Srbija ima najniži minimalac u regionu posle Severne Makedonije

Minimalna zarada u Srbiji u 2025. godini veća je za 13,7 odsto u odnosu na 2024, pa je tako najniža cena rada prvi put izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

U zavisnosti od broja radnih sati, najniži iznos primanja kreće se od 49.280 dinara (419 evra) do 56.672 dinara (482 evra). Bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje minimalna cena rada ove godine iznosi 308 dinara (neto) po radnom času.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u sredu plan da do kraja ove godine minimalne zarade budu povećane.

“Razgovaramo sa najvećim sindikatima i Ministarstvom finansija kako da pomognemo najsiromašnijima. Sada je minimalna zarada 457 evra, hoću da je podignemo na 500 i na 550 evra, a 95.000 ljudi trenutno prima minimalac“, rekao je Vučić.

Kako ovo povećanje ne bi opteretilo privatni sektor i poslodavce, predsednik Srbije istakao je da će država preuzeti teret povećanja minimalca na sebe, povećanjem neoporezivog dela plate ili smanjenjem poreza i doprinosa.

Kao kompenzaciju poslodavci su u 2025. dobili uvećanje neoporezivog dela zarade za isti procenat za koji je povećan minimalac – 13,7 odsto, što je u nominalnom iznosu 3.423 dinara.

Najniži minimalac u EU ima Bugarska

Od 1. januara ove godine 22 od 27 zemalja Evropske unije imale su nacionalne minimalne zarade, a izuzetak su Danska, Italija, Austrija, Finska i Švedska, pokazuju poslednji raspoloživi podaca Evropskog statističkog zavoda (Eurostat).

Minimalne zarade ispod 1.000 evra imalo je deset zemalja EU, i to: Bugarska (551 evra), Mađarska (707), Letonija (740), Rumunija (814), Slovačka (816), Češka (826), Estonija (886), Malta (961), Grčka (968) i Hrvatska (970 evra).

Kako pokazuju podaci Eurostata, minimalne zarade koje su se kretale od 1.000 do 1.500 evra na mesečnom nivou zabeležene su u šest zemalja: Kipar (1.000 evra), Portugal (1.015), Litvanija (1.038), Poljska (1.091), Slovenija (1.278) i Španija (1.381 evro).

U preostalih šest zemalja minimalne zarade bile su iznad 1.500 evra mesečno. Najpre u Francuskoj (1.802 evra), Belgiji (2.070), Nemačkoj (2.161), Holandiji (2.193), Irskoj (2.282) i Luksemburgu (2.638 evra).

Minimalna zarada u Severnoj Makedoniji 370 evra

Kada je reč o regionu, najniže zarade u Crnoj Gori kreću se od 600 do 800 evra, u zavisnosti od stepena obrazovanja. Naime, poslanici crnogorskog parlamenta u septembru prošle godine usvojili su set fiskalnih zakona i umanjenjem doprinosa za PIO obezbedili da radnici koji primaju minimalac već od oktobra imaju povećanje od 33 odsto.

Od 2025. godine minimalna plata u Federaciji Bosne i Hercegovine povećana je za čak 61,5 odsto, sa 381 konvertibilne marke na 1.000 KM. Tako minimalac ove godine iznosi 511 evra.

Za razliku od BiH, u Republici Srpskoj minimalna plata u 2025. godini zavisi od stručne spreme. Ovo je prvi put da je Vlada RS diferencirala minimalne plate prema stepenu obrazovanja zaposlenih, pa se tako one kreću od 900 konvertiblnih maraka (460 evra) za nekvalifikovane i polukvalifikovane radnike, pa do 1.300 maraka (665 evra) za radnike sa visokom stručnom spremom.

Prema visini minimalne zarade, skoro sve zemlje u okruženju prestigle su Srbiju – osim Severne Makedonije, gde najniža primanja iznose oko 370 evra.

Zakon kaže: minimalac je izuzetak, a ne pravilo

Prema Zakonu o radu, minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

“Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. Po isteku roka od šest meseci poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade”, navodi se u pomenutom zakonu.

Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta (SES), koji čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca. Ukoliko u roku od 15 dana od početka pregovora sindikati i poslodavci ne uspeju da se dogovore, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana.

“Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici”, stoji u zakonu.

Ukoliko dođe do značajnih promena nekog od ovih elemenata, Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od učesnika SES-a za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada.

Minimalac se utvrđuje po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Sutra: Minimalac je privremena mera za očuvanje likvidnosti firme, a ne standard