, kao što su ovce, koze, koke nosilje i tovni pilići.

Emisije amonijaka (NH3) su 2019. godine u Srbiji smanjene u odnosu na 2005. godinu, međutim, u odnosu na 2015. godinu zabeležen je porast od 14,5 procenata. Predominantni sektor emisije NH3 je poljoprivreda, čiji je udeo u ukupnim nacionalnim emisijama čak 90,7 odsto. Preostalih 9,3 procenta potiče iz sektora upravljanja otpadom (5,1 odsto), industrije (3,4 procenta) i ostalih sektora (0,7 odsto).

Glavni izvor emisija NH3 je upravljanje stajnjakom, koji čini 85,5 procenata poljoprivrednih emisija, zatim slede 10,6 odsto od neorganskih azotnih đubriva (uključujući nanošenje uree) i spaljivanje poljoprivrednih ostataka na otvorenom (3,8 procenata). Opadajući trend emisija NH3 uglavnom je rezultat smanjenja aktivnosti uzgoja svinja u našoj zemlji.

Rešenje zagađenja vazduha u poljoprivredi kroz najstroži scenario

Od tri scenarija za rešavanje zagađenja vazduha, WAM C koji predstavlja najefikasniji scenario potpune kontrole podrazumeva da bi se potpuno ukinulo spaljivanje ostataka iz poljoprivrede na otvorenom 2030. umesto 2035. godine, kako je bilo projektovano u scenariju WAM B.

U Programu su identifikovane su tri grupe investitora. Prva uključuje predstavnike javnih ili privatnih kompanija i poljoprivredne proizvođače. Ovi investitori treba da ulažu u industrijska postrojenja, postrojenja za sagorevanje, poljoprivredni sektor, distribuciju benzina i benzinske stanice. Druga grupa su potrošači, a treću čini država sa lokalnim samoupravama.

Kada je reč o troškovima, za sektor poljoprivrede je naglašeno da razvoj i primena najbolje prakse zahtevaju investicije u određene efikasnije i resursno iskoristivije tehnike. Na osnovu procene troškova i uticaja na zdravlje i životnu sredinu uz sprovođenje scenarija ublažavanja i na osnovu inputa zainteresovanih strana, data je preporuka za sprovođenje scenarija WAM C, budući da, kako se navodi u Programu, ovaj scenario predstavlja ekonomičan i socijalno pravedan put do ostvarenja vizije o kvalitetu vazduha u Srbiji.

Kao jedan od posebnih ciljeva navedeno je smanjenje emisija NH3 iz sektora poljoprivrede za 20,5 odsto u poređenju sa 2015. godinom. Objašnjeno je da je od posebnog značaja za ostvarivanje ovog posebnog cilja:

• smanjenje emisija NH3 iz upravljanja stajnjakom za devet procenata do 2030. godine u poređenju sa 2015. godinom
• smanjenje emisija NH3 iz aktivnosti rasturanja stajnjaka po obradivom zemljištu za 31 odsto do 2030. u poređenju sa 2015. godinom

Kada je reč o uticajima posebnih PM na životnu sredinu, daleko najveći doprinos daju podsticaji za bržu zamenu kućnih grejnih tela novim eko-dizajniranim uređajima i toplotnim pumpama. Ovu meru prati ograničenje spaljivanja ostataka iz poljoprivrede na poljoprivrednom zemljištu, čime se doprinosi ispunjenju opšteg cilja u procentu od 30,8 odsto za PM2,5.

Troškovi, finansiranje i vremenski okviri

Mere predložene Programom iziskuju dodatna ulaganja u različitim sektorima. Ti dodatni investicioni troškovi procenjeni su na 2.595 miliona evra do 2030. godine.

Pomenute dodatne investicione troškove zajedno će snositi potrošači/domaćinstva (na primer, prilikom kupovine efikasnijih i manje zagađujućih automobila i grejnih tela, ili promenom energenta za ogrev), investitori, na primer javna ili privatna preduzeća i poljoprivrednici (nove tehnologije, nove tehnike skladištenja stajnjaka) i država.

Predviđeno je da potrošači snose 75,2 odsto investicionih troškova, a investitori preostalih 24,8 procenata. Od ukupnog iznosa investicionih troškova 1,8 procenata, odnosno 52,7 miliona evra, namenjeno je za sprovođenje mera iz posebnog cilja koji u celosti pokrivaju investitori – poljoprivrednici.

„Najveći deo troškova (46,2 miliona evra) odlazi na ograničenje spaljivanja ostataka iz poljoprivrede na otvorenom, što se može postići unapređenjem poljoprivredne mehanizacije, primenom dobrih praksi i strožom kontrolom i nadzorom, dok je preostalo namenjeno uvođenju najboljih praksi u rasturanju svinjskog i stočnog stajnjaka“, obrazloženo je u Programu.