Srbija lider po zlatnim rezervama u regionu Zapadnog Balkana

Srbija je sa 38,5 tona zlata ubedljivi lider po zlatnim rezervama u regionu Zapadnog Balkana, dok s druge strane Crna Gora posle osamostaljenja nije kupila ni gram tog plemenitog metala.

Na drugom mestu na Zapadnom Balkanu je Severna Makedonija sa 6,8 tona zlata, pokazuju podaci Svetskog odbora za zlato, a slede Slovenija sa 3,7 tona, Albanija sa nešto više od tri tone, Bosna i Hercegovina sa 2,7 tona i Hrvatska sa dve tone.

Crne Gore nema na toj listi, ali Ministarstvo finansija te države navodi da su rezerve 1,2 tone, koliko su dobili posle raspada Jugoslavije, prenosi Beta pozivajući se na Sputnik.

Najveće zlatne rezerve u svetu imaju Sjedinjene Američke Države sa 8.133 tone. Druga je Nemačka sa 3.355 tona, a treća i četvta su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tona. Peta je Rusija sa 2.298 tona, a šesta Kina sa 2.010 tona.

Zanimljivo je da neke bogate zemlje, kao što su Kanada i Norveška, uopšte nemaju zlato u svojim deviznim rezervama.

Najveći neto prodavac prošle godine bila je centralna banka Kazahstana, koja je prodala 50,7 tona zlata.

S druge strane, Kina je godinama jedan od najvećih kupaca zlata. Prošle godine je bila na drugom mestu sa 62,2 tone, a ubedljivo prva bila je centralna banka Turske, koja je 2022. kupila čak 147,6 tona zlata.

Globalna tražnja za zlatom u prošloj godini porasla je za 18 odsto i iznosila je 4.741 tonu.

Prošlu godinu je obeležila tražnja za zlatom centralnih banaka, koje su lane kupile 1.136 tona zlata, što je bila najveća tražnja za zlatom centralnih banaka od kada se vodi evidencija.

Prema podacima Svetskog odbora za zlato, to je bio prvi put od 1950. godine, od kada se prate ovi podaci, da je tražnja centralnih banaka za zlatom prešla 1.000 tona u jednoj godini.