Energija iz Rusije i izvoz u Kinu poljuljali nemačku ekonomiju

Najsnažnija evropska ekonomija – nemačka, ozbiljno je poljuljana, upozoravaju pojedini analitičari. Alin Šuiling (Aline Schuiling), viša ekonomistkinja u banci ABN Amro, ocenjuje da je Nemačka u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji.

“Zabrinutost oko njenih izgleda je opravdana. Nemačka proizvodnja će biti smanjena u drugom tromesečju“, navela je ona za Bloomberg, a prenosi hrvatski Poslovni dnevnik. Mišljenje sa Šuiling dele ekonomisti korporacije Bank of America Meril Linč (Merrill Lynch) i Banco Santader, koji očekuju rast od tek 0,4 odsto.

Evropska komisija očekuje da će ove godine samo Estonija rasti sporije od Nemačke, uz očekivanja da će inflacija u obe zemlje biti viša od proseka evropodručja 19 zemalja.

Za ovako pesimistične prognoze, kako piše Poslovni.hr, ima više razloga. Pandemija korona virusa dovela je do prekida u lancima snabdevanja, kao i dodatne troškove i zaduživanje zbog izdašnih mera pomoći koje su vlade davale građanima i preduzetnicima.

Rat u Rusiji dodatno je zakomplikovao stvari za najveću evropsku ekonomiju, što je rezultat više ekonomskih politika. Pre svega, Nemačka je godinama gurala izvoz u Kinu, dok je istovremeno s Rusijom gradila, kako neki prigovaraju, presnažne energetske veze. A kako je nemačka ekonomija snažno oslonjena na proizvodnju, prekidi u lancima snabdevanja i rast cena energenata čine je izuzetno krhkom.

Posledično, oko 77 procenata nemačkih proizvođača žali se da im nedostatak materijala i opreme remeti poslovanje. Proizvođači mašina su tako svoja predviđanja rasta proizvodnje smanjili sa četiri na samo jedan odsto.

Ipak, analitičari upućuju kritike da ovakva situacija proizlazi iz ignorisanja geopolitičkih rizika. Nemačka je rizikovala sve kako bi ojačala svoju proizvodnu bazu, kao i da bi ostvarila visoke stope ekonomskog rasta. I bivša kancelarka Angela Merkel, i njen prethodnik Gerhard Šreder (Gerhard Schröder), pojačali su oslanjanje zemlje na jeftinu energiju iz Rusije, istovremeno ohrabrujući kompanije da posluju u Kini.

Njima se, kako se navodi, priključuje milijarder Džordž Soros (George Soros), koji je sa Svetskog ekonomskog foruma poručio da je “to Nemačku učinilo najboljom ekonomijom u Evropi, ali da sada mora da plati visoku cenu”.

Pred naslednikom Angele Merkel, Olafom Šolcom (Olafom Scholz), mnogo je posla i izazova. S istog mesta s kojeg politiku njegove zemlje Soros kritikuje, poručuje da Nemačka mora hitno da diverzifikuje lance snabdevanja i izvozna tržišta.

„Mnoge kompanije moraju da se suoče sa tim. Često su kršili ono što su naučili na početku školovanja – da ne stavljaju sva jaja u jednu korpu”, poručio je Šolc.

Dodatni problem za Nemačku, osim industrije, sada predstavlja i inflacija, odnosno udar na standard građana. Troškovi za hranu, primera radi, ove godine su viši za 250 evra po osobi, otkriva studija kompanije Allianz SE. Viši troškovi pak ostavljaju manje prostora za potrošnju.

Takođe, Nemci će verovatno dobar deo uštede potrošiti van domovine, odnosno na letovanjima u mediteranskim zemljama. Ipak, nije sve tako crno. Ublažavanje pandemijskih mera u Pekingu i Šangaju moglo bi da pomogne u podizanju potražnje za nemačkom robom i otklanjanju nekih uskih grla u lancu snabdevanja.