Srbija i Izrael rade na otklanjaju poteškoća za izvoz naših prehrambenih proizvoda

Kontinuirani rast u robnoj razmeni sa Izraelom je 2024. godine dostigao rekordnih 199,2 miliona dolara, pri čemu trgovinski suficit ukazuje na uvećanje izvoza u odnosu na prethodnu godinu za 75,2 odsto, dostigavši 143,7 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 55,5 miliona dolara (rast od 40,9 odsto).

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih pet meseci tekuće godine izvoz iz Srbije u Izrael porastao je za čak 82,3 odsto, u odnosu na isti period lane. U prethodne četiri godine trgovinska razmena između Srbije i Izraela se utrostručila, a Izrael je postao najveće izvozno odredište naše zemlje na Bliskom istoku, te četvrto u svetu izvan Evrope.

„Ovo je posebno indikativno imajući u vidu činjenicu da je ovaj rast postignut uprkos odsustvu sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA), na čije su potpisivanje apelovali i pozvali predsednici Isak Hercog i Aleksandar Vučić tokom zvanične posete Beogradu septembra prošle godine. Podrazumeva se, podaci se odnose isključivo na klasifikovane tarifne brojeve, pri čemu je nivo usluga neuporedivo viši“, navodi za Biznis.rs Aleksandar Nikolić, direktor Predstavništva Privredne komore Srbije (PKS) u Jerusalimu i počasni konzul Srbije u Izraelu.

Dodaje da sveukupnu povoljnu klimu potkrepljuju investicije iz Izraela u Srbiju, koje su dostigle tri milijarde dolara, dok je i broj noćenja Izraelaca samo u Beogradu prošle godine uvećan za 37 procenata, a prvih pet meseci 2025. za ohrabrujućih 72 odsto, pri čemu između tel-avivskog aerodroma Ben-Gurion i Nikola Tesla sedmično saobraća pet direktnih letova.

Novi zamah u prehrambenoj industriji

Kada je reč o prehrambenoj industriji, saradnja između Srbije i Izraela dobija novi zamah. Ovo je zaključeno početkom avgusta, kada je, po prvi put na ovako visokom nivou, održan sastanak u Knesetu, izraelskom parlamentu, koji su organizovali poslanici Boaz Toporovski, predsedavajući parlamentarne grupe prijateljstva sa Srbijom, i Sason Gueta, stručnjak za poljoprivredu.

Sastanku je prisustvovao i generalni direktor Glavnog rabinata Izraela, Juda Koen, kao i Nir Mendel, a razgovaralo se i o trendovima na izraelskom tržištu, povećanoj potražnji za pojedinim srpskim proizvodima, kao i o kvotama, carinskim politikama i procedurama koje sprovodi Odeljenje za zaštitu bilja pri izraelskom Ministarstvu poljoprivrede i bezbednosti hrane, navedeno je na sajtu PKS.

Tema su bile i mogućnosti šire saradnje i otklanjanja postojećih barijera u izvozu. O čemu je reč, te koji su to izazovi koji onemogućavaju širi izvozni potencijal, pojasnio je Aleksandar Nikolić: „Trenutna konstelacija ukazuje na nepovoljan položaj prehrambene industrije u odnosu na ostale sektore privrede u izvozu za Izrael. Naime, ogromna većina tarifnih brojeva koji pripadaju proizvodima od gume, metala, podvrsta etilena, dakle mašinske i hemijske industrije, uživa anulirane ili do, za sada, 31. maja 2028. suspendovane carinske dažbine. Radi se o jednostranom aktu izraelske strane motivisane nesnosnom skupoćom života u toj zemlji Levanta“.

Posledično, naši izvoznici su konačno izjednačeni sa konkurentima iz članica EU, odnosno drugih zemalja koje poseduju sporazum o slobodnoj trgovini sa Izraelom. Uprkos najavljenih šest faza, tokom pet godina, završno sa 2027. tokom kojih bi došlo do postepenog ukidanja carina i na prehrambene proizvode, one nisu oživele.

„Uglavnom se radi o osam odsto, ređe 12 odsto, dok se izvesne uzgojne kulture carine prema mernoj jedinici težine, uzimajući u obzir i gabarit pakovanja. Ipak, poslednji kvartali svedoče značajnom iskoraku našeg izvoza prirodnih sokova, majoneza, kečapa, senfa, kokica i pirinčanih galeta. Dodatne poteškoće se ogledaju u uvoznim kvotama u koje naša zemlja nije uvrštena, kao i pojedinim uzgojnim kulturama voća i povrća na čijim se listama Srbija, kao odobrena zemlja porekla, još uvek ne nalazi. Sveukupni dobri bilateralni odnosi moraju da dođu do izražaja i u ovim merljivim segmentima“, smatra naš sagovornik.

Košer sertifikacija ključni preduslov za plasiranje na izraelsko tržište

Poseban fokus stavljen je na unapređenje procesa košer sertifikacije srpskih proizvoda, što predstavlja ključni preduslov za njihovo plasiranje na izraelsko tržište, navedeno je na sajtu PKS.

„Jedan od preduslova masovnijeg, komercijalno isplativog izvoza u Izrael jeste košer sertifikacija prehrambenih proizvoda. Poslednja ispitivanja ukazuju da oko 70 odsto jevrejske populacije Izraela konzumira košer hranu, pri čemu oko 35 odsto strogo kontroliše košer sertifikat izdavača u kog imaju poverenja. Ovome treba dodati i podatak da je 66 odsto ugostiteljskih objekata u Izraelu košer. Gradacija suočavanja sa zahtevima svakako počinje od proizvoda biljnog porekla, potom životinjskog koja nisu meso (jaja, mlečni proizvodi), zatim meso, a među najkomplikovanijim je vino, koje se koristi i za blagoslov“, napominje Nikolić.

Ističe da treba uzeti u obzir i sve sastojke finalnih proizvoda, kao i način njihove pripreme.

„Suštinski je važno da se još u fazi kalkulacije isplativosti ovi elementi uzmu u obzir, a naši izvoznici koji uspešno posluju na izraelskim tržištu su svesni da sertifikovanje za jevrejsku dijasporu ne znači automatski da su proizvodi košer i za sam Izrael. Tokom sastanka u Knesetu sačinjen je presek faktora koje treba iminentno povezati kako bi se sveukupan proces pojednostavio, a protok informacija učinio efikasnim, time doprinoseći konkurentnosti“, kaže Aleksandar Nikolić.

Posebna pažnja bila je posvećena malinama. U godinama koje su prethodile 2020. naša zemlja, sa težištem na područja Arilja, Požege i Loznice, je neprikosnoveno osvojila maloprodajne lance supermarketa Izraela u celom setu zamrznutog jagodičastog voća, sa naglaskom na maline.

„Ocenjene su kao maline vrhunskog kvaliteta, štaviše brend, konkurentne na tržištu. Međutim, u januaru 2020. Glavni rabinat je posle dužeg perioda sveobuhvatnih kontrola i istraživanja utvrdio da pojava insekata u teksturi maline ne može da bude odstranjena posle zamrzavanja. Dakako, mašinsko ispiranje ne dolazi u obzir kada je reč o malini, imajući u vidu njenu nežnu konstituciju. Za košer sertifikovanje je preostalo sveže stanje maline, pri čemu domaći proizvođači imaju očiglednu prednost, imajući u vidu transportne elemente, te razni oblici džemova“, navodi sagovornik našeg portala.

Opcija koja se sagledava jeste i namenski uzgoj u inovativnim oblicima staklenika, odnosno plastenika.

„Sastanak sa generalnim direktorom Glavnog rabinata, Judom Koenom, je velika čast i prilika za blisku saradnju koja će doprineti optimizaciji preduzimanja neophodnih radnji u cilju adaptacije ka potrebama i zahtevima izraelskog tržišta. Od izuzetne je važnosti i proboj na treća tržišta putem postojećih trgovinskih kanala faktora iz Izraela“, dodaje Nikolić.

Podsetimo, kako je rečeno početkom ove godine, uvoznici iz Izraela sve više se interesuju za proizvode iz Srbije, a očekuje se i iskorak u radnjama koje će prethoditi stvaranju preduslova za sporazum o slobodnoj trgovini dveju zemalja.

Posebna pažnja pospešivanju uslova za dodatno povećanje robne razmene i trgovinske saradnje je posvećena tokom zvaničnih poseta Izraelu od strane ministra spoljnih poslova Marka Đurića i predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić. Kako je jedna od tema specijalizovanog EXPO 2027 u Beogradu sport, to će izraleska odličnost u inovacijama u sportu, poput kompanija Colosseum i HYPE dati veliki doprinos, pri čemu je potvrđeno učešće ove bliskoistočne zemlje.