Usvajanjem Programa zaštite vazduha država priznala visok nivo zagađenja

Građani Srbije bili su tokom 2022. godine veoma angažovani oko ekoloških pitanja, baš kao i godinu dana ranije. Mnogo je aktivnosti i projekata privuklo pažnju javnosti, pošto se iza nekih od planiranih investicija naziralo i moguće ugrožavanje životne sredine, ili makar nedovoljno precizna regulativa.

Ipak, ono što je najviše obeležilo prethodnu godinu u oblasti ekologije i na šta su se svi naši sagovornici osvrnuli, jeste Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, koji je usvojen u decembru.

„Najvažniji događaj godine je premijerni konsenzus stručne javnosti, nevladinog sektora i Vlade Srbije o kvalitetu vazduha. Naime, usvajanjem Programa zaštite vazduha do 2030. godine vlada je faktički priznala sve ono što su stručnjaci i nevladin sektor saopštavali javnosti godinama – vazduh u Srbiji je prekomerno zagađen“, kaže za Biznis.rs Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

On je ocenio da činjenica da se u analitičkom delu Programa eksplicitno navodi da je u Srbiji broj preuranjenih smrti zbog lošeg kvaliteta vazduha čak 11.200, te da se stanje vazduha zapravo pogoršava u periodu od poslednjih desetak godina, definitivno prekida svaku dalju diskusiju na ovu temu i otvara mogućnost za primenu sveobuhvatnog rešenja koje je u Programu detaljno dato kroz Akcioni plan.

“Istovremeno, ovaj ishod otvara pitanje odgovornosti svih onih javnih funkcionera koji su u proteklom periodu negirali ovaj problem, te se često čak i uvredljivo i ponižavajuće obraćali građanima i aktivistima koji su javno iznosili tvrdnje o zagađenju vazduha“, ocenjuje Lekić.

Sve veće interesovanje građana za ekološke teme

Prema rečima nekadašnjeg načelnika odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenka Jovanovića, najznačajniji događaj je to što smo u 2022. godini dobili Skupštinu u kojoj se govori o problemima ekologije.

On je posebno istakao i značaj usvajanja Programa zaštite vazduha do 2030. godine i naglasio da rešenja za sve što se tiče zagađenja u Srbiji postoje, a da je samo pitanje koliko treba novca i znanja za realizaciju. Kako je naveo, protesti su takođe veoma važni u ovom procesu.

„Na protestima je bilo dosta ljudi koji potpuno objektivno smatraju da im je ugroženo demokratsko pravo na život, odnosno vodu, vazduh i zemljište. Oni su očajni što institucije mnogo toga prećute i negiraju. Verujem da će Program zaštite vazduha početi da se primenjuje od 1. januara, što je odlično, uprkos kašnjenju od godinu dana u odnosu na nacrt, a sa realnim zakašnjenjem od sedam godina“, smatra Jovanović.

On je dodao i da je sve veća informisanost građana, da ima ko da ih obaveštava, kao i da se o zagađenju govori i na Radio-televiziji Srbije.

Direktorka redakcije Magazina EKOlist Jadranka Marčok takođe smatra da je jedna od najznačajnijih domaćih tema zagađenje vazduha, koja objedinjuje klimatske promene i energetsku efikasnost, ali i niz privrednih delatnosti, odnosno loših praksi u njima.

„Tema je kompleksna, ali je rešenje veoma jednostavno, a to je dalje podizanje svesti građana. Uvreženo je mišljenje da je zaštita životne sredine ‘luksuz’ i da građani počnu da razmišljaju o vazduhu i vodi tek kada zadovolje svoje svakodnevne životne potrebe. To nije tačno! Čist vazduh i voda, zdrava životna sredina su naše osnovne životne potrebe. Naši građani su sve više svesni toga i spremni su da urade svoj deo posla kroz odvajanje otpada, štednju, zamenu stolarije i kućnog ložišta, aktivizam, kroz svakodnevna mala poboljšanja sveta u kojem živimo”, naglasila je Marčok.

Uticaj rata u Ukrajini

Rat u Ukrajini, koji je bio okidač za globalnu energetsku nestabilnost i ekonomsku krizu, ključni je događaj u 2022. godini i za oblast ekologije, po oceni direktorke EKOlista.

„U našem izdanju koje se pretežno bavi globalnim temama imali smo više tekstova o energetici i analiza svetskog tržišta, budući da su mnoge zemlje morale da traže alternative. Dok su ih neke države tražile u obnovljivim vidovima energije, mnoge su se, nažalost, vratile fosilnim gorivima, što će se negativno odraziti na planove smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte“, ističe Marčok.

Projekat Jadar na stend-baju

Prema oceni direktorke Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataše Đereg, veliki pozitivan događaj u 2022. godini bio je izbacivanje projekta Kolubara B iz nacionalnog budžeta za 2022. godinu, ali i odustajanje Vlade Srbije od projekta Jadar.

„Biro Bernske Konvencije o zaštiti flore, faune i divljih staništa odlučio je da žalbu domaćih i evropskih nevladinih organizacija protiv Vlade Srbije u vezi sa projektom ‘Jadar’ stavi u pripravnost. Pažljivo će posmatrati dalji razvoj situacije i otvoriti prekršajnu proceduru ukoliko se projekat obnovi“, naglasila je Đereg u razgovoru za Biznis.rs.

Pozitivan događaj je, po njenom mišljenju, i zaustavljanje primenjenih geoloških istraživanja litijuma u Valjevu. Negativnim događajem smatra otvaranje ilegalnog kamenoloma na planini Baba kod Paraćina, kao i uništavanje Šodroša.

„Loša stvar je i početak radova na premeštanju Kriveljske reke u borskom regionu bez projekta, procene uticaja, prostornog plana. Isto u borskom basenu – izgradnja Kriveljske flotacije bez dozvole, i tek naknadno pokretanje procene uticaja. Dobra vest je da su deljene subvencije za solarne panele za domaćinstva u deset gradova u Srbiji, kao i to što su profesori Univerziteta u Beogradu osnovali Odbor za zaštitu životne sredine“, navela je Đereg.