Srbija na korak od osnivanja Fonda za restrukturiranje banaka

Narodna banka Srbije donela je odluku o obrazovanju Fonda za restrukturiranje banaka, kojom su definisana i pravila ulaganja sredstava tog fonda, kao i način upravljanja njima. Cilj formiranja Fonda je obezbeđivanje sredstava za finansiranje postupaka restrukturiranja banaka u skladu sa Zakonom o bankama.

Fond nema svojstvo pravnog lica, a njime u potpunosti upravlja Narodna banka Srbije, koja pravne poslove zaključuje u svoje ime, a za račun Fonda. I imovina i obaveze Fonda vode se odvojeno od imovine i obaveza centralne banke, pri čemu NBS ne odgovara za obaveze Fonda, niti učestvuje u njegovom finansiranju, ali ima pravo na naknadu troškova u vezi sa upravljanjem fondom, precizira se u odluci objavljenoj u Službenom glasniku koja stupa na snagu u utorak, 20. januara.

Sredstva Fonda čine redovni i vanredni doprinosi banaka, sredstva pribavljena iz kredita i drugih oblika finansiranja, sredstva uplaćena u Fond po osnovu otplate kredita, aktiviranih garancija i drugih doprinosa datih u postupku restrukturiranja banaka, kao i prihodi po osnovu tih sredstava. U sredstva Fonda ulazi i imovina stečena u postupku restrukturiranja, kao i prihodi od ulaganja.  

Novčana sredstva vode se na posebnim dinarskim i deviznim računima kod Narodne banke Srbije i koriste se isključivo u svrhe predviđene zakonom.

Odlukom su precizno definisana i pravila ulaganja slobodnih sredstava Fonda, pri čemu su osnovni ciljevi obezbeđenje dovoljne likvidnosti za eventualno restrukturiranje banaka, očuvanje vrednosti sredstava i ostvarivanje odgovarajućih prihoda, bez povećanog rizika.

“Slobodna sredstva Fonda ulažu se u skladu sa smernicama za ulaganje dinarskih i deviznih novčanih sredstva Fonda, koje donosi Izvršni odbor Narodne banke Srbije, a polazeći od njihove raspoloživosti i dinamike priliva i odliva sredstava Fonda”, navodi se u pomenutom dokumentu.

Dinarska sredstva Fonda moći će da se ulažu u depozite kod banaka u Srbiji, dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija i kojima se trguje na sekundarnom tržištu i dinarske hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske organizacije, razvojne banke ili finansije institucije čiji je osnivač strana država, a čiji je kreditni rejting agencija za procenu rejtinga Standard&Poor’s ili Fitch-IBCA utvrdila sa „AAA”, odnosno Moody’s sa „Aaa”.

Narodna banka Srbije će jednom godišnje usvajati i objavljivati izveštaj Fonda, najkasnije do 30. juna za prethodnu godinu, koji će sadržati podatke o dostignutom iznosu sredstava Fonda, njihovim ulaganjima, troškovima i finansijskim rezultatima, uz mišljenje spoljnog revizora.

Hoće li se teret osnivanja Fonda preliti na klijente banaka?

Podsetimo, Skupština Srbije usvojila je 6. marta 2025. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama, a prema tadašnjim najavama guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, jedna od najvažnijih novina odnosi na obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS.

„Tim fondom se obezbeđuje dodatna zaštita sredstava, s obzirom na to da eventualno spasavanje banaka u cilju zaštite finansijske stabilnosti i interesa deponenata ne treba da padne na teret poreskih obveznika, već na one koji prouzrokuju ovakvu situaciju, odnosno na same banke“, navela je guvernerka na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije.

Profesor dr Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA), u razgovoru za Biznis.rs tada je ocenio da je osnivanje Fonda naredni korak usklađivanja sa Evropskim regulatornim okvirom.

Prema njegovim rečima, sredstva Fonda za restrukturiranje koristiće za finansiranje svih komercijalnih banaka u zemlji, nevezano za nacionalno poreklo njihovog većinskog vlasništva, a glavni zadatak će biti preventivno delovanje u cilju održavanja stabilnosti ukupnog bankarskog sistema i sprečavanje domino efekta.

“Sredstva za finansiranje Fonda će se uglavnom prikupljati iz redovnih i vanrednih doprinosa koje će uplaćivati komercijalne banke članice (a sve će biti članice Fonda), tako da je isključeno da redovna sredstva potiču iz budžeta ili nove emisije NBS. Građani i privreda i njihove uplate u budžet će se direktno zaobići ovaj put, ali korisnici bankarskih proizvoda i usluga ne. Izvesno je da će komercijalne banke izdvajanja za doprinose i uvećane premije za prikupljene depozite prebaciti na klijente”, rekao je profesor Živanović.

On je dodao da će Narodna banka Srbije obrazovati Fond, organizovati redovno prikupljanje sredstava za njegovo funkcionisanje i kod sebe otvoriti poseban račun za njega.

“Međutim, regulator neće finansirati fond, garantovati po njegovim kreditima i drugim preuzetim obavezama, niti se na bilo koji način zaduživati za njega. Fond će prikupljena sredstva i stečenu imovinu koristiti iskjučivo za kreditiranje banaka u restrukturiranju i otklanjanje tekuće nelikvidnosti, garantovanje po njihovim obavezama, privremeno/trajno kupovanje imovine navedenih banaka, plaćanje naknada i pretrpljenih šteta kreditorima i ostalim poveriocima banke”, naveo je Živanović.