Poljoprivredna proizvodnja jedan od glavnih aerozagađivača

Više od 50 miliona evra za rešavanje zagađenja vazduha u poljoprivredi

AgrobiznisEkologijaInvesticijeSrbija

23.2.2023 14:04 Autor: Julijana Vincan 12

Više od 50 miliona evra za rešavanje zagađenja vazduha u poljoprivredi Više od 50 miliona evra za rešavanje zagađenja vazduha u poljoprivredi
Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. sa Akcionim planom, koji je Vlada Srbije usvojila početkom decembra prošle godine, prvi je strateški dokument u... Više od 50 miliona evra za rešavanje zagađenja vazduha u poljoprivredi

Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. sa Akcionim planom, koji je Vlada Srbije usvojila početkom decembra prošle godine, prvi je strateški dokument u kojem su definisane mere koje će poboljšati kvalitet vazduha. Za njegovu primenu potrebno je 2,6 milijardi evra, a da bi se smanjile emisije iz sektora energetike, postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, industrije i poljoprivrede, doprinos moraju da daju institucije, privreda, ali i građani.

U Programu se za sektor poljoprivrede navodi da je ona predominantni izvor emisija amonijaka (NH3), mada su ove emisije do izvesne mere uređene Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kojim se uređuju emisije iz objekata za intenzivan uzgoj živine i svinja.

Dodaje se da su jedan od važnih izvora emisija NH3 azotna đubriva koja se nanose na obradivo poljoprivredno zemljište.

Te emisije indirektno su uređene Zakonom o vodama, te je za to većim delom nadležna Republička direkcija za vode, organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Spaljivanje poljoprivrednih ostataka izvor PM2,5 čestica

Emisije čestičnih materija koje imaju prečnik manji od 2,5 milimetara (particulate matter – PM2,5) su 2019. godine porasle za 2,3 odsto u odnosu na 2015. godinu, a smanjene za 5,7 procenata u odnosu na 2005. godinu. Ukupne emisije PM2,5 beleže rast od 2015. godine. U Programu zaštite vazduha navodi se i da najveći izvor ovih čestica u Srbiji predstavljaju ostala stacionarna ložišta, koja doprinose sa 67,4 odsto emisija (biomasa i lignit sa više od 99 procenata), zatim spaljivanje (na otvorenom) ostataka iz poljoprivrede sa 14,2 odsto i industrija sa 7,3 procenta.

„Treba naglasiti da je spaljivanje ostataka iz poljoprivrede jedna od aktivnosti koja znatno doprinosi emisijama PM2,5, naročito emisijama koje se javljaju u periodu od nekoliko meseci. Spaljivanje na otvorenom se i dalje praktikuje uprkos tome što je ova aktivnost zabranjena Zakonom o zaštiti od požara i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu“, naglašeno je u Programu.

Svinje i kokoške
Foto: Pixabay.com

Upravljanje stajnjakom glavni izvor emisija amonijaka

Emisije isparljivih organskih jedinjenja (Volatile Organic Compounds – VOC) iz sektora poljoprivrede čine udeo od 17,5 odsto, i pale su za 3,7 procenata od 2015. godine. Najveći izvor ovih emisija potiče iz upravljanja stajnjakom i čini 83,3 odsto udela u ukupnim emisijama VOC, zatim sledi uzgoj žitarica sa 14,1 procentom i spaljivanje ostataka iz poljoprivrede na otvorenom sa 2,6 odsto.

U delu upravljanja stajnjakom, emisija iz mlečnog govedarstva iznosi 42,8 procenata, iz nemlečnog govedarstva 23,9 odsto, iz uzgoja svinja 12,2 procenta i 21,2 odsto iz uzgoja ostale stoke i živine, kao što su ovce, koze, koke nosilje i tovni pilići.

Emisije amonijaka (NH3) su 2019. godine u Srbiji smanjene u odnosu na 2005. godinu, međutim, u odnosu na 2015. godinu zabeležen je porast od 14,5 procenata. Predominantni sektor emisije NH3 je poljoprivreda, čiji je udeo u ukupnim nacionalnim emisijama čak 90,7 odsto. Preostalih 9,3 procenta potiče iz sektora upravljanja otpadom (5,1 odsto), industrije (3,4 procenta) i ostalih sektora (0,7 odsto).

Glavni izvor emisija NH3 je upravljanje stajnjakom, koji čini 85,5 procenata poljoprivrednih emisija, zatim slede 10,6 odsto od neorganskih azotnih đubriva (uključujući nanošenje uree) i spaljivanje poljoprivrednih ostataka na otvorenom (3,8 procenata). Opadajući trend emisija NH3 uglavnom je rezultat smanjenja aktivnosti uzgoja svinja u našoj zemlji.

Nove tehnologije i stočarstvo
Foto: Freepik.com

Rešenje zagađenja vazduha u poljoprivredi kroz najstroži scenario

Od tri scenarija za rešavanje zagađenja vazduha, WAM C koji predstavlja najefikasniji scenario potpune kontrole podrazumeva da bi se potpuno ukinulo spaljivanje ostataka iz poljoprivrede na otvorenom 2030. umesto 2035. godine, kako je bilo projektovano u scenariju WAM B.

U Programu su identifikovane su tri grupe investitora. Prva uključuje predstavnike javnih ili privatnih kompanija i poljoprivredne proizvođače. Ovi investitori treba da ulažu u industrijska postrojenja, postrojenja za sagorevanje, poljoprivredni sektor, distribuciju benzina i benzinske stanice. Druga grupa su potrošači, a treću čini država sa lokalnim samoupravama.

Kada je reč o troškovima, za sektor poljoprivrede je naglašeno da razvoj i primena najbolje prakse zahtevaju investicije u određene efikasnije i resursno iskoristivije tehnike. Na osnovu procene troškova i uticaja na zdravlje i životnu sredinu uz sprovođenje scenarija ublažavanja i na osnovu inputa zainteresovanih strana, data je preporuka za sprovođenje scenarija WAM C, budući da, kako se navodi u Programu, ovaj scenario predstavlja ekonomičan i socijalno pravedan put do ostvarenja vizije o kvalitetu vazduha u Srbiji.

MeraZainteresovane strane
Sprovođenje najbolje prakse u skladištenju tečnog stajnjakaOperateri farmi svinja i goveda koji su u obavezi pribavljanja integrisane dozvole
Zamena đubriva na bazi uree đubrivima na bazi amonijum-nitrataVlasnici farmi i poljoprivrednog zemljišta
Uvođenje najbolje prakse prilikom rasturanja i nanošenja čvrstog stajnjaka na zemljište bržom inkorporacijom stajnjaka u zemljišteOperateri farmi svinja i živine
Uvođenje najbolje prakse u aktivnosti rasturanja tečnog stajnjaka sa farmi svinja i govedaVlasnici poljoprivrednog zemljišta
Ograničavanje spaljivanja ostataka iz poljoprivrede (0% 2030. godine)Vlasnici farmi i poljoprivrednog zemljišta
Posebni cilj: Smanjenje emisija NH3 iz sektora poljoprivrede za 20,5% u poređenju sa 2015. godinom / Izvor: Program zaštite vazduha do 2030.

Kao jedan od posebnih ciljeva navedeno je smanjenje emisija NH3 iz sektora poljoprivrede za 20,5 odsto u poređenju sa 2015. godinom. Objašnjeno je da je od posebnog značaja za ostvarivanje ovog posebnog cilja:

  • smanjenje emisija NH3 iz upravljanja stajnjakom za devet procenata do 2030. godine u poređenju sa 2015. godinom
  • smanjenje emisija NH3 iz aktivnosti rasturanja stajnjaka po obradivom zemljištu za 31 odsto do 2030. u poređenju sa 2015. godinom

Kada je reč o uticajima posebnih PM na životnu sredinu, daleko najveći doprinos daju podsticaji za bržu zamenu kućnih grejnih tela novim eko-dizajniranim uređajima i toplotnim pumpama. Ovu meru prati ograničenje spaljivanja ostataka iz poljoprivrede na poljoprivrednom zemljištu, čime se doprinosi ispunjenju opšteg cilja u procentu od 30,8 odsto za PM2,5.

Troškovi, finansiranje i vremenski okviri

Mere predložene Programom iziskuju dodatna ulaganja u različitim sektorima. Ti dodatni investicioni troškovi procenjeni su na 2.595 miliona evra do 2030. godine.

Pomenute dodatne investicione troškove zajedno će snositi potrošači/domaćinstva (na primer, prilikom kupovine efikasnijih i manje zagađujućih automobila i grejnih tela, ili promenom energenta za ogrev), investitori, na primer javna ili privatna preduzeća i poljoprivrednici (nove tehnologije, nove tehnike skladištenja stajnjaka) i država.

Predviđeno je da potrošači snose 75,2 odsto investicionih troškova, a investitori preostalih 24,8 procenata. Od ukupnog iznosa investicionih troškova 1,8 procenata, odnosno 52,7 miliona evra, namenjeno je za sprovođenje mera iz posebnog cilja koji u celosti pokrivaju investitori – poljoprivrednici.

„Najveći deo troškova (46,2 miliona evra) odlazi na ograničenje spaljivanja ostataka iz poljoprivrede na otvorenom, što se može postići unapređenjem poljoprivredne mehanizacije, primenom dobrih praksi i strožom kontrolom i nadzorom, dok je preostalo namenjeno uvođenju najboljih praksi u rasturanju svinjskog i stočnog stajnjaka“, obrazloženo je u Programu.

  • MAJA

    23.2.2023 #1 Author

    Trebalo bi ato vise izdvojiti

    Odgovori

  • Anna

    23.2.2023 #2 Author

    I ostaće samo na priči.

    Odgovori

  • GOCA BG

    23.2.2023 #3 Author

    Trebalo je odavno uloziti ovaj novac..

    Odgovori

  • BRANA19

    24.2.2023 #4 Author

    Nadamo se da ce biti stvarno tako , treba se resiti to.

    Odgovori

  • TATJANA

    24.2.2023 #5 Author

    Na tome se trebalo raditi odavno, ali nikad nije kasno

    Odgovori

  • VERA

    24.2.2023 #6 Author

    Da se ovde uložilo u Poljoprivredu ne bi imali za Beograd na vodi i stadione.

    Odgovori

  • goca87

    24.2.2023 #7 Author

    I trebala ulagati

    Odgovori

  • Lolek

    24.2.2023 #8 Author

    A za nas ostale vise srece drugi put

    Odgovori

  • Dunja5

    24.2.2023 #9 Author

    Vise treba uloziti…

    Odgovori

  • Maria

    26.2.2023 #10 Author

    Moglo bi malo da se uloži i u poljoprivredi, bar toliko.

    Odgovori

  • LENA

    7.4.2024 #11 Author

    Sveobuhvatni pristup, uključujući investicije, primenu najboljih praksi i strože kontrole, ključan je za postizanje postavljenih ciljeva i zaštite životne sredine.

    Odgovori

  • Milicajac

    19.5.2024 #12 Author

    Ovo je problem koji se treba hitno rešiti.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...