Retrospektiva 2022: Ekologija

Usvajanjem Programa zaštite vazduha država priznala visok nivo zagađenja

EkologijaInfrastrukturaInvesticijeIzdvajamoZdravlje

6.1.2023 08:01 Autor: Julijana Vincan 9

Usvajanjem Programa zaštite vazduha država priznala visok nivo zagađenja Usvajanjem Programa zaštite vazduha država priznala visok nivo zagađenja
Građani Srbije bili su tokom 2022. godine veoma angažovani oko ekoloških pitanja, baš kao i godinu dana ranije. Mnogo je aktivnosti i projekata privuklo... Usvajanjem Programa zaštite vazduha država priznala visok nivo zagađenja

Građani Srbije bili su tokom 2022. godine veoma angažovani oko ekoloških pitanja, baš kao i godinu dana ranije. Mnogo je aktivnosti i projekata privuklo pažnju javnosti, pošto se iza nekih od planiranih investicija naziralo i moguće ugrožavanje životne sredine, ili makar nedovoljno precizna regulativa.

Ipak, ono što je najviše obeležilo prethodnu godinu u oblasti ekologije i na šta su se svi naši sagovornici osvrnuli, jeste Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, koji je usvojen u decembru.

Najvažniji događaj godine je premijerni konsenzus stručne javnosti, nevladinog sektora i Vlade Srbije o kvalitetu vazduha. Naime, usvajanjem Programa zaštite vazduha do 2030. godine vlada je faktički priznala sve ono što su stručnjaci i nevladin sektor saopštavali javnosti godinama – vazduh u Srbiji je prekomerno zagađen“, kaže za Biznis.rs Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

On je ocenio da činjenica da se u analitičkom delu Programa eksplicitno navodi da je u Srbiji broj preuranjenih smrti zbog lošeg kvaliteta vazduha čak 11.200, te da se stanje vazduha zapravo pogoršava u periodu od poslednjih desetak godina, definitivno prekida svaku dalju diskusiju na ovu temu i otvara mogućnost za primenu sveobuhvatnog rešenja koje je u Programu detaljno dato kroz Akcioni plan.

“Istovremeno, ovaj ishod otvara pitanje odgovornosti svih onih javnih funkcionera koji su u proteklom periodu negirali ovaj problem, te se često čak i uvredljivo i ponižavajuće obraćali građanima i aktivistima koji su javno iznosili tvrdnje o zagađenju vazduha“, ocenjuje Lekić.

Sve veće interesovanje građana za ekološke teme

Prema rečima nekadašnjeg načelnika odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenka Jovanovića, najznačajniji događaj je to što smo u 2022. godini dobili Skupštinu u kojoj se govori o problemima ekologije.

On je posebno istakao i značaj usvajanja Programa zaštite vazduha do 2030. godine i naglasio da rešenja za sve što se tiče zagađenja u Srbiji postoje, a da je samo pitanje koliko treba novca i znanja za realizaciju. Kako je naveo, protesti su takođe veoma važni u ovom procesu.

Foto: Freepik.com

„Na protestima je bilo dosta ljudi koji potpuno objektivno smatraju da im je ugroženo demokratsko pravo na život, odnosno vodu, vazduh i zemljište. Oni su očajni što institucije mnogo toga prećute i negiraju. Verujem da će Program zaštite vazduha početi da se primenjuje od 1. januara, što je odlično, uprkos kašnjenju od godinu dana u odnosu na nacrt, a sa realnim zakašnjenjem od sedam godina“, smatra Jovanović.

On je dodao i da je sve veća informisanost građana, da ima ko da ih obaveštava, kao i da se o zagađenju govori i na Radio-televiziji Srbije.

Direktorka redakcije Magazina EKOlist Jadranka Marčok takođe smatra da je jedna od najznačajnijih domaćih tema zagađenje vazduha, koja objedinjuje klimatske promene i energetsku efikasnost, ali i niz privrednih delatnosti, odnosno loših praksi u njima.

„Tema je kompleksna, ali je rešenje veoma jednostavno, a to je dalje podizanje svesti građana. Uvreženo je mišljenje da je zaštita životne sredine ‘luksuz’ i da građani počnu da razmišljaju o vazduhu i vodi tek kada zadovolje svoje svakodnevne životne potrebe. To nije tačno! Čist vazduh i voda, zdrava životna sredina su naše osnovne životne potrebe. Naši građani su sve više svesni toga i spremni su da urade svoj deo posla kroz odvajanje otpada, štednju, zamenu stolarije i kućnog ložišta, aktivizam, kroz svakodnevna mala poboljšanja sveta u kojem živimo”, naglasila je Marčok.

Uticaj rata u Ukrajini

Rat u Ukrajini, koji je bio okidač za globalnu energetsku nestabilnost i ekonomsku krizu, ključni je događaj u 2022. godini i za oblast ekologije, po oceni direktorke EKOlista.

„U našem izdanju koje se pretežno bavi globalnim temama imali smo više tekstova o energetici i analiza svetskog tržišta, budući da su mnoge zemlje morale da traže alternative. Dok su ih neke države tražile u obnovljivim vidovima energije, mnoge su se, nažalost, vratile fosilnim gorivima, što će se negativno odraziti na planove smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte“, ističe Marčok.

Najznačajniji događaji u 2022. godini iz perspektive Ministarstva zaštite životne sredine

  • Za kupovinu novih eko vozila obezbeđeno više sredstava nego prethodne godine, odnosno više od 150 miliona dinara. Iako se kupovina ovih vozila subvencioniše treću godinu zaredom, u 2022. godini je bilo najveće interesovanje
  • Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je 21. januara 2022. godine konkurse za zamenu kotlova u javnim ustanovama i toplanama, ložišta u domaćinstvima, za pošumljavanje i zaštitu zemljišta. Obezbeđena su veća sredstva nego u 2021. godini, te je gradovima i opštinama, kroz četiri konkursa, na raspolaganju bilo ukupno 550 miliona dinara
  • Srbija posle 40 godina dobila dva nova nacionalna parka. Područje Stare planine i planina Kučaj-Beljanica su od 5. januara pod najvišim stepenom zaštite države
  • Ekološki informacioni sistem počeo sa radom 31. januara 2022. godine
  • Usvojen Akcioni plan Programa upravljanja otpadom za period od 2022. do 2024. godine
  • Srbija dobila dva nova zaštićena područja: proglašena zaštita predela izuzetnih oblika „Stolovi“ i „Željin“
  • Usvojen Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji sa akcionim planom
  • Usvojen Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom

Projekat Jadar na stend-baju

Prema oceni direktorke Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataše Đereg, veliki pozitivan događaj u 2022. godini bio je izbacivanje projekta Kolubara B iz nacionalnog budžeta za 2022. godinu, ali i odustajanje Vlade Srbije od projekta Jadar.

„Biro Bernske Konvencije o zaštiti flore, faune i divljih staništa odlučio je da žalbu domaćih i evropskih nevladinih organizacija protiv Vlade Srbije u vezi sa projektom ‘Jadar’ stavi u pripravnost. Pažljivo će posmatrati dalji razvoj situacije i otvoriti prekršajnu proceduru ukoliko se projekat obnovi“, naglasila je Đereg u razgovoru za Biznis.rs.

Pozitivan događaj je, po njenom mišljenju, i zaustavljanje primenjenih geoloških istraživanja litijuma u Valjevu. Negativnim događajem smatra otvaranje ilegalnog kamenoloma na planini Baba kod Paraćina, kao i uništavanje Šodroša.

„Loša stvar je i početak radova na premeštanju Kriveljske reke u borskom regionu bez projekta, procene uticaja, prostornog plana. Isto u borskom basenu – izgradnja Kriveljske flotacije bez dozvole, i tek naknadno pokretanje procene uticaja. Dobra vest je da su deljene subvencije za solarne panele za domaćinstva u deset gradova u Srbiji, kao i to što su profesori Univerziteta u Beogradu osnovali Odbor za zaštitu životne sredine“, navela je Đereg.

  • STRAHINJA

    6.1.2023 #1 Author

    Mislim da je ovo ozbilja posao posebno sto smo poslednjih godina jedna od najzagadjenih zemalja ne samo Evrope

    Odgovori

  • VOJKAN

    6.1.2023 #2 Author

    Sad ce rešenje biti da se opet podignu granice koje su zacrtane

    Odgovori

  • GOCA BG

    6.1.2023 #3 Author

    Alarmantna je situacija kod nas,tek se sad pise o zagadjenju a davnih godina je trebalo da se preduzmu mere da ne dodje do ovoga…

    Odgovori

  • LEKI

    7.1.2023 #4 Author

    Dobri su setili da priznaju , situacija je alarmantna

    Odgovori

  • N.N.

    8.1.2023 #5 Author

    Slazem se

    Odgovori

  • Dea

    8.1.2023 #6 Author

    Da li se neko seca svezeg zimskog vazduha? Ono izadjete ujutru a reze pluca onako,procisti sve? Ovo sada Je ka ta sto fa

    Odgovori

  • TATJANA

    9.1.2023 #7 Author

    Konačno neki iskorak po pitanju ekologije

    Odgovori

  • Anna

    10.1.2023 #8 Author

    Ne verujem dok ne vidim da sprovode u delo sve što su stavili na papir, jer na žalost papir trpi sve.

    Odgovori

  • Milicajac

    19.5.2024 #9 Author

    Bar je priznala….

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...