Srbija je 1870. bila na 30 odsto razvijenosti Nemačke, a danas je na 40 – kako ubrzati rast?

Srbija je dostigla srednji nivo razvijenosti, a međunarodno iskustvo pokazuje da su mnoge zemlje ostale dugo zarobljene na tom nivou. Kako izbeći tu zamku – bila je tema dvodnevnog naučnog skupa „Ekonomija – Privredni razvoj Srbije i njegove determinante“, koji je održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), u okviru ciklusa „Strateški pravci razvoja Srbije u 21. veku“.

Biznis.rs će detaljno predstaviti zaključke dva rada – o uticaju fundamentalnih faktora na rast, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića i Mirjane Gligorić Matić, i rad profesora emeritusa i nekadašnjeg predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, koji je zajedno sa Dankom Brčerevićem i Slobodanom Minićem predstavio determinante i buduće izglede za privredni rast Srbije.

„Srbija je trećinu 20. veka provela u ratovima i pod sankcijama“, ukazao je tokom predstavljanja rada profesor Milojko Arsić, koji se zajedno sa Mirjanom Gligorić Matić bavio uticajem istorijskih, geografskih, klimatskih, pa i kulturnih faktora na privredni rast Srbije.

I kako ne može puno da se zameri geografskom položaju Srbije, u kojoj čak ni klimatske promene ne bi trebalo da utiču toliko na brzinu privrednog rasta koliko na strukturu ekonomije, očigledno je da razloge za to što smo se tek simbolično približili uslovima života i rada u Nemačkoj treba tražiti na nekoj drugoj strani.

Profesor Arsić u svom radu ukazuje na to da je istorijsko nasleđe, zajedno sa nekim crtama kulture i sistema vrednosti, faktor koji je doprineo tome da naša zemlja, iako je ekonomski napredovala od druge polovine 19. veka do danas, nije uspela da otkloni zaostajanje za razvijenim evropskim državama.

„Iako u poslednjih 1.500 godina stanovništvo na ovim prostorima živi u nekom obliku države, zapravo je tokom 1.000 godina to život na periferiji imperija, bez značajnijeg uticaja na upravljanje Rimskim, Vizantijskim ili Osmanskim carstvom, dok je od poslednjih 500 godina samostalna tek od sedamdesetih godina 19. veka. Na početku samostalnosti bila je na nivou 30 odsto razvijenosti Nemačke, a danas je na oko 40 odsto“, upozorio je Arsić.

Dodatni problem predstavlja „kulturni kod“, razvijen dugim životom u uslovima ratova, sankcija i unutrašnjih sukoba.

„To je sistem uverenja i vrednosti koji se prenosi sa generacije na generaciju – a ako Srbiju poredimo sa Nemačkom i Češkom, kod nas je prisutna čvršća vezanost za uže društvene zajednice, porodicu i zavičaj, što dalje dovodi do toga da su važnije lične veze, poznanstva, kao i običaji, u odnosu na zakone i institucije. To ima i svoj ekonomski aspekt – ljudi više veruju u kolektivnu nego u privatnu svojinu, a često se misli i da je ekonomski uspeh rezultat poznanstava i veza, a ne napornog rada„, objašnjava Arsić.

Rezultat takvih okolnosti je procena da je Srbija od 1870. do 1990. ostvarila privredni rast od 1,82 odsto godišnje (što je slično nemačkom rastu od 1,87 odsto, ali uz ogromnu razliku u razvijenosti), dok je tokom devedesetih naš BDP prepolovljen. Od 2000. godine naovaomo beleži, prema Arsićevim rečima, solidnu stopu rasta od 3,9 odsto BDP-a po stanovniku.

„Za dostizanje razvijenih zemalja potrebna je promena sistema vrednosti u pravcu negativnog stava prema korupciji, prevarama i utaji poreza, veće oslanjanje na naporan rad umesto na veze i sreću, veće poverenje u konkurenciju, preduzimljivost i inovativnost“, savetuje Arsić.

Na pitanje Biznis.rs kako se izvući iz tog „začaranog kruga“ istorijskih i kulturnih okolnosti da bi se ubrzao privredni rast, Arsić – koji je nedavno izabran za dopisnog člana SANU – odgovara da je potrebna politička moć i snaga da se uspostave institucije koje dobro funkcionišu i obezbeđuju dostizanje visokog nivoa razvijenosti.

„Potrebno je malo i sreće, da se to dogodi u trenutku kada napreduje i svetska privreda. Ukoliko to potraje generaciju ili dve, postaje deo kulture i običaja, a institucije se prihvataju. To je potrebno i nama – jaka država koja istrajno radi na uspostavljanju dobrih institucija, usvaja kvalitetne zakone i onda ih neselektivno i efikasno sprovodi“, rekao nam je Arsić.

Preduslov za sve to je, podseća, jedan period mira za Srbiju, bez sukoba i unutrašnjih konflikata.

„Ratovi, sankcije i unutrašnji konflikti smanjuju BDP, stvaraju rizik i neizvesnost zbog čega ljudi ne investiraju niti štede, već samo razmišljaju ‘na kratak rok’ – a za veći privredni napredak potrebno je dugoročno razmišljanje“, zaključio je Arsić u razgovoru za Biznis.rs.

Naučni skup u SANU bavio se i preduzetništvom i startap scenom i veštačkom inteligencijom kao pokretačima privrednog rasta, kao i nepovoljnim demografskim kretanjima koja ograničavaju privredni rast.

U nastavku ovog istraživanja sutra predstavljamo zaključke rada „Privredni rast Srbije: Determinante i budući izgledi“, čiji je autor akademik Pavle Petrović zajedno sa Dankom Brčerevićem i Slobodanom Minićem, u kome se, između ostalog, konstatuje da privreda Srbije u poslednjih pet godina raste brže od proseka zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), ali da taj rast ne prati tehnološki progres niti povećanje produktivnosti, što znači da se može nazvati rastom „kvantiteta, a ne kvaliteta“.