Srbija dobro prošla posle posete Šolca, ali narušena reputacija može smanjiti priliv stranih investicija

„Imidž Srbije u Evropi se pogoršava zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Srbija ponovo dobija reputaciju problematičnog deteta. Proteklih godina je zemlja znatno poboljšala svoj ugled, postala je svojevrsni ekonomski lider Zapadnog Balkana, što je privuklo dosta stranih kompanija. Ovo sadašnje narušavanje reputacije može imati suprotan efekat, može smanjiti priliv stranih investicija„, ocenjuje stav Srbije o aktuelnoj geopolitičkoj situaciji ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović u razgovoru za Biznis.rs.

„Možda se ovo već i vidi u podacima – strane investicije u prvom kvartalu 2022. godine iznose oko četiri odsto BDP-a, što je znatno manje od onoga što smo gledali poslednjih nekoliko godina, kada su strane investicije stalno bile oko sedam odsto BDP-a. Ne može se još uvek reći da je manji priliv zbog neuvođenja sankcija Rusiji, ali rizik svakako postoji“, smatra Jovanović.

On ističe da je situacija nakon posete nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz), ali i prethodnog dogovora o kupovini ruskog gasa, jasnija.

„Srbija nastavlja da sedi na dve stolice. EU se to ne sviđa, ali ipak prihvata, što zbog svojih internih problema, što zbog toga da ne bi dozvolila da se Srbija još više približi Rusiji. Čini se da je Srbija dobro prošla, ali rekao bih da će se posledice tek videti. Mislim da je zemlja izgubila deo svog diplomatskog kapitala, i to je već jasno. Šolc je prvi put jasno rekao u Beogradu da se od Srbije traži da prizna Kosovo da bi ušla u EU, i mislim da to nije slučajno. Poruka je da Srbija može da nastavi da ima dobre odnose sa Rusijom, ali da će zbog toga gubiti podršku od strane EU“, ocenjuje Jovanović.

Ipak, prema njegovom mišljenju, ne postoji opasnost od zamrzavanja fondova Evropske unije.

„Priča se o deklaraciji Evropskog parlamenta gde bi se tražilo da Srbija ne otvara nova poglavlja dok ne uvede sankcije Rusiji. Ali ni to nije sigurno, a i svakako je drugačije od zamrzavanja EU fondova“, prenosi Branimir Jovanović.

On podseća da je poslednjih godina Srbija dobijala nešto više od 200 miliona evra godišnje putem EU fondova. Novi „Ekonomski i investicioni plan“ za Zapadni Balkan je nešto veći, mada ne znatno, tako da se radi verovatno o oko 300 miliona evra godišnje, ili 0,6-0,7 odsto BDP-a.

Jovanović je takođe mišljenja da se ne dovodi u pitanje finansiranje infrastrukturnih projekata kao što je izgradnja pruge Beograd-Niš koju delom finansira EU.

Tvrdi da se ideja formiranja Evropske političke zajednice ne odnosi na Srbiju i ostale zemlje Balkana.

„Tu ideju je nedavno plasirao francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), i jasno je rekao da se ona odnosi na evropske zemlje koje još uvek nisu aplicirale za članstvo u EU, pre svega na Ukrajinu, možda na Moldaviju, Gruziju i slične. Osnovna ideja je da te zemlje dobiju nešto i pre nego što postanu članice EU, jer je proces pristupanja dosta dugačak. Ima previše otvorenih pitanja i ideja će se tek razraditi, ali mislim da je jasno da se ona ne odnosi na Srbiju i ostale balkanske zemlje“, ocenjuje Jovanović.

On misli da je za Srbiju i Balkan veći rizik da se desi „turski scenario“, odnosno da ostanu zaglavljeni u beskonačnom procesu pristupanja EU.

„Turska je aplicirala za članstvo u EU pre neverovatnih 35 godina, pregovore započela pre 17 godina, i još uvek nije ni blizu članstva (poslednjih godina se svakako i udaljava). Nezadovoljstvo od tretmana EU je i jedan od razloga rasta popularnosti Erdogana, koji svojim stavovima još više udaljuje zemlju od EU. Ukoliko Evropska unija ne ubrza integraciju Zapadnog Balkana može se desiti nešto slično“, zaključuje ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.