Srbija nedovoljno koristi potencijal geotermalnih resursa

Srbija raspolaže značajnim geotermalnim potencijalom, koji je potrebno iskoristiti zbog napretka u procesu energetske tranzicije, rekao je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike za geologiju i rudarstvo Ivan Janković.

On je krajem maja učestvovao na info danu u zgradi Ujedinjenih nacija u Beogradu gde je predstavljen javni poziv za besplatnu tehničku podršku javnim institucijama za uvođenje geotermalne energije.

“Imajući u vidu visoku zavisnost naše zemlje od uvoza i korišćenja fosilnih goriva, kao i rast potrošnje električne energije za grejanje, postoji velika potreba da potrošnju energije učinimo racionalnijom, uz oslanjanje na održivije domaće resurse”, rekao je tom prilikom, a preneo sajt Ministarstva.

Ukazao je na neophodnost razvijanja i promovisanja šire primene geotermalne energije u sistemima daljinskog grejanja, proizvodnji električne energije, kao i upotrebi geotermalnih toplotnih pumpi koje doprinose održivom grejanju zgrada.

“Za razliku od varijabilnih izvora poput sunca i vetra, geotermalna energija je stabilna jer je stalno dostupna uz visok intenzitet korišćenja tokom celog dana, bez negativnih klimatskih posledica”, rekao je Janković.

Podrška za izradu geotermalnih studija i analiza

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) obezbedio je, zahvaljujući Ministarstvu finansija Vlade Slovačke, 200.000 dolara za realizaciju projekta „Geotermalna energija u Srbiji” u kome će javne institucije dobiti besplatnu podršku za izradu geotermalnih studija i analiza kako bi uvele korišćenje geotermalne energije.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov rekla je prilikom predstavljanja javnog poziva, koji je bio otvoren do 30. juna, da će veće korišćenje geotermalnih potencijala Srbije doprineti boljem kvalitetu vazduha i života građana, kao i ostvarivanju ciljeva Zelene agende u Srbiji.

Veliki potencijal, mala primena

Prema izveštaju UNDP s kraja decembra 2024. godine, Srbija ima veliki potencijal, a izuzetno malu primenu korišćenja geotermalnih resursa (u odnosu na potencijal), posebno u delu eksploatacije geotermalnih otpadnih voda koje nastaju kao produkt primarnog iskorišćenja toplih voda.

Navodi se da je procenjena snaga svih u radu obrađenih geotermalnih pojava i objekata (bušotina) u Srbiji oko 370 MW, od čega se trenutno koristi samo oko 80 MW. U Vojvodini postoji preko 75 geotermalnih izvora (bušotine) ukupne izdašnosti od preko 600 l/s i toplotne snage od preko 110 MW, dok se u delu Srbije južno od Save i Dunava nalazi još oko 170 pojava i objekata (bušotina) sa procenjenom snagom od 260 MW.

“Najveći broj izvedenih objekata se koristi u balneologiji, za punjenje otvorenih i zatvorenih bazena, velnes i spa centara, eventualno za grejanje banjskih objekata i manjeg broja staklenika, dok preostali deo geotermalnih voda i energije slobodno otiče u prirodni recipijent bez organizovanog i ekonomski opravdanog korišćenja”, navedeno je u izveštaju koji je priredio Ivan Đokić.

Analizom oko 250 lokacija sa termalnim vodama na teritoriji Srbije zaključak je da su najzastupljenije pojave subtermalnih voda (preko 170 lokacija ili više od 70 odsto), dalje slede termalne vode (više od 40 pojava) i visokotermalne vode (oko 30 lokacija). Samo na jednoj lokaciji utvrđene su termalne pregrejane vode (Vranjska banja).

Posmatrajući po regionima, svojim geotermalnim potencijaom se ističu: Vojvodina (oko 21 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (oko 31 odsto) i Južna i Istočna Srbija (oko 40 odsto), koji u ukupnoj količini registrovanih pojava termalnih voda učestvuju sa više od 90 odsto.

Preko 70 odsto visokotermalne vode u Vojvodini ima temperaturu između 33 i 73 stepena Celzijusa, a najveće količine nalaze se u Kupinovu (58 l/s). Moguće je eksploatisati energiju toplotne snage veće od 85 MW.

“Potencijal regiona Vojvodine za dalja istraživanja geotermalnih resursa je ogroman”, ističe se u izveštaju.

U regionu Beograda zastupljene su isključivo vode sa temperaturom između 16,5 i 52 stepena i sa ukupnom izdašnošću od oko 90 l/s. Moguće je eksploatisati energiju toplotne snage oko sedam megavata. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije najviše su zastupljene subtermalne vode (12-34 stepena) i visokotermalne vode (38-78 stepeni), ukupne izdašnosti od preko 950 l/s, a moguće je eksploatisati energiju toplotne snage veće od 80 MW.

Najveće količine subtermalnih voda nalaze se u Crnom vrelu (100 l/s), termalnih voda u Ovčar banji (30 l/s) i Bioštanskoj banji (8 l/s), dok se najveće količine visokotermalnih voda nalaze u području Mačve – Bogatić (150 l/s) i Ribarske banje (50 l/s).

Takođe, najveće količine subtermalnih voda nalaze se u Ljuberađi (500 l/s), termalnih voda u Niškoj banji (35 l/s) i Malom Laolu (20 l/s), a najveće količine visokotermalnih voda u Sokobanji (50 l/s).

U regionu Kosova i Metohije najviše su zastupljene (više od 90 odsto) subtermalne vode (15-32 stepeni) sa izdašnošću od ukupno 135 l/s i moguće je eksploatisati energiju toplotne snage oko osam megavata.

U regionu Istočne i Južne Srbije najviše su zastupljene (oko 80 odsto) subtermalne vode (15-34 stepeni), a zastupljene su i značajne količine termalnih (20-41 stepeni) i visokotermalnih voda (22-79 stepeni) sa ukupnom izdašnošću od preko 1.100 l/s. Ovom regionu pripadaju i termalne pregrejane vode lokaliteta Vranjske banje (111 stepeni), kao najtoplije u Srbiji. Moguće je eksploatisati energiju toplotne snage veće od 80 MW.