Prekid priliva novca iz EU doveo bi do prekida decenijske stabilnosti i apresijacije dinara

Tokom predstojeće posete nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) Srbiji centralna tema razgovora sa zvaničnim Beogradom biće pitanje usklađivanja spoljne politike, odnosno uvođenja sankcija Rusiji, ocenila je za Biznis.rs redovna profesorka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

„Namera je jasna: da podseti, uveri, a verovatno i da zapreti Srbiji da ukoliko namerava da ostane ozbiljan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, onda srpska spoljna politika mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU. To, naravno, podrazumeva da Srbija treba da uvede sankcije i jasno osudi rusku agresiju, što bi očigledno bio ogroman Vučićev udarac na veliki deo biračkog tela u Srbiji“, rekla je Popović.

Na naše pitanje da li bi Srbija trpela veću ekonomsku štetu od uvođenja ili neuvođenja sankcija, naša sagovornica ističe da ne treba zaboraviti da postoje sankcije za neuvođenje sankcija Rusiji.

„Najpre, u svakom trenutku može se pokrenuti pitanje ukidanja Šengenske vize. Uz to, uvek postoji opasnost da dođe do smanjenja ili prekida dolaska stranih direktnih investicija iz evropskih zemalja, što bi takođe imalo veoma loše posledice“, navela je naša sagovornica.

Prema njenim rečima, prekid priliva novca iz EU momentalno bi doveo do prekida skoro decenijske stabilnosti i slabe apresijacije dinara, a bez tog novca Srbija bi ušla u krug višestrukih devalvacija, inflacije i novog zaduživanja. Popović je podsetila da je Nemačka uz Italiju najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner Srbije, ocenjujući da najveća šteta i potencijalna opasnost leži u slabljenju i eventualnom prekidu ekonomskih veza sa najrazvijenijim zemljama.

„Ako se budemo oslanjali na zemlje i kompanije gde se radna snaga tretira veoma loše i veoma surovo, gde ćemo završiti?“, dodala je Popović.

Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib (Thomas Schieb) rekao je nedavo za „Politiku“ da se Srbija kao pristupni kandidat obavezala da se priključi spoljnoj politici EU, uključujući i odlukama o uvođenju sankcija.

„Srbija se već priključila sankcijama protiv Belorusije i podržala je odluke Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u pogledu napadačkog rata protiv Ukrajine, kojim se krši međunarodno pravo. To su bili značajni koraci. Sada je bitno da se preuzimaju i drugi stavovi EU“, naveo je nemački ambasador.

Nemačke kompanije za 10 godina uložile više od tri milijarde evra

Kada je reč o nemačkim ulaganjima u Srbiji, Šib je naglasio ulogu nemačkog privatnog sektora. Prema njegovim rečima, u Srbiji posluje oko 400 kompanija koje zapošljavaju 75.000 radnika. On je rekao da se očekuje da će bilateralna trgovinska razmena dostići vrednost od 7,5 milijardi evra u 2022. godini, što je 26 odsto više nego u prošloj godini, preneo je dnevni list Danas.

Od 2011. do 2021. godine nemačke kompanije uložile su oko 3,12 milijardi evra u Srbiji, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije.

Prema oceni Danice Popović, upravo održani samit „Otvoreni Balkan“ verovatno neće preterano zanimati kancelara Nemačke, niti treba očekivati da će on biti njime impresioniran.

„Od Srbije se traže konkretni potezi, pre svega da osudi Rusiju i uvede sankcije, a sama činjenica da je Vučić potpisao neke sporazume koji nikoga ne obavezuju ne može da impresionira ni domaću javnost, a kamoli Šolca“, zaključila je naša sagovornica.