Srbija je bila evropsko čudo po broju automobila na auto-gas

U trenutku dok ekološki propisi Evropske unije nalažu da se smanjuje emisija izduvnih gasova iz automobila i da zamene fosilna goriva vodonikom, auto-gasom ili komprimovanim prirodnim gasom, postavlja se pitanje zašto se u Srbiji više ne toče alternativna goriva, već samo benzin i dizel.

Kada se TNG – auto-gas – pojavio na našem tržištu, njegova cena je bila upola tadašnje cene goriva upravo da bi se vozači privoleli da promene navike i ne toče samo dizel i benzin, već i gorivo koje ne zagađuje u toj meri okolinu, piše Politika.

„Tokom 2007, 2008, pa čak i 2009. godine Srbija je bila evropsko čudo u broju registrovanih vozila na tečni naftni gas (TNG). Tada smo imali oko pola miliona vozila registrovanih na ovo pogonsko gorivo. U odnosu na tadašnji ukupan broj registrovanih vozila, kada odbijemo sva ona vozila koja ne koriste nijedno pogonsko gorivo, pri čemu mislim na prikolice i slično, svaki peti automobil u Srbiji je bio na TNG. Tada je cena tog energenta bila jako povoljna, svega 30 odsto od cene benzina, i fizička lica koji koriste automobil za svakodnevne potrebe ugrađivala su instalacije za gas samo zbog odlaska na godišnji odmor, kako bi ostvarili uštedu na toj jednoj relaciji. Nije se pravila analiza o isplativosti na godišnjoj potrošnji. Upravo rezultat toga je bilo pola miliona registrovanih vozila na TNG“, kaže Milan Lončar iz Centra za motorna vozila AMSS na panelu koji je „Energija Balkana“ organizovala u okviru Gasnog foruma Jugoistočne Evrope 2023.

„Danas je, nažalost, situacija dosta drugačija. Prema informacijama koje sam dobio iz Ministarstva unutrašnjih poslova o broju registrovanih vozila na TNG u Srbiji, sada ih ima nešto više od 135.000. To je jako malo. Mislim da su tu razliku popunila vozila sa pogonom na dizel, čiji broj raste“, dodao je Lončar.

Na pitanje kako je došlo do takve situacije, podseća da je plin značajno poskupeo od 2007. godine do danas. Desile su se i promene u ispitivanju vozila, 2013. godine je ta nadležnost prešla u Agenciju za bezbednost i došli su do značajnijih provera, važnost uverenja se smanjila sa deset na pet godina, pa promene regulative u smislu opreme koja može da se koristi i slično.

„Od MUP-a sam dobio informacije da registrovanih vozila na benzin – komprimovani prirodni gas ima 14.328. Imam utisak da poslednjih nekoliko godina sve više energije trošimo na priču da treba koristiti alternativna goriva, ali, s druge strane, kao da se radi na tome da se to ne koristi“, dodoaje on.

Podseća da je pre korone u Srbiji krenuo polovni uvoz vozila na tečni prirodni gas (LNG) i onog trenutka kada je završena pandemija cena tog energenta je jako skočila.

„Nemačka je kao država dala ozbiljnu subvenciju svima koji žele da zamene svoj vozni park i kupe kamione sa pogonom na LNG. Ali, posle toga su korisnici svih tih kamiona želeli da državi vrate taj novac koji je ona uložila i da se oslobode tih kamiona, jer je cena LNG-a prerasla cenu dizela“, objasnio je Lončar.

Što se tiče vozila na komprimovani prirodni gas (KPG), rečeno je da Italijani imaju za svaki svoj model verziju na ovaj energent.

Istaknut je i primer iz Niša – 800 taksi vozila su hibridi. Naime, kompanija iz Niša prodaje ova vozila i otvorila je svoje taksi udruženje sa svojim vozilima hibridima. Snižena je cena taksi usluga i kreće prodaja hibrida u ovom gradu. Takođe, u Nišu postoji i taksi udruženje sa električnim vozilima „tesla“.

U isto vreme je u Kragujevcu 40 električnih vozila spremno za kreš test. Primećeno je da je, u kontekstu rasta broja vozila na KPG u Srbiji, napredovala i infrastruktura za ova goriva. Tako je u 2014. godini bilo samo devet komercijalnih stanica za KPG, a sada se na 31 benzinskoj stanici prodaje KPG. Kako je rečeno, još 60 takvih mesta ima u garažama i kroz tu mrežu internih stanica prođe daleko više gasa kao motornog goriva.